http://arhiva.glas-javnosti.co.yu/arhiva/2006/06/26/srpski/RG06062501.shtmlU "Terzića avliji" kod Užica početkom jula održaće se prvi sabor narodnog stvaralaštva
Vratio život u pradedovsku kućuPoslednju godinu dana kroz avliju su prošle hiljade turista, a ovaj muzej pod otvorenim nebom, uz Potpećku pećinu koja je na samo par kilometara dalje, sve više je nezaobilazna destinacija za turiste koji se odmaraju na Zlatiboru ili na Tari
UŽICE - U Etnoparku "Terzića avlija" u Zlakusi kraj Užica, u subotu 1. jula održaće se prvi sabor narodnog stvaralaštva "Zlakusa u pesmi i igri 2006". Sabor organizuje Etnoudruženje "Zavičaj" iz ovog sela kraj Užica, poznatog po dobrim grnčarima i trubačima Veljku i Bošku Ostojiću, a biće to smotra izvornih muških i ženskih pevačkih grupa i instrumentalista na narodnim instrumentima.
Priča o etnoparku "Terzića avlija" za srpske prilike je sasvim nesvakidašnja i govori o poduhvatu Saše Drndarevića, mašinskog inženjera koji godinama živi u Beogradu, koji nije dao da parče pradedovske zemlje i kuće u Zlakusi propadne, nego je za tri godine vrednog rada na brežuljku iznad centra sela obnovio kuće dede i pradede, vratio im nekadašnji izgled, a u kuće vratio stotine starinskih predmeta, uredio dvorište i namestio ga da po mnogim elementima podseća na seosku avliju ovog kraja Srbije od pre jednog veka. Sada život u kući pradede Saše Drndarevića ponovo buja kao u najsrećnija vremena.
U avliji su dve stare kuće, jedna podignuta pre više od stotinu godina od nepečene cigle, sa krovom na četiri vode, pokrivena biber crepom. U jednoj od tih kuća odvijao se svakodnevni porodični život zadruge Terzića, druga je bila gostinska. U njoj su Terzići goste primali za slave, u njoj su konačili kumovi, viđeniji prijatelji, poznanici. Pored kuća nalaze se i ostali ekonomski objekti autentičnog izgleda - mlekare, šupa, salašÖ Ispod mlekara i salaša su tri novoizgrađena letnjikovca, brvnara u kojoj je prodavnica suvenira, na dnu dvorišta su dvoja drvena kola.
- Stariju kuću koja je, spolja gledano, koliko je god to moglo, zadržala autentični izgled, adaptirali smo u trosoban apartman, za potrebe seoskog turizma. Druga kuća, u kojoj je radila škola, pretvorena je u muzej. U jednoj od soba je deo stalne izložbe, druga soba predviđena je za tematske izložbe. Deo materijala već smo prikupili i planiramo da na svetlo dana iznesemo predmete starih narodnih nošnji, antikvarne srpske knjige, stare srpske marke i novac, stare časopise, ratne dnevnike, srpsko ordenje, stare uniforme srpske vojske, preslice i vretena... Jednom rečju, želja nam je da poseta avliji bude svojevrstan izlet u prošlost ovog kraja - kaže Drndarević.
Poslednju godinu dana, koliko je Terzića avlija otvorena, kroz nju su prošle stotine i hiljade turista, a ovaj muzej pod otvorenim nebom, uz Potpećku pećinu koja je na samo par kilometara dalje, sve više je nezaobilazna destinacija za turiste koji se odmaraju na Zlatiboru ili na Tari, ili za one koji na putu ka moru svrate da na tren predahnu u Zlakusi, odmah pored magistrale između Požege i Užica.
PARČE DAVNIH VREMENA
Nadam se da sam odužio barem deo duga prema našim starim. Baš iz ovog dvorišta avgusta 1941. godine Nemci su odveli i sa grupom meštana na pravdi Boga obesili mog pradedu Gvozdena Terzića i njegovog sinovca Milisava koji je ubijen sa samo 18 godina. Gvozden je preživeo oba Balkanska rata, albansku golgotu, bio je nosilac Albanske spomenice...
Sve ovo uradio sam u spomen na njih dvojicu, u sećanje na dedu Milovana i babu Slavicu - kaže Drndarević. U kutku Zlakuse koji miriše na stara vremena, i kome je Drndarević dao ime "Etnopark Terzića avlija", život jesenas ponovo buja. Kuću obilaze i meštani, naročito oni stariji, da vide parče davnih vremena.
KNJIŽEVNE VEČERI INSPIRISANE STARINOM
Zaštitni znak Terzića avlije je srpski vojnik u uniformi iz perioda Balkanskih ratova, u opancima i pod šajkačom, istesan iz stabla jasenovog drveta, visine 190 centimetara, stvoren rukom umetnika Miladina Lekića.
- Biće u dvorištu, kada avlija potpuno zaživi, kada bude i književnih večeri, susreta pisaca, koncerata pevačkih grupa i duvačkih orkestara, slikarskih izložbi - kaže Drndarević.
U Zlakusi koja je, može se slobodno reći, svetsku slavu stekla umećem ovdašnjih majstora grnčara i njihovim posebnim stilom izrade grnčarskih predmeta, kolonijom keramičara na koju su dolazili svetski poznati umetnici, ovih dana u toku je kulturna manifestacija "Jesen u Zlakusi". U selu već radi grnčarska radionica, za koji dan u planu je otvaranje i likovne kolonije i to baš u Terzića avliji, u kutku koji odiše mirom i starinom, ukusom davnih vremena.
Tekst: Zoran Šaponjić
