http://pedja.supurovic.net/css-i-sveti-gralovi/CSS i sveti gral(ovi)
Prema mitologiji, Sveti gral je svetinja kojoj se pridaju izuzetne moći kojima njegov vlasnik može da raspolaže, samo postoji jedan problem, niko ne zna šta je to, a ni gde je, pošto je izgubljen. No to ne sprečava veliki broj ljudi da ga traže.
Ako se bavite veb dizajnom, sasvim sigurno koristite CSS, jer je to savremena i moćna veb tenologija koju nije moguće izbeći, a nema ni potrebe izbegavati je, jer zaista predstavlja odličnu platformu koja je neophodna za veb razvoj.
Bavim se vebom iz vremena kada CSS još nije bio izmišljen i vrlo dobro znam kakva je muka bila praviti veb sajtove, pogotovo onima koji su se u veb uključili sa bogatim prethodnim programerskim iskustvom, iskustvom u grafičkoj struci i imali neko prethodno iskustvo i izgrađene potrebe za kvalitetnim razvojnim alatima.
S obzirom da sam naučen na primenu logike u radu, na optimizaciju poslova pa i samog koda, jednostavno mi je nedostajalo nešto što je danas CSS - pre svega mogućnost da predefinišem izgled objekata u obliku stila, kako bih takav stil mogao da primenjujem na objekte koji treba isto da izgledaju, a ne da, kao tada, svakom objektu ponaosob postavljam sve karakteristike. To je naročito bilo mučno, kada je trebalo menjati izgled sajta, jer su sve izmene u izgledu ponovo morale biti primenjene na svaki objekat ponaosob.
Kada se CSS pojavio, to je izgledalo kao spas, način da se kod veb strana znatno bolje organizuje, da se njime lakše manipuliše, da se lakše ažurira, pa i da se prilično uštedi na dužini datoteka, što je na vebu, čak i danas, veoma bitno. Učinilo se da je ideal, da izgled sajta možemo dapromenimo samo promenom definicije stila, postignut.
Međutim, vrlo brzo su se pokazali i problemi. Pre svega, veb čitači nisu podjednako poštovali CSS protokol, neke osobine nisu podržavali, ili su ih različito tumačili, a ne retko uvodili su i sopstvene osobine nepoznate kako samom standardu tako i drugim veb čitačima. Uz to, i sam CSS je još uvek bio nesavršen, sa mnogo propusta.
Jedno vreme je korišćenje CSS-a možda bilo i veća muka nego njegovo ne korišćenje, ali vremenom, stvari su se iskristalisale i CSS je izdeljan u vrlo dobru platformu bez koje je danas nezamislivo uopšte raditi na vebu.
Ipak i danas on ima nedostataka. Još uvek kompatibilnost veb čitača nije potpuna, a i sam CSS je još uvek nedorečen i nema odgovor na baš sve potrebe koje se pojavljuju u razvoju veb strana. Sa nekim od tih nedostataka se prilično često srećemo, pa je zato veb prepun raznih tutorijala kako nedostatke prevazići.
Karakteristično je da se u objašnjavanju rešenja za CSS nedostatke vrlo često pojavljuje i dodeljivanje epiteta svetog grala - konačnog rešenja za neki problem. Što se problem češće pojavljuje to je “svetogralnost” njegovog rešenja veća. Odatle i potiče ovaj moj zapis, jer upravo to odslikava jednu, ne lošu i nepoželjnu pojavu.
Izraz sveti gral, možda i nije tako slučajan i beznačajan kada je povezan sa CSS-om. Kao što je potraga za pravim svetim gralom obično posledica fanatizma, vrlo često je i potraga za CSS svetim gralovima posledica istog. Naime, ne retko ćete se sresti sa likovima koji su toliko opčinjeni CSS-om da ne podnose ni da čuju neku lošu reč, kritiku ili negativan komentar upućen na račun CSS-a, iako upravo ti isti likovi svakodnevno objavljuju svoje uspešno pronađene svete gralove i tako pokazuju i dokazuju koliko je taj isti CSS nesavršen i problematičan.
Da ironija bude veća, za razliku od svetog grala koji treba da pruži odgovore na pitanja za koja inače odgovora nema, a od životnog su značaja za civilizaciju kao takvu, ovi CSS sveti gralovi uglavnom predstavljaju vrlo kreativna i vredna rešenja, ali za probleme koji su trivijalni i koji u stvari ne bi trebalo da postoje - onu uglavnom pokušavaju da trikovima nateraju CSS da radi nešto što mu je u stavri svrha, ali on to ne radi ili ne radi kako treba kako treba.
Da se razumemo, ni na kraj pameti mi nije da omalovažavam takve ljude, baš naprotiv, izuzetno ih cenim, jer čitajući njihova rešenja, naučio sam o CSS-u mnogo više nego iz uobičajene literature.
Ono što mi se u tom svetu ne dopada, to je totalna fanatičnost i isključivost. Ako niste sa njima onda ste protiv njih, ako imate primedbe za nečim što CSS ne radi ili ne radi kako treba, a trebalo bi da radi, u boljem slučaju hulite na svetinju, a u onom gorem, proglašavaju vas neznalicom, a neretko i vređaju na druge načine.
Uvek su spremni i da, kao dokaz o vašem “neznanju”, i uprkos tome što očigledno nisu ni razumeli problem koji se pojavio, pokažu neki kod koji predstavlja mešavinu raznih krpeža, trikova, fiksova, fake-ova, pečeva ili kako već umeju da nazovu svoje umotvorine koje sklepavaju nastojeći da naprave nešto što ili uopšte ne predstavlja funkcionalno rešenje za problem, ili radi polovično u nekim specijalnim slučajevima, a da ne pričamo o tome koliko je taj kod nečitak, nepregledan i dugačak i odudara od nečega što ozbiljan koder sebi može da dozvoli. I, da, uvek će vas ubećivati da je to što su oni napravili baš ono što vama treba, pa iako uopšte nisu razumeli šta vam treba.
Naročito su skloni su da objašnjavaju stvari koje uopšte ne razumeju, vrlo često očigledno citirajući nekog drugog fanatika koga smatraju za uzor ili makar nekakav autoritet, bez ikakvog stvarnog razumevanja o čemu govore. To ide dotle da često proklamuju principe koji su u stvari u suprotnosti sa suštinom CSS-a, ili još gore, nastojeći da omalovaže neko rešenje koje nije baš uskladu sa principima CSS-a nude drugo, koje te iste principe krši u istom, a neretko i mnogo većem obimu.
S obzirom koliko se dugo bavim veb razvojem, srećem se sa dosta takvih ljudi, a pošto sam prilično slobodouman, što znači da ne podležem fanatizmu već sam rad da probam svako rešenje koje ima smisla probati, pa i neko koje se ne uklapa u životne poglede fanatika, i naravno, nemam problem da svoje mišljenje i kažem, vrlo često sam na njihovom udaru, izložen direktnom vređanju, bezobrazluku i ponižavanju.
CSS fanatizmu obično podležu mlađi i noviji u veb razvoju, oni koji nisu prošli ceo razvojni put veba i koji ne sagledavaju celu sliku, a naročito su skloni novotarijama svake vrste. Takvi se obično hvataju novih tehnologija, i vrlo lako odbacuju stare, čak i one bez kojih se ne može, spremni da siluju tehnologiju do granica potpunog negiranja njihove svrhe samo da bi bili u trendu i da bi valjda ispunili potrebu da se dokažu i sebi daju važnost na taj način, obično samo pokazujući da nemaju sopstveni identitet već se poistovećuju sa nečim što im se u tom trenutku čini tako veliko i tako bitno.
Veb tehnologija je sasvim drugačija. Ona traži slobodumlje, spremnost da se sve proba, sazna i nauči, pa i ono što nam možda neće ni trebati, a pre svega da se znanje i iskustvo razmenjuje, pa čak i ako rešavanju istih problema pristupamo na različite načine. Ne tako davno, vebom su se bavili ljudi koji su predstavljali nekuvrstu intelektualne elite, ljudi koji su itekako umeli da cene svoje ali i tuđe znanje, a umeli su da ponešto nauče i od ljudi sa kojima se nisu slagali u mišljenju. Danas je to znatno drugačije, tehnologija je postala dostupna svima, pa i onima koji nemaju izgrađene najosnovnije manire u ophođenju sa drugima, a svoju inferiornost nadoknađuju bezobrazlukom.
Fanatizam ne vodi nigde, zato nemojte biti fanatici, već gradite svoju kreativnost i uživajte u njoj, a neka vam najveće uživanje bude u tome da drugoga naučite.
