Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
Da niste izgubili svoj aktivacioni e-mail?
Oreska - Užice
Prijavite se sa korisničkim imenom, lozinkom i dužinom sesije
 
ARHIVA
   Početna   Pomoć Pravila Pretraga Kalendar Gallery Contact Prijavljivanje Registracija  
IZBORI: NAJFORUMAŠ I NAJFORUMAŠICA GODINE
AKCIJA: SVI UŽIČANI NA JEDNOM MESTU!
Za užičke nekomercijalne organizacije i ustanove besplatno...
Stranice: [1]
  Štampaj  
This topic has not yet been rated!
You have not rated this topic. Select a rating:
Autor Tema: Predstava "Umetnost i dokolica" u užičkom pozorištu  (Pročitano 806 puta)
Pedja
provereni korisnici
stara kajla
*****
Pol: Muškarac
Ime i prezime:
Peđa Supurović
Mesto: Užice
Lokacija: Crna dama
Država: Srbija
FaceBook: ima
Blog: ima
Horoskop: Strelac
Poruke: 12963



WWW
« poslato: 18.12.2006. 17:53:51 »

http://www.danas.co.yu/20061218/kultura1.html#4

Nemanja Ranković, umetnički direktor NP Užice i reditelj predstave "Umetnost i dokolica" našeg oskarovca Stiva Tešića

Opasan i zajedljiv komad

Nenad Kovačević

U užičkom Narodnom pozorištu u toku je priprema novog komada "Umetnost i dokolica" našeg oskarovca Stiva Tešića (1942-1996), scenariste, romanopisca i dramskog pisca, Užičanina koji je živeo, stvarao i doživeo slavu u SAD. Za film "Breaking Away", u režiji Pitera Jejtsa, Tešić je dobio Oskara za najbolji scenario 1979. godine.

Premijera je 21. decembra u 20 sati, a prva repriza dan kasnije. Povod za postavljanje ovog komada na scenu užičkog pozorišta jeste decenija od smrti Stiva Tešića, ali i nadasve potreba kreativnih ljudi u užičkom teatru da iskažu divljenje prema delu Stojana Stiva Tešića. U središtu komada, koji je napisan kao višeslojna filozofska rasprava o suštini života, kao drama u drami, nalazi se dramski kritičar i njegova porodica, koja se, ne uspevajući da pronađe sopstveni put, raspada po matrici raspada savremenog društva.

Živeti ili fingirati življenje, voleti ili zahtevati ljubav, da li su emocije danas prevaziđena stvar ili nas jedino racio čini ljudima, da li etika ima adresu bilo gde na našoj planeti, gde smo se to mi uputili... Sve su to pitanja koja Tešić postavlja, ali i upozorava da se dnevno zapitamo - da li sam ikome potreban, da li mi je iko potreban? U intervjuu za Danas Nemanja Ranković, umetnički direktor užičkog pozorišta, koji se pojavljuje i u ulozi reditelja, ističe da je ovaj Tešićev komad opasan i zajedljiv, ali da je izazovan, jer je trebalo pronaći ključ za inscenaciju, a istovremeno ne pobeći od samog Tešića.

"Tekst ’Umetnost i dokolica’ mi se učinio veoma zanimljivim, zbog tematike. Napisan je kao filozofski traktat i to je bio rediteljski izazov. Trebalo je duboko ući u strukturu i višeslojnost tog teksta i prilagoditi ga scenskom izvođenju. Sa druge strane, to delo opominje ljude da je vremena sve manje i da treba odmah da počnu da žive svoje živote i u njima da uživaju, ali i da obrate pažnju na ljude oko sebe. ’Umetnost i dokolica’ je u suštini opasan i zajedljiv komad. U pitanje dovodi razne životne situacije, tera nas da razmišljamo o sebi i drugima, mogućnostima koje nam se nude, a koje odbijamo jer nismo u stanju da ih prepoznamo ili smatramo da one nisu bitne. Ipak, ti detalji, koji se čine nebitnima, život čine lepim i vrednim. Stalno smo u potrazi za nekim velikim i krupnim događajima, ’dramama’, izazovima i ’bitnijim’ stvarima, ali na taj način negiramo i odbijamo život", kaže Nemanja Ranković u razgovoru za Danas n Čime ste se koristili, kojim rediteljskim sredstvima, da bi filozofska rasprava bila inreresantna pozorišnoj publici?

- Tim koji je radio na projektu trudio se da apsurdnim situacijama i scenama nađe "ključ" koji može biti inspirativan i interesantan za gledanje, ali i za slušanje veoma ozbiljnih filozofskih traktata, čiju vrednost predstavlja dilema o našem postojanju. Ako ga banalizujemo, možemo ga "čitati" i kao traženje uzroka za raspad porodice, a time i celog ljudskog društva. Danas niko nikoga ne vidi, nema vremena za drugoga, a život protiče...

Čini se da Tešićev tekst "pričate na sceni" služeći se Joneskom, Beketom i drugim savremenim izrazima...
- Učinilo mi se da bi to mogao da bude ključ za postavljanje tog dela na scenu, kako bi se "razbile" pojedine replike, a da bi sve to kao celina u pozorišnom smislu, za gledaoce bilo zanimljivo i intrigantno, jer nema smisla da se nudi nekakva "intelektualna onanija". Stalno je pretila opasnost da se na tom terenu okliznemo, jer je svaka rečenica izuzetna i veoma teško je sve to pojednostaviti. Prvi deo predstave urađen je lepršavo u nekom poluozbiljnom maniru, sa mnoštvom apsurdnih situacija, koje su veoma realne situacije iz naše svakodnevice. Kada bi se neko istinski pozabavio samo jednim našim danom, zaključak bi bio da je većina tih događaja apsurdna. Umesto da kreiramo neke događaje, nama se sve jednostavno dešava, bez racionalnih objašnjenja.

To nije samo priča o pozorišnom kritičaru i pozorištu, već ima znatno šire značenje o (ne)humanosti naše civilizacije...
- Nisam želeo da ovaj komad bude samo o pozorišnom kritičaru ili pozorištu, već da priču primenimo na svakoga ko se svom poslu posvetio, jureći za vremenom, položajem, novcem, društvenim statusom. Tešić ima komade koji se u mnogo većoj meri bave tim fenomenom - šta će iko danas ikome. Strašno je kada se jednog jutra probudite i shvatite da ste sami. Strašno je i kada se deca vapajima obraćaju roditeljima u stilu - alo, bre, ja sam tu, obrati pažnju, ne znam pravi put i pravim gluposti, jer nisi imao vremena za mene. Bez obzira na sve ono racionalno, u nama je i taj kod emocija koji mora da se ostvari.

Autorski tim

U komadu "Umetnost i dokolica" igraju Slobodan Ljubičić (pozorišni kritičar Aleks Čejni), Biljana Zdravković (Marija, njegova služavka), Divna Marić (Lenor, njegova supruga), Ivana Pavićević (njegova kćerka) i Bojana Zečević (njegova majka). Prevod teksta uradila je Jelena Veljković, dramatizaciju Ksenija Radulović, scenu je osmislila Mia David Zarić, kostime Snežana Kovačević, muziku Miroljub Aranđelović Rasinski, a scenski pokret Ferid Karajica.
Sačuvana

Pedja
provereni korisnici
stara kajla
*****
Pol: Muškarac
Ime i prezime:
Peđa Supurović
Mesto: Užice
Lokacija: Crna dama
Država: Srbija
FaceBook: ima
Blog: ima
Horoskop: Strelac
Poruke: 12963



WWW
« Odgovor #1 poslato: 21.12.2006. 14:09:07 »

http://www.danas.co.yu/20061221/kultura1.html#10

"Umetnost i dokolica" Stiva Tešića premijerno u NP Užice

Povratak oskarovca

Komad "Umetnost i dokolica", oskarovca Stiva Tešića (1942-1996), scenariste, romanopisca i dramskog pisca, Užičanina koji je stvarao i doživeo slavu u SAD, biće premijerno izveden večeras od 20 sati u užičkom Narodnom pozorištu. Za film "Breaking Away" u režiji Pitera Jejtsa, Tešić je nagrađen Oskarom za najbolji scenario 1979. godine.

Komad "Umetnost i dokolica" režirao je Nemanja Ranković, umetnički direktor užičkog pozorišta, prevod teksta uradila je Jelena Veljković, dramatizaciju Ksenija Radulović, scenu je osmislila Mia David Zarić, kostime Snežana Kovačević, muziku Miroljub Aranđelović Rasinski, a scenski pokret Ferid Karajica.

Povod za ovaj komad, koji se prvi put igra u Užicu, a Tešićeve drame drugi put u Srbiji (nedavno je užički reditelj Branko Popović režirao predstavu "The Speed of Darkness" ili "Brzina mraka" u Zvezdara teatru), kako je objasnio Zoran Stamatović, direktor NP Užice, jeste decenija od smrti Stiva Tešića, ali i želja uprave ovog teatra da svoj repertoar ove sezone posveti piscima iz Užica. Tako će užička publika uskoro gledati i komad "Došljaci" Milutina Uskokovića.

- Tešić je kod nas bio nepravedno zapostavljen pisac i ovo predstavlja njegov povratak u sopstveni grad - poručio je Stamatović, a potom otkrio da je prvi put u ovom pozorištu uvedena medicina svesti, kao način da se glumcima pomogne u kreiranju likova iz ove drame, uz stručni nadzor dr Nebojše Grace iz Beograda, specijaliste iz oblasti misaone energije. Tešićev komad u čijem je središtu priča o dramskom kritičaru i njegovoj porodici, napisan je kao drama u drami, predstavlja sofisticiran tekst i filozofski traktat o odnosu pozorišta i realnosti, etičkom kodeksu same umetnosti, ali i o tome da svako od nas treba da počne da živi svoj život, ne sutra, već odmah.

- Definisanje drame postala je naša jedina najveća drama ovog vremena. Ni u jednom trenutku Šekspir nije bio vidovitiji nego kada je rekao da je ceo svet pozornica. Dramatični događaji koje pratimo širom zemlje ili širom sveta, izazvani zemljotresima, ratovima ili ličnim nesrećama, sada su postali pozorište, piše u prologu, a potom se navodi "da smo svi mi, u vremenu u kome je ceo svet postao pozornica, postali dramski kritičari". Ideja o izvođenju ovog dela u Užicu potekla je od umetničkg direktora NP Užice Nemanje Rankovića, koji navodi da je za inscenaciju trebalo pronaći adekvatan "ključ", kako bi komad bio interesantan i intrigantan za publiku.

- To je jedan od onih retkih tekstova za koji unapred glumci nikako ne mogu da kažu da ga je moguće odigrati na "prvu loptu" - istakao je Slobodan Ljubičić, koji tumači glavni lik, pozorišnog kritičara Aleksa Čejnija. Pored Ljubičića, u komadu igraju Divna Marić (Lenor, njegova majka), Biljana Zdravković (Marija, služavka), Ivana Pavićević (njegova kćerka) i Bojana Zečević (njegova majka). Prva repriza je u petak 22. decembra.

Umetnost i dokolica

Stojan Stiv Tešić rođen je u Užicu, 29. seprtembra 1942. godine, emigrirao je u SAD, 1957, sa majkom i starijom sestrom Nađom, kako bi se pridružio ocu. Bio je romanopisac, scenarista i dramski pisac. Na Indijana univerzitetu studirao rusku književnost, magistrirao 1967. na Univerzitetu Kolumbija u Njujorku. Prvi roman "Sumemer Crossing" objavio je 1982. Napisao je komediju "Baba Goya" (Brodvej, 1973) i farsu "Division Street" (Brodvej, 1980). Usledila su scenarija za autobiografski film "Four Friends" (1981), koji je režirao Artur Pen i "American Flyers" (1985). Nastavlja da piše drame i to "The Speed of Darkness" (Brzina mraka,1989), "Square One" (Povratak na početak, 1990), "On Open Road" (Na otvorenom drumu, 1992), a "Arts and Leisure" (Umetnost i dokolica, 1996), njegova poslednja drama koja je iste godine premijerno izvedena u Njujorku. Bio je očaran Amerikom sve do Vijetnamskog rata, nakon čega zasipa američke novine protestnim pismima, koja nikad nisu objavljena. Umro je iznenada od srčanog udara, 1. jula 1996. godine. Ostavio je nezavršen roman "Karoo".

Religija kapitalizma

"Izgubljeno je nešto u svetu, što čoveka čini srećnim. I potrebno je da on kupi stotinu stvari, da ispuni tu prazninu. To je sada u Americi dovedeno do vrhunca i već ima, doduše, malobrojnih grupica ljudi, koji se bune protiv toga. Možda će ih biti još manje, pa će na Zemlji ostati samo taj klown-potrošač? Zato sam se ja ovde osamio, kao neki monah. Moja religija je čovek. Prosečni Amerikanac, međutim veruje u kapitalizam. To je glavna religija", rekao je Stiv Tešić u intervjuu uoči svoje smrti. Na primedbu novinara da je to pre ideologija, Tešić je odgovorio - "Bila je, ali više nema veze sa ideologijom i sada to postaje svetska religija. A ne valja kada samo jedna ideja vlada Svetom, bez sučeljavanja sa drugim. Ta druga ideja uskoro bi mogao da postane islamski fundamentalizam..."

N. Kovačević
Sačuvana
Stranice: [1]
  Štampaj  
 
Prebaci se na:  


Pokreće MySQL Pokreće PHP Powered by SMF 1.1 RC3 | SMF © 2001-2006, Lewis Media | Imprint Ispravan XHTML 1.0! Ispravan CSS!
Stranica je napravljena za 0.21 sekundi sa 37 upita. (Pretty URLs adds 0.008s, 2q)