Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
Da niste izgubili svoj aktivacioni e-mail?
Oreska - Užice
Prijavite se sa korisničkim imenom, lozinkom i dužinom sesije
 
ARHIVA
   Početna   Pomoć Pravila Pretraga Kalendar Gallery Contact Prijavljivanje Registracija  
IZBORI: NAJFORUMAŠ I NAJFORUMAŠICA GODINE
AKCIJA: SVI UŽIČANI NA JEDNOM MESTU!
Za užičke nekomercijalne organizacije i ustanove besplatno...
Stranice: [1]
  Štampaj  
This topic has not yet been rated!
You have not rated this topic. Select a rating:
Autor Tema: Интернет  (Pročitano 1044 puta)
losmi
provereni korisnici
odomaceni korisnik
***
Pol: Muškarac
Država: Cyprus
Horoskop: Škorpija
Poruke: 160



« poslato: 03.09.2006. 23:17:19 »

Интернет је глобална рачунарска мрежа. Пре свега, појам интернет значи мрежа унутар мреже, или интернконекција између више рачунара. Структурно постоје мале мреже које се међусобно везују, и тиме чине ову структуру. Интернет се све више назива глобалном мрежом информација (велика интернационална-глобална база података). Број рачунара на интернету се тренутно процењује на око 150.000.000. Количина информација коју ти сервери поседују је огромна, и тешко је проценити и приказати реално колика је она заиста.
Историја

Већ од првих дана па све до данас, Интернет је прославио много „рођендана“, али који је прави тешко ће се сложити и најбољи познаваоци историје информатике. Неки тврде како је то 1961. кад је др. Леонард Клајнрок на универзитету MIT први пут објавио рад о packet-swiching технологији. Неки наводе 1969. годину као годину рођења Интернета јер је тада Министарство одбране САД-а одабрало Advanced Research Project Agency Network, познатију као АRPАNЕТ, за истраживање и развој комуникација и командне мреже која ће преживети нуклеарни напад. Седамдесете године донеле су неколико веома важних открића која су обележила развој Интернета каквог данас знамо, а потом се догодило и одвајање АRPАNЕТ-а из војног експеримента у јавни истраживачки пројект. Вероватно је најважнији тренутак био 1983. кад је тадашња мрежа прешла са NCP-а (Network Control Protocol) на TCP/IP (Transmission Control Protocol / Internet Protocol), што је значило прелазак на технологију каква се и данас користи.

Протоколи су стандарди који омогућавају комуникацију рачунара путем мреже, а 1983. године мање од 1000 рачунара је било спојено са АRPАNЕТ користећи релативно примитивни Нетворк Контрол Протокол, који је упркос многим ограничењима, био употребљив у малим мрежама, и није био довољно флексибилан за ширу употребу. Како се АRPАNЕТ експоненцијално повећавао, видело се како је потребан општији приступ комуникационом протоколу како би могли бити удовољени све већи захтеви и стварана све компликованија мрежа рачунара.

Винтон Церф који је са Робертом Каном створио TCP/IP протокол, једном је рекао: „Створили смо протокол који ће се користити и у великом мрежама с великом бројем рачунара, протокол који ће носити Интернет будућности, што је значило да мора бити флексибилан како би различите мреже могле функционисати у заједничком окружењу“. Наиме већ је тада било јасно како ће Интернет бити велика мрежа састављена од великог броја мањих мрежа. Али тада је прелаз на TCP/IP био контраверзан: неки делови информатичке заједнице желели су прихватање других стандарда, а највише се помињао Open System Interconection Protocol. АRPАNЕТ је пре службеног прелаза на TCP/IP у неколико наврата искључио NCP пренос података како би уверио „неверне томе“ да се NCP може искључити по жељи.

Винтон Церф и Роберт Кан почели су рад на новом протоколу пуно пре 1983. године, тачно 10 година раније јавила се идеја о новом протоколу, а следећих година су се развијали и усавршавали детаљи протокола који ће променити историју. Имплементација TCP/IP-а у тадашње време и оперативне системе трајала је скоро 5 година, док је на АRPАNЕТ било спојено око 400 рачунара. Ситуацију је поједноставио детаљ што су многи рачунари користили Packet Radio и Packet Satellite које су већ неколико година радиле са TCP/IP протоколом.

Интернет у Србији
Интернет у Србији појавио се у фебруару 1996. године када је национална академска мрежа преко провајдера BeoTelNet-а спојена на Интернет. Исте године почињу с радом први домаћи комерцијални провајдери.

Тренутно у Србији преко 900.000 људи користи Интернет. Приступ Интернету је углавном из куће (63%) и радног места (23%), док приступ из интернет кафића чини занемарљивих један одсто.

Кроз брз развој АДСЛ технологије (актуелно 9.000 корисника са стопом раста од 20% месечно) очекује се у 2006. интензиван приступ овим електронским медијама.
Sačuvana
filler
urednik
piskaralo
*****
Pol: Muškarac
Ime i prezime:
Filipos Domesticus
Mesto: Ispred Ekrana
Lokacija: Ni na nebu ni na zamlji
Država: Srbija
FaceBook: ima
Blog: ima
Horoskop: Bik
Poruke: 1431


..::Hackintosh 10.5.6::..



WWW
« Odgovor #1 poslato: 12.10.2006. 18:19:09 »

 claps

Zanimljive informacije, neka ovaj topic ostane u ovom duhu, da korisnici mogu i nesto pametno nauciti, mozda cak naci odgovore za njihove seminarske radove itd  happy15
Sačuvana

Dell Inspiron 531
Hackintosh iDeneb 10.5.6
Voodoo kernel 9.5.0
AMD X2 4000+
4GB Kingstone 800MHz
IvaN
Serbian Shooting Team
provereni korisnici
piskaralo
*****
Pol: Muškarac
Ime i prezime:
Ivan Pečeničić
Mesto: Uzice
Lokacija: Njegoseva
Država: Srbija
FaceBook: ima
Horoskop: Rak
Poruke: 1370



« Odgovor #2 poslato: 14.10.2006. 17:00:16 »

Svaka cast za tekst... Cheesy
Sačuvana
WHO'S THE MAN
WHOS THE MAN
provereni korisnici
iskusan korisnik
****
Pol: Žena
Poruke: 381



« Odgovor #3 poslato: 01.03.2007. 09:07:25 »

Kako da modifikujem da mi odredjena stranica bude dostupna offline?
Sačuvana
filler
urednik
piskaralo
*****
Pol: Muškarac
Ime i prezime:
Filipos Domesticus
Mesto: Ispred Ekrana
Lokacija: Ni na nebu ni na zamlji
Država: Srbija
FaceBook: ima
Blog: ima
Horoskop: Bik
Poruke: 1431


..::Hackintosh 10.5.6::..



WWW
« Odgovor #4 poslato: 03.03.2007. 08:48:27 »

Odes na File menu u browseru i cekiras Work Offline, uneses ime sajta koje si posecivao i ono sto je u browser cache-u ce ti se prikazati na ekranu. Ukoliko nije sacuvano ono sto zelis, ima specijalizovane programe za tu namenu tipa WebZip koji skine ceo sadrzaj sajta i zapakuje u jednu .zip datoteku.
Sačuvana
Stranice: [1]
  Štampaj  
 
Prebaci se na:  


Pokreće MySQL Pokreće PHP Powered by SMF 1.1 RC3 | SMF © 2001-2006, Lewis Media | Imprint Ispravan XHTML 1.0! Ispravan CSS!
Stranica je napravljena za 0.146 sekundi sa 37 upita. (Pretty URLs adds 0.005s, 2q)