http://www.glas-javnosti.co.yu/danas/srpski/RG06050906.shtmlU užičkom kraju na Jeremijevdan niko ne ide u polje, niti se hvata bilo kakvog posla
Ere mole proroka Jeremiju da ih sačuva od zmija
UŽICE - U Kremnima kao i u drugim selima užičkog kraja meštani obavezno praznuju Jeremijevdan i tog dana mole se Bogu i proroku Jeremiji da tokom leta njih i njihovu stoku sačuva od zmija. Na praznik posvećen ovom proroku koji je praznovan juče, niko se u ovim selima ne hvata posla, ni lopate ni motike, niti kakvog drugog rada.
- Danas ne valja ni u njivu, ni u livadu, ni kopati, ni volove u jaram vatati.
Zbog zmija, da nas Bog sačuva, i nas i stoku, da nas spasi, da slučajno guja ne zapune ovcu ili goveče - kažu meštani Kremana puni strahopoštovanja prema prazniku i proroku.
U Kremnima, ali i u nekim selima u užičkoj i novovaroškoj opštini, na Jeremijevdan ujutru, domaćice uzmu kantu i drveni štap, pa celu kuću i dvorište obigraju udarajući u tu kantu. Veruju da dokle se ta buka čuje, tu zmija letos neće biti.
Milivoje Milosavljević iz Kremana kaže da svetog proroka Jeremiju praznuje jer je prorok vlastelin nad zmijama.
- Ko god u selu ima stoku poštuje ga i na današnji dan ništa ne radi - kaže Milivoje.
Čobani i drvoseče u ovom kraju, leti u šumu obavezno idu u vunenim čarapama i opancima, jer, ne daj Bože, od napada zmije nema bolje zaštite od vunenih čarapa.
- Zmija je mala živuljka, ali je opasna. Od nje goveče može da crkne na licu mesta i to odma'. Šta mu ona uradi, da li mu prsne otrov u nozdrve ili ga ujede za jezik, ja ne znam - kaže Milivoje.
Oni koji to bolje znaju, podsećaju da postoji priča da se prorok Jeremija, koji je živeo 600 godina pre Hrista, u Misiru, u Egiptu, proslavio time što je Bog, zbog njegovih molitvi, potamanio mnoge otrovne guje (zmije) i krokodile. Posle smrti proroka, govori dalje priča, Misirci su sa njegovog groba uzimali prašinu i njome posipali rane od ujeda zmija otrovnica.
U udaljenim planinskim selima novovaroškog kraja, starije žene na Jeremijevdan obavezno podsete mlađe da tog da ne uzimaju iglu i konac u ruke, da se ne češljaju da ne bi izazivali zmije.
Z. Šaponjić
