Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
Da niste izgubili svoj aktivacioni e-mail?
Oreska - Užice
Užice na Internetu
Prijavite se sa korisničkim imenom, lozinkom i dužinom sesije
 
ARHIVA
   Početna   Pomoć Pravila Pretraga Gallery Prijavljivanje Registracija  
IZBORI: NAJFORUMAŠ I NAJFORUMAŠICA GODINE
AKCIJA: SVI UŽIČANI NA JEDNOM MESTU!
Za užičke nekomercijalne organizacije i ustanove besplatno...
Stranice: [1]
  Štampaj  
This topic has not yet been rated!
You have not rated this topic. Select a rating:
Autor Tema: voznja mackatskom povrsi 9.05.2010  (Pročitano 1686 puta)
Zlatko_M
urednik
posetilac
*****
Pol: Muškarac
Ime i prezime:
Zlatko Milosevic
Mesto: Uzice
Lokacija: Rosulje
Država: Srbija
Poruke: 31


« poslato: 13.05.2010. 07:08:25 »



 ВОЖЊА ОБОДОМ ПАНОНСКОГ БАЗЕНА


 Недељно јутро, 9.05.2010. на дан победе над фашизмом, код ужичке чесме окупило се осам бициклиста који се нису обазирали на облаке: Данка, Драган Аничић, Лоло, Душко, Гофа, Слобо Стикић, Лука и Златко. Кренусмо полако узбрдо на југ, магистралом до Белих земаља на вожњу ободом панонског базена.
Висораван изнад Ужица једна је од малобројних области у којима је стари литорални рељеф јужног обода панонског базена био тако добро развијен и очуван. После регресија неогених мора и језера прибрежни рељеф није био уништен седиментацијама,тектонским покретима нити је било делувијалних ледника који би их разорили. По Јовану Цвијићу, један од седам најбоље развијених и очуваних рељефа обалских линија панонског базена који се може пратити налази се на такозваној мачкатској површи. Ова абразиона површ почиње јужно изнад  Ужица на око 850 метара па до горње ивице на висини од 950 метара. Са висова код села Љубање почиње висораван око 800-850м. висине која има карактер површи која сече разноврсне стене, њихове боре и раседе: тријаске кречњаке, креду око Качераи серпентине око Чајетине. У средини површи је село Мачкат по коме је названа. У мачкатској површи усечене су долине Сушице и њених притока као и притоке Ђетиње. Прави ниво мачкатске површи карактеришу заравњена хумаста узвишења налик капама које су састављене од слатководних седимената, од кварцевитих пескова и облутака. Леже као страни материјал преко горњотријаских кречњака, преко серпентина а у качерској кредној котлини преко креде. Глине, пескови и шљункови сачувани су на местима која нису била нападнута ерозијом. Са неке од капа мачкатске површи може се видети како се она на југу завршава на стрмим странама изнад које се диже зараван Златибора. Ове стрме стране карактеристичне су на брду Градина и Палисад изнад Чајетине као и на Глизи изнад Никојевића која је узрецкана са затонима и ртовима а стрме равни прекривене шљунком, песком и глином.
Друга карактеристична површ обалске линије панонског базена у околини Ужица налази се северно и то је површ Метаљке, назване по брду које се налази између Ужица и Косјерића. . Ову пручу наставићемо другом приликом, обиласком Метаљке и бившег острва Субјел. Тек толико да се зна куда се возају ужички бициклисти.
О даљим карактеристикама мачкатске површи, која се пружа преко Поникава, где је нарочито развијена, све до Дрине где прелази у Босну, најбоље је упознати се читањем геоморфологије Јована Цвијића oдакле су и преузети сви подаци. Читање дела нашег истакнутог географа, који је писао пре око једнак века, одешевљава истицањем низа детаља у нашој околини које можемо сви преопознати. Разлика је само у томе што је он тако обрадио простор Балканског полуострва и шире. Можда се спорије путовало и живело па се имало времена за запажања. Било је и специфичности у локалним срединама интересантних за опис а данас у општој глобализацији све је налик једно другом.
Након овог упознавања,вожња бицикле, загледање обала поред пута и замишљање некадашње „плаже”, погледи на висораван и многобројна узвишења биће много интересантнија. Ово је био само краћи увод у нашу вожњу на релацији Ужице, Бела Земља, Рожанство, Златибор. Кад се изађе  из Ужица на Беле Земље све је много лакше, и дисати, и возити а и много се даље види. До Рожанства се стиже путем који размеђава општине Ужице и Чајетину. Ко уме да гледа може уживати у прелепим погледима са обе стране и препознати наведене рељефе. Ако се погледају детаљи на обали поред пута закључиће се – то је оно о чему је Цвијић писао, облуци шљунка са глином. Све у свему, идеалан пут за уживање у вожнји.
Након 23 км од Ужица, стиже се у Рожанство где се мора одлучиту куда даље, према Сирогојну или Златибору до кога има 15 км. Путоказ у центру је јасан а ту је и пријатно одмориште са чесмом. Скренули смо десно према Рудинама и Златибору. Пут је повремено нешто захтевнији али све то прође а лепота предела остаје у меморији. На Рудинама је следећи путоказ, лево Алин Поток, десно Чајетина и Златибор. Након око 1,5 км, испод чајетинске Градине, код продавнице, налази се следећа раскрсница па ко хоће на Златибор скреће лево низбрдо па даље узбрдо али кроз најлепше пределе горњег слива Катушнице. После едне краће узбрдице одједном пукне поглед на Тић поље, Златиборску висораван, Збориште, Маљен, Мучањ и још много тога што је све описао Јован Цвијић а наше је само да препознамо и уживамо.
Искористили смо прилику да се прикључимо обележавању деветог маја,  светског дана победе, па смо скренули према Гајевима и посетили препознатљиви споменик жртвама фашизма на Златибору.
Овим је наш циљ био испуњен. Остале активности биле су факултативне.
Укупно се прешло 65км, возило се 4 сата и 30 минута, просечна брзина 15,2 км на сат, просечан пулс 124, максимални 162, потошио 4200 калорија.
Sačuvana
Stranice: [1]
  Štampaj  
 
Prebaci se na:  



Užice na Internetu
Pokreće MySQL Pokreće PHP Powered by SMF 1.1 RC3 | SMF © 2001-2006, Lewis Media | Imprint Ispravan XHTML 1.0! Ispravan CSS!
Stranica je napravljena za 2.646 sekundi sa 36 upita.