Velika je postavila temu
https://forum.uzice.net/index.php?topic=9212.0 koja se dotice pitanja moguceg vidjenja buducnosti.
Kad god razmsiljam o tome, sve mi se vise cini da je budunost u stvari nemoguce videti. Kada se prica o putovanju kroz vreme, obicno se govori o paradoksu koji moze da izazove neko ko se vrati u proslost i promeni nesto sto izazove lancanu rakciju koja moze da dovede do toga da se izzivac uopste i ne rodi.
Ipak mi ovde samopricamo o "gledanju" u buducnost, bez mogucnosti uticaja na nju. Po jendotavnoj logici to osigurava i nemogucnost izazivanja pradoksa, pvo zato sto gledanjem nista ne mozemo da promenimo a drugo zato sto ako i promenimo buducnost, to ne moze da utice na izazivaca jer je on vec u proslozti.
Medjutim, paradoks postoji, nesto duge prirode. Naime, ako smo u situaciji da vidimo svoju buducnost, dobijamo informacije koje direktno uticu na nase ponasanje, postupke i razmsiljanje. Samim tim, vec dolazi do promena kod onoga ko je buducnost video, a to znaci da je od tog trenutka njegova buducnost promenjena. Paradoks je dakle u tome, sto gledanje buducnosti menja tu istu buducnost, iz cega proizilazi da cak i da mozemo da vidimo buducnost, to je vec nesto sto se u medjuvremenu promenilo. RAdi se o povratno-posledicnoj sprezi koja nas u stvari onemogucava da buducnost vidimo.
Drugi bitan problem, je u stvari sama pitanje toga da li buducnost uopste postoji. Sama pretpostavka mogucnost da se vidi buducnost u stvari znaci pretpsotavku da su sva desavanje vec unapred odredjena i da su sva ona nepromenljiva, kao da se sve vec izdesavalo, snimljeno je na neki visedimenzionalni medij koji se kao traka vrti i prikazuje ono sto se desava kao sadasnjost.
Ovakva pretpsotavka dovodi u pitanej smau svrhu postojanja i ako ni zbog cega drugog, ja je odbacujem kao nemogucu. Kada je buducnost u pitanju, jedino sto mogu da prihvatim to je pretpsotavka ili bolje receno nagadjanje kakva ce buducnost da bude. Neko moze da bude manje ili vise dobar u nagadjanju, ali niko ne moze da vidi buducnost onakvu kakva je pa cak ni sam bog upravo iz razloga sto buducnost ne postoji.
S druge strane, pretpostavka gledanja u proslost se cini kao moguca,upravo zato sto je proslost nesto sto se vec desilo i za sta postoji nekakva veovatnoca da je, opet na nekom multidimenzionalnom medij, kao takvo i zabelezeno. To je poptuno analogno snimanju na film, jer kamera upravo i radi to: belzei ono sto se desava u sadasnjem trenutku, zapis mozemo da vratimo unazad i vidimo proslot, ali ne mozemo nikako da snimimo nesto sto se nije ni dogodilo.
