Oreska - Užice

Dogodilo se u nashem gradu
Tip i riba dugo u ljubavi, zajedno toliko dugo da ih svi smatraju porodicom, ali, on nikako da postavi ono pitanje, a ona zheli da to bude kao u filmovima... On se s' vremena na vreme zhali ljudima oko sebe kako "on bi, ali ona nece", a ne zheli ili se ne usudjuje da je pita... Bilo kako bilo, sve to traje... U jednom momentu se posvadjaju (ne bukvalno posvadjaju), raskinu, shok! Shok ljudima oko njih, shok njoj, shok njemu... Nakon 7 dana se on pokajnichki vrati, maltene na kolenima, sa prichom da on ipak ne mozhe bez nje, da ovo, da ono... U svim tim izlivima nezhnosti, on je, napokon, pita da li zheli da se uda za njega, da budu jedno do kraja zhivota, bla, bla, bla... Ona pristane... Prodje josh 7 dana, ne pominje se sve to, kad, on se odvaja, govoreci da mu "treba vremena", da "je voli kao niko nikad nikoga", ali neshto mu ne da da bude srecan sa njom, moli je da mu da par dana da razmisli... Ona mu daje chitav zhivot. Ponovo prolazi par dana, on "siguran kao u nishta u zhivotu" dolazi i izjavljuje da zheli sve sa njom... Tirada se nastavlja...
Ja lichno ne poznajem ove ljude, ne znam kakva im je veza, ne znam koliko se vole ili ne, ali me bacilo u razmishljanje... Zamisli da se ovo desi meni, ili mojoj sestri, ili nekome ko mi je blizak... Shta bih savetovala? Kakav je to chovek koji:
1. cheka godine i godine da pita
2. kada, napokon, pita, on se povuche
3. da li on, zaista, nije siguran, ili je to samo pojava poznata pod imenom "cold feet"?
4. da li ona, zaista, treba da veruje tom choveku i da li mozhe da se osloni na njega u zhivotu?
5. uostalom, kada neko nekoga zaprosi, osim ako nije od roditelja, kako znash da se sutra nece predomisliti?
A, sa druge strane, toliko su dugo zajedno da je pitanje da li bi umeli odvojeno...
Ne znam, ne znam...

Sto dalje od tih osoba i super. Samopouzdane osobe koje znaju sta hoce mogu da gledam kao na super osobe, ove ostale sto nemaju nikakav cilj u zivotu i zive danas za sutra ne fermam ni 2%

Da sam ja ona, skontao bih kakva je situacija. Sto ce meni sutra neki muz (jelte da sam ona) koji ce da se usere za svaku novu prepreku ili sta vec, to samo govori o njemu. Da li bi umeli odvojeno? Pa zivela je i pre njega, jel? Il su od rodjenja, u porodilistu zajedno, il mozda vezani necim?

A ako je stvarno prava ljubav u pitanju? Vredi li se boriti za takvu "pravu ljubav"?

Ne volim pitanje shta je "prava ljubav"...toliko relativan pojam da ljudi stalno razgalabaju na tu temu, a na kraju ne dodju do reshenja jer ga upravo nema, nema na opshtem nivou, vec cemo ga najbolje reshiti individualno....ti volish ovo, ja ono, bla, bla....

A ova pricha... ne volim mushkarce koji "hocesh kakish, necesh kakish" ( izvinite na izrazu), za bilo koje aspekte odnosa, pogotovu kada se radi o brachnoj ponudi koju barem ja lichno ne shavatam bash tako olako....e, sad ona je mozda spremna da cheka, cheka, cheka, samo se pitam dokle ce... to za mene nije  :icon_heart:

Hm, sta ako je prava ljubav u pitanju, vredi li se boriti za to... Pa iskreno, ima covek svoj prag tolerancije, granicu trpeljivosti.

Pored ljubavi, u ovom zivotu ti treba i dosta vise da bi se odrzao na nogama. A jedno od toga mozda i najbitnije je oslonac i necija podrska, zamisli takvu kilavu facu sto ne zna sta hoce/zeli i da provedes zivot sa takvom osobom. Pregazio bih preko te "prave ljubavi" jer sa takvim kilavim osobama nema buducnosti, mozes samo da rezervises mesto u Lazi Lazarevicu.