Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
Da niste izgubili svoj aktivacioni e-mail?
Oreska - Užice
Prijavite se sa korisničkim imenom, lozinkom i dužinom sesije
 
ARHIVA
   Početna   Pomoć Pravila Pretraga Gallery Prijavljivanje Registracija  
IZBORI: NAJFORUMAŠ I NAJFORUMAŠICA GODINE
AKCIJA: SVI UŽIČANI NA JEDNOM MESTU!
Za užičke nekomercijalne organizacije i ustanove besplatno...
Stranice: [1]
  Štampaj  
This topic has not yet been rated!
You have not rated this topic. Select a rating:
Autor Tema: neoliberalizam i "nova" porodica zapada  (Pročitano 3374 puta)
fon Manštajn
provereni korisnici
skriboman
*****
Pol: Muškarac
Horoskop: Vaga
Poruke: 2726


we only come out at night


« poslato: 25.12.2007. 23:50:23 »

verujem da ce mnoge ovaj clanak uznemiriti...

УЗАЛУДНОСТ ВАСПИТАЊА И „НОВА” ПОРОДИЦА
Sačuvana

Stand by me my apprentice
Be brave, clench fists.
Pedja
provereni korisnici
stara kajla
*****
Pol: Muškarac
Ime i prezime:
Peđa Supurović
Mesto: Užice
Lokacija: Crna dama
Država: Srbija
FaceBook: ima
Blog: ima
Horoskop: Strelac
Poruke: 12963



WWW
« Odgovor #1 poslato: 26.12.2007. 03:07:55 »

http://www.politika.co.yu/detaljno.php?nid=52099

Из другог угла

УЗАЛУДНОСТ ВАСПИТАЊА И „НОВА” ПОРОДИЦА

Шта стоји иза актуелне поруке: ако желите добро свом детету, радите и зарађујте  

За родитеље који немају времена за своју децу, за демотивисане просветне раднике које мучи савест када отаљавају посао који раде, или за државу која је дигла руке од васпитавања омладине, наука одавно и све гласније нуди утеху и оправдање.

Медијски снажно подржаван део англосаксонских психолога промовише нову, крајње контроверзну тезу – утицаји породице и васпитања су безначајни фактори у формирању личности детета. Интелигенција и личност су доминантно одређени генима (између 50 и 70 процената), а онај део личности детета који се генима не може објаснити, приписује се утицају вршњака и околине у којој се дете креће.

Радикални заступници ове теорије сматрају да је небитно да ли дете одраста у хармоничној породици или у паклу, да ли га одгаја мајка или вртић, да ли су родитељи хомосексуални или хетеросексуални пар, да ли је породица велика или мала. На развој детета не утиче директно ни то да ли одраста са оцем, или без њега. Све оне душе благородне које верују да им је у развоју помогло строго васпитање, по овој теорији греше – кључну улогу није одиграло васпитање, већ генетска предодређеност ка потчињавању, због које дете допушта да родитељи утичу на њега.

Упркос снажним критикама, заступници ове теорије тврде да су њихови закључци утемељени на истраживањима која су трајала деценијама. У важном делу истраживања, посматрани су близанци раздвојени при рођењу, браћа и сестре и усвојена деца. Утицаји породице и окружења на формирање њихових личности, чине основ наведене теорије. Најелоквентнија синтеза овог правца у психологији и теорији личности може се наћи у радовима Стивена Пинкера, професора психологије са угледног Масачусец института за технологију (МИТ) из Бостона.

Ако је теорија тачна, и ако постане опште прихваћена, приступ васпитању деце као и концепт породице би се могли радикално променити. Наговештаја већ има – давање деце на усвајање хомосексуалним паровима, епидемија развода, као и прихватање модела породице без оца, делимичан су одраз оваквих ставова.

Теорија постаје популарна крајем деведесетих година и одлично се уклапа у неолибералне друштвене и економске токове. Из ње би највише могли профитирати послодавци – друштвене теорије афирмисане деведесетих некако увек иду њима наруку. Родитељи, ободрени науком, сада могу без гриже савести наставити да раде од јутра до мрака, некада и седам дана недељно, како је већ честа пракса у САД.

У постмодерном времену, уместо „демодиране” породице, компанија би могла постати базна ћелија друштва. Са нешто слободе и много ироније, тезе се могу додатно развијати.

Ако је родитељско васпитавање већ и онако узалудан посао, већа зарада ће бар повећати шансу да дете живи у бољем делу града, да похађа школу са одабраном децом и тако се кроз боље друштво развија у здравијем окружењу. Сублимна порука би у најкраћем могла бити: ако желите добро свом детету, радите и зарађујте – пут ка бољој личности поплочан је новцем. Време утрошено на зарађивање даје боље ефекте него време утрошено на васпитавање.

Подједнако су важне и импликације које ова теорија може имати за државу и друштво. Она даје за право неолибералном концепту неинтервенционизма, слабе државе и ниских пореза. Опорезивање богатих и давање сиромашнима само је грубо мешање у генетске послове. Гени су богате осудили на богатство, а сиромашне на немаштину, и такав усуд држава не може променити.

Деца су, такође, таква каква су, па ни ту помоћи нема. Рационална држава због тога неће губити време и трошити новац на пројекте социјалног инжењеринга. Школе би можда требало сегрегирати – како лоша деца не би кварила ону добру. Бројчано и академско јачање приватних школа је корак у том правцу. Наравно, и боље делове града би вероватно требало оградити бодљикавом жицом и тако њихове становнике заштитити од оних других.

Ако је теорија тачна, зло је детерминисано генетиком и неподложно корекцији – ту нема никакве одговорности друштва и са друштвом је све у најбољем реду. Држава зато не греши када проблем асоцијалног или криминалног понашања решава градњом затвора или електричном столицом, и не расипа средства на јачање својих социјалних и васпитних функција.

Прича о генетском детерминизму се овде не исцрпљује. Изнете тезе су делом ослоњене на теорију „себичног гена”. Теорија која долази из сфере еволутивне биологије је фасцинантна и, наравно, контроверзна. Ричард Докинс, њен најпознатији промотор, данас је медијска мегазвезда. Ова теорија је у различитим облицима у оптицају последњих 40 година, али пуну афирмацију и популарност стиче деведесетих прошлог века. Теорија представља радикалну модификацију Дарвинове теорије еволуције – по њој се еволуција одвија на нивоу гена. Оргaнизми, укључујући и човека, само су преносиоци гена и инструменти којима се гени користе у својој суровој и себичној тежњи за репродукцијом и преживљавањем. Човек, по том концепту, није много више од робота програмираног генима. Импликације теорије „себичног гена” су такође одлично прилагођене новој неолибералној стварности. То је међутим нова тема и за другу прилику, ако је буде.

Финансијски консултант
Небојша Катић
[објављено: 25.12.2007.]  
Sačuvana

fon Manštajn
provereni korisnici
skriboman
*****
Pol: Muškarac
Horoskop: Vaga
Poruke: 2726


we only come out at night


« Odgovor #2 poslato: 27.12.2007. 00:41:47 »

jos malo izopacenih ljudskih snova o EU

ETO IM EVROPA!
Sačuvana

Stand by me my apprentice
Be brave, clench fists.
Starla
provereni korisnici
piskaralo
*****
Pol: Žena
Poruke: 1537




Najforumaš 2007
« Odgovor #3 poslato: 27.12.2007. 19:49:35 »

Ovaj clanak u Politici  je uzas zivi!Ne cudi me takav stav i razmisljanje amera i ostalih..Nisu oni krivi,vec njihovi geni!!!! (ironija)
Sama njihova tvrdnja da je za vaspitanje deteta nebitno u kakvoj porodici zivi i ko ga odgaja-sve govori.A sve zbog toga da bi se popularizovalo usvajanje dece od strane homoseksualaca..
Sačuvana
fon Manštajn
provereni korisnici
skriboman
*****
Pol: Muškarac
Horoskop: Vaga
Poruke: 2726


we only come out at night


« Odgovor #4 poslato: 27.12.2007. 20:30:38 »

novac je vrhovna vera za njih, a za tu veru su spremi sve da urade... kao sto na novcanici od jednog dolara pise IN GOD WE TRUST, samo sto nigde ne pise o kom bogu je rec...

Sačuvana

Stand by me my apprentice
Be brave, clench fists.
Stranice: [1]
  Štampaj  
 
Prebaci se na:  


Pokreće MySQL Pokreće PHP Powered by SMF 1.1 RC3 | SMF © 2001-2006, Lewis Media | Imprint Ispravan XHTML 1.0! Ispravan CSS!
Stranica je napravljena za 2.706 sekundi sa 31 upita.