http://www.politika.co.yu/detaljno.php?nid=27200Европа хоће аеродром Поникве
Отпочела припрема студије изводљивости, коју, као једину те врсте у Србији и једну међу осам у целој Европи, финансира ЕУ
Ужице – Стручњаци из Словеније и са београдског Саобраћајног факултета, како „Политика” сазнаје, боравили су недавно на војном аеродрому Поникве код Ужица зарад важног посла. Започели су припрему студије изводљивости коришћења овог аеродрома и за цивилне потребе, подухват који финансира Европска унија. У ужичком крају се, наиме, одавно прича и ради на цивилној употреби Поникава, али се сада, ево, први пут крајње озбиљно и студиозно обавља детаљна анализа стања аеродрома, могућих комерцијалних ефеката, опреме и свега другог да ова ваздушна лука служи и за цивилне летове.
Израда те студије је део европског пројекта под скраћеним називом RAIRDev, вредног око 1,8 милиона евра, у који је укључено осам земаља са по једним својим аеродромом: Грчка (водећи партнер) Немачка, Италија, Србија, Словачка, Мађарска, Пољска и Украјина. Циљ је повећање улоге регионалних аеродрома који треба да буду покретачи регионалног развоја. Поникве су, дакле, међу онима који добијају ту посебну улогу, а ЕУ у студију о томе улажу 124.000 евра.
У послу важну улогу има Регионална привредна комора Ужице. Не само што обезбеђује десет одсто средстава за израду студије, већ што је она имала кључну улогу у стицању ове привилегије за ужичку ваздушну луку.
– О аеродрому Поникве дуго трају приче и припреме, па смо ми хтели да дамо конкретан допринос целом подухвату – каже за „Политику” Саша Савић, сарадник у овој регионалној комори, вођа овог пројекта.
– Конкурисали смо за ова средства и сарадњом са партнером из Грчке успели да, једини из Србије, уђемо у овај програм ЕУ. Студија треба да буде завршена до средине априла 2008. године, па потом достављена локалним самоуправама, државним органима и потенцијалним улагачима заинтересованим за коришћење овог аеродрома. Иначе, значајну подршку и помоћ у реализацији целог пројекта, ужичка комора има од Министарства за економске односе са иностранством и Директората цивилног ваздухопловства.
Какав је посао словеначких и домаћих стручњака у изради ове студије? Пре свега, да сагледају шта је потребно урадити и саградити на Пониквама да цивилни летови крену. Затим, какав авионски саобраћај ту може да буде: која врста летова, има ли могућности за пословне, карго, чартер и друге (у овом крају се размишља и о јефтиним „лоу кост” летовима светских авиокомпанија). Онда, какав је интерес привреде региона и евентуални тржишни ефекти, па оквирна прогноза авиосаобраћаја, трошкови, чак и процена утицаја на животну средину. Студија ће кроз примере приказати могуће типове власништва над овим аеродромом (приватни, јавни и комбиновани) у складу са трендовима у Европи. Уопште, стандарди аеродрома ће се ускладити са европским, јер авиосаобраћај Европе је у развоју, траже се нова одредишта за летове, велика је заинтересованост и за нове ваздушне луке.– А кад студија буде готова – додаје Саша Савић – онда је то прилика да се конкурише и за средства код ЕУ за изградњу садржаја на Пониквама. Наравно, наша држава, уз општине из региона, даће тада коначну реч о свим даљим потезима.
Ради се, дакле, студиозно и озбиљно, зарад дугорочног и паметног коришћења Поникава. Подсећања ради, средином деведесетих било је, током једног кратког периода, цивилних летова са овог аеродрома. Зашто то није потрајало, нико није објављивао детаљну анализу, с тим што познаваоци сматрају да је управо недостајала једна оваква свеобухватна студија потреба ваздушне луке и добра припрема подухвата.
Држава је, иначе, прошле године уложила око 50 милиона динара у разминирање аеродромске писте на Пониквама и спрема се да уложи још 76 милиона у њено асфалтирање, али, иако је Министарство за капиталне инвестиције предузело шта треба, документ о томе чека потпис у Министарству одбране. потребу да се то што пре уради, управо су нагласили стручњаци за припрему поменуте студије, и не само то.
Сагледајући и остало, они су, како сазнајемо, урадили анализу тренутног стања на Пониквама, проценили шта од опреме може да се користи, а шта ново треба набавити и направити, предложили мерење носивости писте на целој дужини, њено обележавање сигнализацијом и друго. Потребна је и аеродромска зграда за прихват путника и робе, прилазни путеви и аутопаркинг, организовање пратећих служби... Речју, настаће прави европски војно-цивилни аеродром на свега двадесетак километара од Ужица и у близини туристичких центара Златибора, Таре, Мокре Горе.
Бранко Пејовић
[објављено: 05.05.2007.]