http://www.danas.co.yu/20070921/kultura3.html#1Izložba akademika Nikole Jankovića u Gradskoj galeriji u Užicu
Spoj realnog, tradicionalnog i modernog
Miniretrospektivna izložba akademika Nikole Jankovića otvorena je 18. septembra u užičkoj Gradskoj galeriji. To je je šesta izložba naših znamenitih umetnika, koja je priređena u ovoj galeriji, tokom dvogodišnje saradnje sa Galerijom SANU, a koja je ostvarena uz posredovanje akademika Ljubomira Simovića. Pre Jankovićeve izložbe, ljubitelji likovne umetnosti, ne samo iz Užica, već i okolnih gradova, videli su dela Sibinovića, Gvozdenovića, Veličkovića, Otaševića i Reljića. Zahvaljujući se SANU i akademiku Simoviću, direktor užičke galerije Dušan Starčević je saopštio da je te izložbe videlo više od 16.000 ljudi i najavio da će takva saradnja biti nastavljena.
JUBILEJ 50
Izložba Aleksandra Rafajlovića, povodom umetnikovog pedesetog rođendana, od večeras u 19 sati, u beogradskoj galeriji Remont. U ime PTT sistema Srbije, "Jugomarka", koja je zadužena za realizaciju godišnjih programa izdavanja poštanskih maraka, štampala je marku sa likom Aleksandra Rafajlovića, kao prvu u seriji posvećenu savremenim likovnim umetnicima u Srbiji povodom pedesetogodišnjice rođenja ovog istaknutog umetnika. Aleksandar Rafajlović, umetnik bez kojeg je nezamisliva savremena umetnička scena u Srbiji, jedan od retkih potpuno posvećenih svojoj umetnosti, stvaralac koji nikada nije pravio kompromise, autor u koga se na neviđeno može imati poverenje i koji spada u mali broj stvaralaca koji svojom autentičnošću stoji ravnopravno sa evropskim umetnicima. Dobitnik Politikine nagrade i nagrade Oktobarskog salona 2005. Poštanska marka je predmet posebne pažnje svih svetskih poštanskih uprava, svaka marka koju štampa neka zemlja je kao prozor u tu zemlju, ona je reprezentuje preko motiva prirode, bitnih događaja, godišnjica rođenja ili smrti, njenih poznatih naučnika ili umetnika. Prigodna marka sa likom Aleksandra Rafajlovića štampana je na bloku tehnikom višebojnog ofseta u tiražu od 28.000 primeraka sa uklopljenom markom od 50 dinara. Na bloku van marke nalaze se radovi umetnika. Za dan izlaska marke štampan je prigodan koverat prvog dana sa prvom fotografijom umetnika kao bebe koja leži okružena vezenim jastucima. Na marki se nalazi portret umetnika i otisak njegovog prsta, simbol identiteta i posebnosti. Na izložbi koja će biti promocija marke biće izloženi radovi koji imaju svečarski karakter, nastali u toku 2007.
Akademik Janković predstavio se sa šezdesetak eksponata, među kojima su skulpture, velike fotografije spomenika naših znamenitih ličnosti i crteži. Otvarajući izložbu, u prisustvu autora i akademika Nikole Tasića, predsednika Izvršenog odbora SANU, akademik Ljubomir Simović je portretisao Jankovića kao realistu, tradicionalistu, ali i kao modernog umetnika, posvećenog figurativnoj umetnosti, koji je u svom vajarskom opusu "uspeo da izbegne ideološke zamke". "Možda je Janković svoj umetnički integritet najubedljivije potvrdio onda kad je taj integritet bio na najvećem iskušenju, kada je radio spomenik Borisu Kidriču, za koji Mića Popović kaže da doseže najveći nivo spomeničke skulpture u evropskim razmerama", podsetio je Simović. "Njegove figure na javnim spomenicima, nisu patetične, ne nose zastave, ne mašu puškama, ne bacaju bombe, ne penju se na konje i visoke postamente, s kojih se obraćaju masama. Njegov Dositej je gospodin, koji je oslonjen na štap, krenuo u šetnju. Njegov Joakim Vujić se obraća publici, njegov produhovljeni Nikola Tesla je zagledan u delove motora i transformatora, koje drži u šakama, tražeći u njima odgovor na pitanja koje samo on može da postavi", dodao je Simović. Navodeći da su neka Jankovićeva dela srušena ili uništena tokom ratova u kojima se raspala Jugoslavija, poput spomenika Alekse Šantića u Mostaru, Dositeja Obradovića u Prištini, te da je spomenik obešenim rodoljubima 1941. na Terazijama na neodgovarajućem mestu, Simović je poručio da se "pravo mesto Jankovićevih skulptura i spomenika, sa koga ih niko ne može pomeriti, nalazi u istoriji naše moderne umetnosti".
Nikola Janković je rođen Kragujevcu 1926. godine. Akademiju likovnih umetnosti završio je u Beogradu 1950. i dve godine kasnije poslediplomske studije. Radi pre svega u bronzi, ali sve ostale oblasti skulpture - sitnu plastiku, spomeničku skulpturu, plakete i medalje. Član je ULUS i bio u grupi Samostalni od 1951, potom Beogradske grupe i Lade. Imao je više samostalnih i grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu, a za svoj rad više puta je nagrađivan. Na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu bio je profesor od 1970. do 1991. Za dopisnog člana izabran je 1997, a za redovnog 2006. godine.
- Radim jednu plaketu i jednu skulpturu i, pravo da vam kažem, ne ide mi baš lako. Što se tiče izrade spomenika, ja sam već mator čovek, a i da biste napravili spomenik mnoge stvari moraju da se uklope, poput sredine koja želi nešto da dobije, a tu su odbor koji naručuje i žiri koji odlučuje. Sve to treba da se realizuje u određenom roku, uz stalni rizik od lošeg izlivanja u bronzi - rekao je Danasu akademik Janković. Postavka dela akademika Jankovića preuzeta je iz kragujevačkog Narodnog muzeja, a nakon Užica, seli se u Beograd, gde će u Galeriji SANU, biti priređena obimnija i sadržajnija retrospektiva. Izložbu u Užicu moguće je pogledati do 3. oktobra, a zbog njene atraktivnosti užička galerija radiće od 9 do 22 sata, svakog dana, uključujući i vikende.
N. Kovačević
