Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
Da niste izgubili svoj aktivacioni e-mail?
Oreska - Užice
Prijavite se sa korisničkim imenom, lozinkom i dužinom sesije
 
ARHIVA
   Početna   Pomoć Pravila Pretraga Gallery Prijavljivanje Registracija  
IZBORI: NAJFORUMAŠ I NAJFORUMAŠICA GODINE
AKCIJA: SVI UŽIČANI NA JEDNOM MESTU!
Za užičke nekomercijalne organizacije i ustanove besplatno...
Stranice: [1]
  Štampaj  
This topic has not yet been rated!
You have not rated this topic. Select a rating:
Autor Tema: Umetnost u kotlarnici  (Pročitano 2016 puta)
Pedja
provereni korisnici
stara kajla
*****
Pol: Muškarac
Ime i prezime:
Peđa Supurović
Mesto: Užice
Lokacija: Crna dama
Država: Srbija
FaceBook: ima
Blog: ima
Horoskop: Strelac
Poruke: 12963



WWW
« poslato: 18.12.2007. 03:11:06 »

http://www.politika.co.yu/detaljno.php?nid=51286

Уметност у котларници

Крај постројења за грејање ужичких станова ложач Витомир Радојевић слика по зидовима

У сивилу цеви, вентила, горионика, у мирису мазута и бучном раду постројења, живописно осликани зидови сијају ореолом светлости. Игром боја слажу се на њима призори Ужица и овдашње средњовековне тврђаве са сликама Старог мостарског моста преко Неретве и златиборске сеоске куће. Скученом радном простору дају живост, дахом уметности рад оплемењују.

Слике су то из најнеобичније ужичке котларнице, у приземљу стамбене вишеспратнице у насељу Глуваћи у Ужицу. Од те уске, сиве и досадне просторије, намењене загревању овог дела насеља, ложач Витомир Вито Радојевић направио је малу „галерију”, вешто осликавајући њене зидове. Уз то, наравно, свој ложачки посао редовно обављајући.

Док траје грејна сезона, кад су хладни дани, нормалан рад ове котларнице – а она је у саставу ужичког ЈКП „Топлота” надлежног за грејање града – захтева целодневно присуство ложача, од раног јутра до касне вечери. Ваља на време покренути постројења, загрејати мазут до 120 степени да би систем прорадио и вода се у њему загрејала, па врелина кренула кроз радијаторе у оближњим становима. И све то пажљиво читавог дана надгледати, системом руковати. Кад мразеви јаче стегну, онда има посла и током ноћи.

Наравно, савремени ложачи не морају као некад лопатама да пуне котлове, сад се то ради „на дугме”, али њихова одговорност да грејање буде редовно се подразумева.

Најпре је Витомир, по струци машински технолог, дуго радио у техничкој припреми „Топлоте”, омекшавао воду за котлове. Пре шест година је, стицајем околности, прешао у ложаче. И тако, годинама радећи сам у овој котларници, касну јесен и целу зиму је овде проводио, од јутра до увече. Подеси он на уређајима шта треба и прати. А нађе се ту и прилично слободног времена, што овог свестраног и стваралачки немирног 44-годишњака одмах нагони да не доконише.

– Уживам у сликању, уметност ме ослобађа од негативне енергије – почиње причу Вито. – Још сам у време НАТО бомбардовања немире стишавао сликањем по осушеном лишћу адама и филодендрона. Пошто волим и да планинарим, а акрилне боје, отпорне на воду, увек носим у планинарском ранцу, неретко осликам какав занимљив камен на који наиђем, газди имања га таквог оставим за успомену. Тако сам почео и у овој котларници, у којој је сивило зидова монотонијом просто умарало.

Прву своју „поставку” на зидовима котларнице талентовани ложач је направио 2002. године. Насликао некакве етно-мотиве, ћилиме и брвнаре по свом радном простору. Кад му је тај призор кроз коју годину досадио, он је шпахтлом огулио слике с бетона, па прешао „јуполом” и на белини осликао нова дела: коње у покрету, на испаши, у снази. Онда опет слике променио.

Настала је садашња његова поставка, она с почетка текста, с мотивима Ужица и мостовима. А кад му и тај призор досади, каже Вито, зидови котларнице засијаће другим сјајем.

У предузећу „Топлота” испрва су се чудили таквом Радојевићевом преуређивању радног простора. Временом, схватили су да то није без смисла, па му сада помажу куповином боја. Однедавно, Вито у котларници посао ложача дели с колегом Иваном, раде по сменама, а од уметности се не одустаје.

Сада Радојевић има више времена за своје хобије. Не само за сликарство и планинарење, већ и за певање у ужичком хору „Златиборска вила” где је тенор. Па за уметничку фотографију, којој се све више посвећује. Радо и рестаурира старе и одбачене уређаје, управо од једног шпорета на дрва из 1937. године прави необичну полицу за књиге. Бавио се Вито некад успешно и гимнастиком, свира и усну хармонику, а преко лета, кад у котларници посла нема, ради молерај: кречи ужичке станове, осликава дечје собе. Умеће је и наследно, па старији Радојевићев син има очевог дара – већ је ту „жицу” у Средњој уметничкој школи испољио.

Бранко Пејовић
[објављено: 17.12.2007.]
Sačuvana

Stranice: [1]
  Štampaj  
 
Prebaci se na:  


Pokreće MySQL Pokreće PHP Powered by SMF 1.1 RC3 | SMF © 2001-2006, Lewis Media | Imprint Ispravan XHTML 1.0! Ispravan CSS!
Stranica je napravljena za 3.341 sekundi sa 31 upita.