Oreska - Užice

http://www.danas.rs/vesti/ekonomija/sve_manje_porudzbina_iz_inostranstva.4.html?news_id=143221

VODOVOD DOTRAJAO

U Užicu su havarije na vodovodnom sistemu sve češće zbog zastarelih cevi. U „Vodovodu" očekuju da zamena starih cevi na glavnim trasama može biti završena za desetak godina

Užičani su sve češće suočeni sa nestašicom vode zbog pucanja vodovodnih cevi. U poslednja dva meseca veće havarije su se dogodile u samom centru grada, u ulici Kralja Petra I i na Slanuši, pa je bez vode bilo više stotina domaćinstava.

Direktor JKP „Vodovod" Milomir Sredojević kaže da su uzrok pucanja cevi stare i dotrajale vodovodna i kanalizaciona mreža.

- U subotu je u ulici Kralja Petra I došlo do pucanja glavne vodovodne cevi. Reč je o cementnoj cevi staroj 30 godina. Naša ekipa je odmah izašla na teren i popravila kvar - rekao je Sredojević.

U ovoj ulici asfalt se podigao i ispucao u dužini od oko sto metara i saobraćaj je skoro nemoguć. Šteta je još veća jer je pre samo mesec dana JP „Niskogradnja" obnovila tu ulicu. I na Slanuši je samo nekoliko dana posle postavljanja novog asfalta pukla vodovodna cev i podigla asfalt u dužini od oko deset metara.

- U gradu ima oko 300 kilometara vodovodne i 100 kilometara kanalizacione mreže. Ta mreža je poprilično dotrajala, a ima delova mreže koji su stari više od 40 godina. U Užicu i Sevojnu je oko 50 kilometara vodovodne mreže od azbestno-cementnih cevi koje su dotrajale, pa se često dešavaju havarije i dolazi do nestašice vode. Ove godine izvršena je zamena cevi u desetak ulica. To je samo mali deo predstojećeg posla, a on je koštao oko 10 miliona dinara - objasnio je Sredojević.

Građani negoduju jer se ulice često prekopavaju dva do tri puta.

- Do prekopavanja ulica više puta dolazilo je zbog nesihronizacije među javnim preduzećima. Na primer, u jednoj ulici počnu da se rade gasifikacija ili toplovod, pa tek tada iz tih preduzeća zovu nas i pitaju da li bi trebalo da zamenimo vodovodne ili kanalizacione cevi. Ako ta ulica nije predviđena u programu „Vodovoda" za ovu godinu, onda ni sredstva nisu obezbeđena. I ako uspemo sa Direkcijom za izgradnju da se dogovorimo oko plaćanja za iduću godinu, javlja se problem oko nabavke cevi. Mi ih nemamo u magacinu, a sva nabavka ide preko javne nabavke koja može da traje i do 45 dana, ako je u pitanju veća količina. Ipak, sada je saradnja među javnim preduzećima znatno bolja - rekao je Sredojević.

Kompletno rešenje problema dotrajale vodovodne mreže Užičani ne mogu očekivati u skorije vreme. Direktor „Vodovoda" je naglasio da su potrebni i rekonstrukcija i osavremenjavanje Fabrike vode na Cerovića brdu, koja je napravljena pre 28 godina.

- Prema predračunu, svi ovi poslovi koštaće oko 566 miliona dinara. To je veliki iznos koje „Vodovod", pa ni grad, ne mogu da obezbede. Sačinili smo dugoročni program rekonstrukcije vodovodne i kanalizacione mreže, prema kome bi se za desetak godina izvršila potpuna zamena starih cevi na glavnim pravcima - naznačio je Sredojević.

Niska cena vode

Milomir Sredojević je rekao da Užičani u proseku mesečno izdvajaju oko 500 dinara za vodu i kanalizaciju.

- Cena vode i kanalizacije je 25 dinara, od čega za vodu izdvajaju 18,29 dinara po kubiku. Ta cena nije ekonomska i ispod je prosečne cene u Srbiji, a deset puta je niža od cene u zemljama Evropske unije. Zbog neekonomske cene „Vodovod" je primoran, da bi bio likvidan, da se bavi i građevinom, odnosno izgradnjom vodovodne i kanalizacione mreže, vodovodnih objekata, projektovanja i slično. Dug građana i pravnih lica do kraja septembra iznosio je više od 60 miliona dinara - rekao je Sredojević.


Z. GlLIGORIJEVIĆ

http://www.blic.co.yu/srbija.php?id=64281

Oko 1.500 domaćinstava u Užicu bez vode

Nemaju vodu, a platili priključke

Oko 1.500 domaćinstava iz viših zona Užica i prigradskih naselja nema vodu iako su priključke na vodovod platili pre nekoliko godina. Stanari ovih delova grada prinuđeni su da vodu ili kupuju ili uzimaju sa nepouzdanih izvorišta koja često presušuju.



Meštani Bele zemlje, Buara, Bele vode i Lužničke doline prinuđeni su da kupuju flaširanu vodu, ili se uzdaju u bunare ili interne rezervoare koji vuku vodu sa malih izvorišta. U naselju Buar, tri kilometra udaljenom od centra grada i jedan kilometar od fabrike za preradu vode na Cerovića brdu, oko sto porodica nema priključak na vodovod. Suve slavine Buarce ne bi toliko tištile da neki od njih nisu još 1998. godine platili priključak.

- Pre 10 godina 36 domaćinstava platilo je po 1.000 maraka da voda napokon stigne do nas. Međutim, godine prolaze, radovi su odavno krenuli, ali još uvek nema naznaka kada će biti privedeni kraju. Osim para, uložili smo i svoj rad jer smo sami kopali kanale, samo da se cevi što pre postave - kaže Milisav Đerić iz Buara.
U prizemlje kuće njegove komšinice Cvete Ignjatović čestito se ne može ući od boca i kanistera napunjenih vodom koja služi za održavanje higijene i kuvanje.

- Zavisimo od kiše, od maja do prvih snegova slavine su nam suve. Snabdevamo se iz rezervoara pravljenih pre nekoliko decenija kada je ovo bilo malo naselje, koji sada ne mogu da obezbede vodu za sve. I kada vode ima, premda se radi o kišnici, ona nije za piće - kaže Cveta Ignjatović.

Gotovo svaka kuća ovde primorana je da barem jednom u 10 dana od JKP „Bioktoš“ naruči cisternu vode, koja se istače u kućne rezervoare. Jedna ovakva isporuka vode košta oko 2.800 dinara. Računajući cisterne i flaširanu vodu za piće, Buarci kažu da mesečno samo za vodu potroše preko 8.000 dinara.

Iz gradske kase pre nekoliko meseci izdvojeno je 1.800.000 dinara za izgradnju vodovoda prema naseljima Bela zemlja, Kačer, Zabučje i Ljubanje. Oko 150 domaćinstava zahvaljujući ovoj investiciji u međuvremenu je rešilo probleme, ali oko 250 kuća još nije te sreće.

- Sa izvorišta u Kačerskom polju dobijamo vodu koja se samo hloriše, ali se ne prečišćava. Od 2006. godine do danas u osamdeset slučajeva kontrole vode utvrđeno je da je ona neispravna za piće, a o tome nas redovno obaveštava Zavod za javno zdravlje - objašnjava Milenko Mićević, predsednik Režijskog odbora za vodu ovih naselja.

Direktor užičkog „Vodovoda“ Milomir Sredojević kaže da ovo preduzeće nije jedini krivac što Buar i Bela zemlja još nisu priključeni na gradsku mrežu. On objašnjava da Direkcija za izgradnju prilikom planiranja razvođenja vode po pojedinim delovima grada raspisuje konkurs za najpovoljnijeg izvođača, a u oba ova naselja poslovi su povereni drugim firmama.

- Izgradnju crpne stanice na Buaru dobila je firma iz Bajine Bašte koja još nije odradila posao i mi na to ne možemo da utičemo. Druga firma kojoj je povereno pravljenje rezervoara na Cerovića brdu mora da otkloni propuste koje je napravila, jer rezervoar ne drži vodu. Tek kada izvođači radova odrade svoj deo posla, mreža se predaje „Vodovodu“ na upravljanje - kaže Sredojević.


Nema investicija zbog niskih cena

Užice važi za jedan od gradova sa najjeftinijom vodom u Srbiji. Kubik vode za domaćinstva košta 17,25 dinara, privredni sistemi i zanatlije plaćaju je 54,07, a škole 8,8 dinara po kubnom metru. Niska cena vode, navodi Sredojević, ne omogućava ni poslovanje „Vodovoda“ na nuli i zbog toga nema novca za investicije.


Za zamenu azbestnih cevi 400 miliona

Centralne četvrti imaju drugi problem koji će skupo koštati gradski budžet. Sve je učestalije pucanje azbestnih vodovodnih cevi postavljenih pre 30 ili 40 godina. Havarije utiču na restrikcije vode ali i na pucanje asfalta kao što je to pre petnaestak dana bio slučaj u Ulici kralja Petra Prvog.

- Kroz grad je razvedeno 50 kilometara azbestnih cevi koje su dotrajale. Mi smo sačinili program njihove zamene i došli do računice da će nas koštati 400 miliona dinara. To je ogromna suma koju budžet grada ne može da obezbedi, a kamoli sam „Vodovod“ - kaže Sredojević.

Vladimir Lojanica