http://arhiva.glas-javnosti.co.yu/arhiva/2007/05/06/srpski/R07050502.shtmlU Vrutcima kod Užica, posle 470 godina, osveštan obnovljeni manastir Rujno
Darovi za novi-stari manastir
Za oko hiljadu žitelja sela oko manastira jučerašnji dan bio je istinski praznik. Od jutra su stizali u portu svečano obučeni, sa darovima-flašom zejtina, rakije zakićene jorgovanom...
Posle tačno 470 godina, koliko je čamio u mraku i ruševinama, manastir Rujno kod Užica, u kome je štampana prva srpska knjiga, juče je ponovo dočekao vladiku, sveštenike, narod i Božiju službu. Na uzvisini u selu Vrutci, na kilometar od mesta na kome je bio stari manastir čije je temelje potopilo veštačko jezero, posle dve i po godine zidanja, vladika žički Hrizostom, juče je sa sveštenstvom osveštao novo Rujno. Za žitelje sela oko manastira, a na osvećenju je bilo barem hiljadu duša, jučerašnji dan bio je istinski praznik. Još od jutra stizali su u portu svečano obučeni, ko sa flašom zejtina, sa flašom vina, sa bocom rakije zakićene jorgovanom, sa buketima cveća, darovima za novi - stari manastir.
- Velika je stvar i pred Bogom i pred istorijom i pred savremenicima podići manastir i nema svaka generacija privilegiju da to uradi. Svaki novi manastir je kao novi brod, koji čeka da se u njega ukrcaju duše koje traže spasenje. Ovaj manastir i manastirska crkva posvećena svetom velikomučeniku Georgiju, dokaz su da ono što je jednom Bogu pevalo, opet će da propeva. Obnovom manastira, današnjim osvećenjem, dokazali smo da smo, uprkos svim padovima, svim nevoljama koje su nas snalazile, ipak veliki narod, Božiji narod - rekao je vladika Hrizostom posle svete liturgije, osvećenja manastira i osvećenja temelja budućih manastirskih konaka.
Stari manastir Rujno, posvećen svetom Đorđu, od koga je ostao jedan stub koji je sada uzidan u novi manastir, podignut krajem 15. ili na samom početku 16. veka, postao je i kroz vekove ostao upamćen po "Rujanskom četvorojevanđelju", prvoj knjizi štampanoj u Srbiji. Ubrzo pošto je štampanje završeno, štampariju su otkrili Turci, manastir je zapaljen, a monasi su, pošto su voljom Božijom spasli žive glave, prebegli i spas potražili u manastiru Rača, na drugoj strani planine Tare.
Pre dve i po godine godine, na dan Prepodobne mati Paraskeve, na svečanosti u Vrutcima, vladika Hrozostom osveštao je temelje novog Rujna, a u temelje manastirske crkve u flaši punoj ulja, zatopljenoj voskom, položena je povelja o imenima ktitora i darodavaca, vremenu kada je počeo poduhvat.
Vrutci kraj Užica, mesto prelepih pejzaža i danas su siromašno selo, a kako su izgledali pre bezmalo pet vekova kada je u malom manastiru na kraju sveta monah Teodosije rešio da štampa prvu knjigu na ovom prostoru, može se samo zamisliti.
U novom, obnovljenom Rujnu, ubuduće će, posle prekida koji je trajao 470 godina, božje službe držati monah Teodosije, koji je nedavno rukopoložen, a stari monah Teodosije, rab Božiji, koji se pre pet vekova odvažio da štampa knjigu u brdima iznad Užica, u pogovoru "Četvorojevanđelja" ostavio je trag iz koga se da naslutiti da, prihvatajući se teškog i neizvesnog posla, nije strahovao ni od Turaka, ni od teškog rada, već - samo od Boga i suda kaluđera i sveštenika kojima će knjiga doći u ruke.
- Izvoljenjem oca, poveljenijem sina i pospešenijem svetoga duha i pomoću, u Trojici slavimo ga, Boga, i prečiste vladičice, matere njegove, naše Bogorodice, spisaše se ove svete i božanstvene knjige, ljeta 7045 (1537) u obitelji Rujanskoj u potkrilju planine Ponikava, na rijeci Biosci, na selu Vrutcima, pri hramu svetog slavnog velikomučenika i pobedonosca Hristova Đorđa. Trudih se o tome ja grešni, i ubog umom, bogat grehom, Hristu rab monah Teodosije. Molim vas braćo, čitajući ili prepisujući, ispravljajte i ne kunite za rad Boga i svoje duše! Ne pisa duh sveti ni anđeo, već čovek malouman i slabomoćan... - zapisao je monah na stranici knjige.
Koliko je "Četvorojevanđelja" monah uspeo da štampa u tadašnjim izuzetno teškim uslovima kada je Srbija grcala pod Turcima - ne zna se, a, koliko se zna, sačuvana su dva primerka. Jedan je u biblioteci Srpske akademije nauka i umetnosti i on ima svega 92 sačuvana lista, ali su i oni nagoreli i potamneli u požaru koji je zahvatio Narodnu biblioteku u bombardovanju, 6. aprila 1941. godine. Drugi primerak bezmalo je kompletan - ima 296 listova i nalazi se u Državnoj javnoj biblioteci u Sankt Petersburgu. Zna se da je knjiga koju je štampao monah Teodosije imala 301 list, a u knjizi koja je u Rusiji nedostaje - prvih pet.
Za monaha Teodosija zna se još da je 48 godina posle Gutenberga, za štampanje prve knjige u ovom delu Evrope od opreme imao - britvu i drvo. Po onome što su stručnjaci ustanovili, knjiga je štampana "otiskivanjem na papiru" slova su rezbarena u drvetu, a potom su slagana najverovatnije u drveni ram, a štampanje je išlo jednim kalupom - u dve boje. Bojom su najpre pokrivana crna slova i pravljen je otisak, zatim je kalup pran, pa su bojom premazivana crvena slova... Po nalazima ruskih stručnjaka, takva tehnika štampe, kojom je rab Božiji Teodosije u Vrutcima štampao prvu srpsku knjigu, bila je primitivna, ali - originalna!
Z. Šaponjić
