Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
Da niste izgubili svoj aktivacioni e-mail?
Oreska - Užice
Prijavite se sa korisničkim imenom, lozinkom i dužinom sesije
 
ARHIVA
   Početna   Pomoć Pravila Pretraga Gallery Prijavljivanje Registracija  
IZBORI: NAJFORUMAŠ I NAJFORUMAŠICA GODINE
AKCIJA: SVI UŽIČANI NA JEDNOM MESTU!
Za užičke nekomercijalne organizacije i ustanove besplatno...
Stranice: [1]
  Štampaj  
This topic has not yet been rated!
You have not rated this topic. Select a rating:
Autor Tema: Граната у дворишту  (Pročitano 1588 puta)
Pedja
provereni korisnici
stara kajla
*****
Pol: Muškarac
Ime i prezime:
Peđa Supurović
Mesto: Užice
Lokacija: Crna dama
Država: Srbija
FaceBook: ima
Blog: ima
Horoskop: Strelac
Poruke: 12963



WWW
« poslato: 11.08.2006. 18:08:45 »

http://www.politika.co.yu/detaljno.php?nid=3628

Ужичка породица два месеца у страху

Граната у дворишту

У гомили камења камион истоварио и овај „дар” који сада нико неће да уклони


УЖИЦЕ – У дворишту куће породице Љубичић у Доситејевој улици у центру Ужица, стотинак метара од градског трга, већ два месеца се налази једна неексплодирана топовска граната. Стара, зарђала, али цела, из Другог светског рата. Стигла је ненадано, у једној великој гомили камења. Страх се увукао у ову вишечлану породицу, бојазан да нежељени „гост” не експлодира.

Глава ове породице, Стеван Љубичић, пензионисани ужички архитекта, очајнички већ данима вапије код надлежних да нешто предузму, гранату одавде однесу и униште, али одјека још нема. Била је ту и полиција, упознати су и надлежни из министарства одбране – узалуд. Ова стална претња и даље лежи у башти на метар-два од куће и толико од улице, покривена једним старим металним коритом.

– У кући смо жена и ја, две наше ћерке и два зета, четворо унучади, па стално размишљамо шта би се догодило кад би граната експлодирала. Ипак, посебно ме вређа лежеран однос надлежних институција према тој потенцијалној опасности – објашњава Стеван, својевремено значајно име у нашем грађевинарству, пројектант ужичког Дома „Петар Радовановић” и низа других објеката код нас и у свету, сарадник на неким архитектонским подухватима са познатим Ле Корбизјеом...

Кад се недавно, услед клизишта, обрушио стари камени зид под Неранџићевом улицом крај галерије у Ужицу, ваљало је тај камен некуд однети и бацити. Хтели су га на депонију, али је Стеван, сазнавши за то, замолио колеге из Дирекције за изградњу да ту гомилу камења њему дају, била му је потребна. Довезли су му је камионом и сручили у двориште изнад куће.

– Камен је био помешан са земљом и шутом, јер је кашика утоваривача то све склањала и стављала у камион. Зато сам позвао једног комшију да камен опере, са њега земљу и шут одвоји, па потом сложи. Али, док је комшија радио, чујем зове ме: „Стево, види шта сам нашао”. Погледам, кад у његовој руци стара граната од хаубице. Видим цела, па се уплаших да не експлодира – прича Стеван.

Одмах пошто су је нашли позове он полицију. Дођу предвече двојица њих. Разгледају гранату, испитују Стевана, узимају му податке. Кад их је он питао: „Хоћете ли да носите ово”, рекли су му да су ту да констатују чињенично стање, виде да ли је потребно обезбеђење гранате (утврдили су да жуту траку око ње не треба стављати) и додали: „Нека остане овде, а ми ћемо обавестити надлежне”. Рекоше то и одоше. Стеван после сазна да је граната, уствари, надлежност служби из министарства одбране, те се и њима обрати. Но, казаше му да то ради једна екипа која има много посла. Ступи он у контакт и са том екипом, која је била на терену негде у Кули. Објасне му да су презаузети и да ће, када буду у близини Ужица, доћи да то виде.

– Бавећи се овим што ме је снашло, сазнао сам и то да је реч о једној од две топовске гранате које су у време Другог светског рата пале на део града код Неранџићеве улице и да тада нису експлодирале.

Јасно је, дакле, да су опасности били изложени и они који су радили на санирању тог клизишта, а да то нису ни слутили – каже на крају Стеван Љубичић.

Б. Пејовић

[објављено: 11.08.2006.]
Sačuvana

Pedja
provereni korisnici
stara kajla
*****
Pol: Muškarac
Ime i prezime:
Peđa Supurović
Mesto: Užice
Lokacija: Crna dama
Država: Srbija
FaceBook: ima
Blog: ima
Horoskop: Strelac
Poruke: 12963



WWW
« Odgovor #1 poslato: 14.08.2006. 18:59:23 »

http://www.politika.co.yu/detaljno.php?nid=3710

Љубичићи лакше дишу

Пиротехничари однели гранату

После текста у „Политици” завршене двомесечне муке ужичке породице



УЖИЦЕ – Брже него што се ико надао, породица Љубичић из Ужица ратосиљала се свог великог проблема – неексплодиране гранате у свом дворишту. Тек што је прича о двомесечним мукама ових Ужичана у новинама објављена, стручна екипа пиротехничара наше војске, која на оближњем аеродрому Поникве последњих месеци чисти писту од заосталих неексплодираних убојних средства, дошла је јуче код Љубичића, узела ову гранату и однела на Поникве да је уништи. Својом добром вољом, а не обавезом, ослободила породицу страха и нелагодности.

Прича о проблему породице Љубичић, у чије двориште је у једној гомили камења стигао и нежељени „дар”, неексплодирана топовска граната заостала из Другог светског рата коју, упркос позивима, презаузети надлежни из служби Министарства одбране већ два месеца оклевају да склоне, прочула се по објављивању написа у новинама. Стигла је та информација и до екипе пиротехничара Војске и ПВО, који су на Пониквама, па су контактирали потписника ових редова, који је недавно у „Политикином” додатку „Магазин” опширно писао о њиховом опасном  занимању. Хтели су да дођу код Љубичића и помогну им да се реше гранате. Жеља им је испуњена, па су на задовољство и ових хуманих војника, сјајних професионалаца, и породице Љубичић већ током преподнева били у њиховом дому.

Пажљиво, а рутински, ови искусни пиротехничари су приступили старој зарђалој гранати (реч је о хаубичкој, калибра 150 мм) па је завили најпре у војничко ћебе, онда ставили у дрвену кутију и потом сместили у службено возило. Уништиће је, кажу, на Пониквама, заједно са осталим на аеродрому извађеним неексплодираним бомбама.

– Ово није наша обавеза, ми смо ангажовани на другим пословима, али знајући шта је страх и нелагодност од бомби, као и опасност за ову породицу, одлучили смо да одмах дођемо и предузмемо шта треба. Ту смо пре свега из хуманих разлога, да решимо ове људе проблема – каже потпуковник Данко Стојановић, шеф ове пиротехничке екипе, која је, дуго и успешно радећи на разминирању многих делова Србије од заосталих касетних и авионски бомби, 2004. године из руку председника Србије Бориса Тадића добила признање за најплеменитији подвиг године.

Одушевљен оним што се овако брзо и ефикасно догодило, исти дан кад је новински текст објављен, био је Стеван Љубичић, глава ове породице, угледни ужички архитекта:
– Заиста сам пријатно изненађен овим што се догодило, брзином решавања наше невоље. Ово враћа поверење у нашу српску војску и снажи пријатељство војске и народа. захваљујем и репортеру „Политике” и тој новинској кући због иницијативе да ови хумани људи одмах дођу и лише страха чланове моје породице – казао је, видно задовољан, Стеван Љубичић.

Б. Пејовић

[објављено: 12.08.2006.]
Sačuvana

Stranice: [1]
  Štampaj  
 
Prebaci se na:  


Pokreće MySQL Pokreće PHP Powered by SMF 1.1 RC3 | SMF © 2001-2006, Lewis Media | Imprint Ispravan XHTML 1.0! Ispravan CSS!
Stranica je napravljena za 3.533 sekundi sa 31 upita.