http://www.politika.co.yu/detaljno.php?nid=14746Слике и прилике сеоских гробаља код нас
Прошлост у корову
Предлог да се за старе надгробне споменике направе лапидаријуми, као у златиборском селу Жељинама
УЖИЦЕ. – Сеоска гробља у југозападној Србији су у потпуности запуштена. Зарасла у коров, бујад, купине. Ограде су поломљене, стари веома вредни споменици бачени иза гробаља. Неретко те вредности модерни „градитељи” велелепних нових надгробних споменика самељу за бетонску ризлу, скрнавећи напуштено. Посебно је тужна слика у појединим подрињским селима: тамо умрле сахрањују где ко стигне, не у гробља, већ под прозорима кућа, на ливади, поред пута, у имању, па и иза ђубришта.
Ово је ових дана, обавестивши о том стању епископа жичког Хризостома, написала етнолог ужичког музеја Боса Росић, дугогодишњи истраживач гробаља и надгробних споменика у овом делу Србије, у оквиру програма које финансира Министарство културе. Она моли да се ту нешто предузме, да црква помогне да се бар мало реда уведе, јер је одвајкада, код Словена посебно, брига о гробљима због култа предака веома била изражена. Нехришћански је, говорила је народу свуда куда је прошла Боса, гробља запостављати, а по државним законима кажњиво сахрањивати изван гробаља. Кад би, додаје она у писму епископу, само једном свештеник одбио да одржи опело изван гробља, многи би се замислили пред намером да неког сахране било где.
Пошавши, на пример, у село Мојсиње да истражи у каквом су стању споменици устаницима из Првог и Другог српског устанка на гробљу где су неки од тих ратника сахрањени, очекивала је велике споменике од драгачевског пешчара украшене ратним одликовањима, ликовима војсковођа...
– Мога ли разочарања кад сам дошла на то гробље! По два метра високи пешчари лежали су по земљи, пали један преко другог, многи поломљени. наши Срби пролазе поред својих гробаља као да су турска, па би се она пословица „пролази поред турског гробља” могла односити на нас, а не на Турке. Четири петине гробаља које сам истражила у селима југозападне Србије су у јадном стању – наводи Боса Росић.
У том сивилу и поразној слици као редак изузетак уочи се, тек понегде, добар однос сељана према белезима предака. У малом златиборском селу Жељинама, недалеко од Сирогојна, гробље је уредно покошено и ограђено, а сељани су ту сами направили један врло леп лапидаријум, мали музеј давнашњих одбачених надгробних споменика. На сеоском гробљу у два реда ископали канал, насули бетон и уградили прелепе старе беле споменике, на којима су најчешће слике ратника са пушком или младих девојака у народној ношњи са преслицом. По сличној уредности пажњу привлачи и гробље на Смиљанском брду у Љубишу.
– Са мало труда могуће је утицати на народ и вратити га провереним вредностима. Моја идеја је да се и у другим селима, свуда где то може, направе такви лапидаријуми, стари споменици сачувају. Мислим да би, без већих улагања, за то могле да буду искоришћене црквене порте, где би се о њима водило рачуна како би се што дуже очували. Поред верника, ове споменике посећивали би и туристи, при чему би за њих могле нарочито бити занимљиве дрвене цркве у Јабланици и Доброселици, манастир Увац са Дубравом и остале цркве у овој туристичкој регији – нуди решење Боса Росић, додајући да је, ако за тај предлог добије благослов епископа жичког, спремна да сачини пројекат и понуди своја истраживачка искуства за добро подухвата. Она, иначе, спрема серију монографија о истраживању гробаља и надгробних споменика овог краја, при чему очекује више разумевања ужичког музеја да би завршила истраживачке радове у селима Лужничке долине код Ужица.
Б. Пејовић
[објављено: 16.12.2006.]