http://www.vuckovic.de/novinar_y.htmlNOVINARSTVO I NAJVAZNIJE NOVINARSKE FORME Novinarska aktivnost, kao socijalna i drustvena delatnost, ima vazan uticaj – kako na globalnu informisanost i komunikacije tako i na formiranje javnog misljenja odnosno opsti drustveni razvitak. Novinarstvo je rodjeno u eri nastajanja stampe kada su nastale i mogucnosti za brzi i efikasniji prijem, obradu i plasman informacija.
Zadatak novinara sastoji se u tome da prikupljaju, obradjuju i multipliciraju informacije. Novinari obavestavaju javnost svakodnevnim informacijama o svim relevantnim cinjenicama koje direktno uticu na nacin misljenja, stavove, svest, ljudsko ponasanje i idejno, politicko i socijalno delovanje prema normama i konceptima koji odgovaraju shvatanjima onih u cijim se rukama nalaze mediji. Novinarska informacija se ne emituje samo da bi obogatila ljudsko saznanje i da bi u coveku pokrenula estetska osecanja odnosno pobudila saznanje o vrednostima istine i humanosti ves i zato da bi obezbedila prethodno planirane drustveno-politicke efekte, zavisno od aktuelnog sistema (rezima) na vlasti.
Sredstva masovnog komuniciranja predstavljaju ogledalo jednog drustva, njegov stvaralaski i kriticki izraz. Mogucnost slobodnog i kritickog kritikovanja konflikata, politickih i drustvenih dilema i nedostataka u jednom drustvu kroz novinarsku formu ujedno su jedan od osnovnih fundamenata moderne demokratije.
Novinarstvo se ispoljava u obliku novinske informacije odnosno njene odredjene forme. Najvaznije novinarske forme su: vest, izvestaj, komentar, intervju i reportaza.
VEST
U novinarstvu je vest sve i oko nje se sve pokrece. Ona je starija od novinarstva i prozima sve novinarske vrste. Tokom prijema vesti u jednu redakciju dalji postupak njihovog oblikovanja predstavlja selekcija (izbor) i redosled cinjenica. Selekcija informacija predstavlja instrument politike jer se njome oblikuje slika o „ostatku“ sveta kakva pogoduje vladajucoj strukturi. Zbog toga se iz vesti cesto izvlace ne objektivne vec cinjenice prema subjektivnom izboru koje javnosti treba da saopste sustinu. U prvom planu svake vesti nalaze se novost i aktuelnost. Forma vesti ne trpi nikakva odlaganja vec mora odmah da bude emitovana.
Vrste vesti su:
1) pisane vesti - recima saopstavaju svoj sadrzaj i mogu biti a) stampane ili b) izgovorene,
2) vizuelne vesti - svoj sadrzaj saopstavaju slikom,
3) govorne vesti - svoj sadrzaj pricaju i mogu biti radio i TV vesti odnosno mogu biti saopstene u obliku izjave ili intervjua.
IZVESTAJ
Za vecinu novinarskih teoreticara izvestaj predstavlja prosirenu vest odnosno vest sa vise detalja. Osnovna funkcionalna razlika izmedju vesti i izvestaja je da vest samo registruje odnosno konstatuje postojanje jedne ili vise cinjenica (dogadjaja, pojave, akcije), dok izvestaj trazi dublji smisao. Izvestaj istovemeno govori o jednom dogadjaju, opisuje ga i tumaci. Znaci izvestaj ima dve svoje osnovne karakteristike: opis jednog dogadjaja (zbivanja) i govori o toku (hronologiji) tog dogadjaja. Izvestaj moze da bude jednostavan, komplikovan ili dinamican, sto zavisi od teme o kojoj se pise odnosno vestine autora.
Prema nacinu obrade postoje tri vrste izvestaja:
1) standardni izvestaj – srece se najcesce u stampi, na radiu i TV prema vec utvrdjenim principima gde se menjaju samo teme,
2) reporterski izvestaj - pre svega govori o toku jednog dogadjaja i odgovara na pitanja ko, gde, kada, sta, ali svoju specificnost dobija u trenutku kada se teziste stavi na odgovor kako? Reporterski izvestaj umnogome zavisi od sposobnosti i vestine novinara da svoj subjektivni utisak opise na interesantan nacin za siru publiku,
3) komentatorski izvestaj najvecu paznju obraca na pitanje zasto? To je trazenje sireg objasnjenja cinjenice koja se istovremeno mora protumaciti pa cak odmah oceniti i javno osuditi – i to odmah, dok je dogadjaj jos u toku. Komentatorski izvestaj moze da bude, u celini, negativna ili pozitivna kritika jednog dogadjaja ali moze i kroz formu zakljucka da se iznese kao javna ocena. Komentar, medjutim, ne nosi tok dogadjaja vec mu jedan vec registrovani dogadjaj sluzi kao povod da nesto protumaci, objasni ili iznese svoj sud ili ocenu.
KOMENTAR
Jednu od definicija komentara dao je i srpski novinarski teoreticar Dusan Slavkovic: „Komentar (lat. commentarius – zapis, objasnjenje, tumacenje) je javno izrazeno ili napisano misljenje ili stav o unutrasnjem nastanku, razvoju i dejstvu na okolinu jedne ili vise cinjenica odnosno dogadjaja ili pojave. To je, u stvari, razmatranje, objasnjenje i tumacenje jednog drustvenog procesa, uokvirenog vremenskim i prostornim granicama. S obzirom da nastaje povodom vec registrovanog dogadjaja ili onog koji se sigurno ocekuje, komentar nosi u sebi dva bitna obelezja:
a) mora brzo da se veze za dogadjaj, da bude strogo aktuelan i
b) mora da kaze nesto vise o tom dogadjaju, da ga objasni, protumaci i da ga drustveno vrednuje (proceni, prosudi).“
Poznato je da komentar uvek pokrece neko kontroverzno pitanje i da od interpretacije novinara zavisi koja ce od tih kontradiktornih strana biti predocena citaocu, gledaocu ili slusaocu. Postoje tri vrste kometara: obicni (dnevne teme), polemicki i analiticki.
INTERVJU
Intervju (engleski: interview – razgovor, ispitivanje) je razgovor novinara sa odredjenom licnoscu radi objavljivanja u stampi, na radiu ili TV. Ova novinarska vrsta u obliku dijaloga saopstava jednu ili vise drustveno relevantnih cinjenica koje istovremeno objasnjava, tumaci i vrednuje. Kroz formu intervjua svoje individualno misljenje u javnost moze da iznese sagovornik iz javnog zivota ili portparol (pressesprecher) kao zvanican stav u ime odredjene organizacije, drzave ili drustva.
Intervju se moze podeliti na tri vrste: klasicni, improvizovani i kombinovani.
Klasicni intervju je vrsta intervjua u kome su sadrzana samo pitanja i odgovori i u kratkom uvodnom delu osnovni podaci o tome sa kim se razgovara, ko vodi razgovor i kada se razgovor vodio (sekundarna informacija). Akcenat se, dakle, stavlja na odgovore sto je usko povezano sa licnoscu. Klasicni intervju sa politicarima je, s toga, cesto predmet pazljivih analiza i diplomatskih i politickih i novinarskih krugova jer ono sto je u njemu receno najpouzdaniji je izvor informacija.
Improvizovani intervju, za razliku od brizljivo planiranog klasicnog intervjua, je nepredvidiv i po toku i po zakljucku zbog spontanih i neposrednih pitanja i odgovora. Ovakva vrsta intervjua zahteva ozbiljnije pripreme nego druge vrste intervjua. Mora se stvoriti utisak sa razgovor tece spontano, neobavezno ali uz visoki kvalitet koji podrazumeva poznavanje teme, brzo reagovanje, snalazljivost u nepredvidivim situacijama. Improvizovani intervju je razgovor a ne dijalog dva ravnopravna sagovornika. U improvizovanom intervjuu bitni su odgovori a ne pitanja.
Kombinovani intervju zahteva da sagovornik bude znacajna (vazna) ili zanimljiva licnost koja izaziva paznju javnosti po bilo kom osnovu. Novinar ovde postavlja pitanja koja ce isprovocirati odgovore tipicne za tu licnost. Dakle, u ovoj formi intervjua bitnija je licnost (profil) a ne tema razgovora.
REPORTAZA
Reportaza (engleski: report – izvestaj, prikaz) je novinarska forma koja zbog mnogih svojih osobina predstavlja najvisi domet u novinarstvu. Reportaza podrazumeva subjektivni odnos autora prema stvarnosti, njegov specificni kreativni ugao posmatranja odnosno prikazuje konkretnu stvarnost u literarnoj formi i literarnim sredstvima. Reportaza se moze podeliti u dve osnovne grupe: reportaza iz zemlje i reportaza iz sveta. Dalja podela reportaza vrsi se na osnovu drustvene, ekonomske, politicke, kulturne, sportske, naucne, ratne... sadrzine.
Reportaza nije samo jednostavan utisak novinara vec ona u sebi sadrzi dva paralelna postupka: istrazivacki i umetnicki, koji u reportazi sacinjavaju sintezu. Reportaza ima ulogu da ukazuje, upozorava, pokazuje, bori se za dobro i napredak a protiv onoga sto je nazadno.
Reportaza u formi jedne price kroz autenticne cinjenice moze da prikaze tipicnu drustvenu situaciju.
