Oreska - Užice

Nas mali auto klizi po asfaltnoj cesti ka Zlatiboru.Promicu seoske kucice,a s vremena  na vreme iskrsne I srebrnasta reka.Jutro sveze,kao I svaklo prolecno.Sunce bojazljivo pusta po koji zrak I jos ne ulazi u borbu sa jutarnjom rosom.Kroz odskrinut prozor provlaci se tezak I sladunjav miris starih borova.Osecam kako me taj miris opija.Svez vazduh I blagi vetric golicaju me po licu I izmamljuju mi osmeh.Na Zlatiboru nas je docekao roj nacickanih vikendica I more zelenila.Ova planina oduvek me je odusevljavala,a njena divna priroda me ocaravala.Resih da malo prosetam I dozvolim Zlatiboru da mi,po ko zna koji put,pokaze svoje cari.Uputih se u nepoznatom pravcu,ni ne sanjajuci kakav divan prizor ce me tamo docekati.Setala sam tako dugo vremena,ni sama ne znam koliko,a onda ugledah jednu prelepu recicu.Svojim zuborom me je dozivala.Resih da joj pridjem.Dok sam isla prema njoj,u nozdrve mi se uvlacio snazni,opojni miris livadskog cveca.Pazljivo sam posmatrala ovaj predeo I bila odusevljena sarenilom ovih ranih prolecnih cvetica.Nastavila sam posmatrati I veselu recicu koja je uzivala u igri sa svojim obalama,s vremena na vreme ih zapljuskujuci.Po prvi put vidim vrbe na Zlatiboru.Ali evo ih sada tu,u snaznom zagrljaju sa rekom.Pruzaju svoje grane suncu.Zele da zagreju svoje zelene prste.Nastavljam setnju dalje.Priblizavam se sumi.Delije mi tako tajanstveno.Gusta je I mracna.Ne,ipak se ne osudjujem da krocim u nju.Cini mi se da borovi nesto medjusobno sapucu,smeskaju mi se.``Misle da nisam dovoljno hrabra I da ih se plasim?Ma,pokazacu ja njima!``Tada taman krenuh da zakoracim u to sumsko carsto,kada me nesto prekinu.Nekakva velika ptica prolete iznad moje glave I  ispusti nekakav cudan zvuk.Posmatrala sam je dok se gubi  negde u beskrajnom nebeskom plavetnilu.Delovala je tako snazno I mocno.Pogledah zatim na sat I videh da je vreme da podjem,nadjem se sa roditeljima I zajedno nastavimo obilazak.Krenuh,ali se jos jednom osvrnuh I pogledah u tu cudesnu sumu.``Ma otkricu ja jednom tajnu tvoje tajanstvenosti``,pomislih I krenuh,ostavivsi za sobom ovaj divni predeo.Ali nije ostao sam,sunce je ostalo  tu I cvrsto ga steglo u svom zagrljaju.