Oreska - Užice

http://www.blic.rs/srbija.php?id=83568

Celo Užice ostalo bez vode

Zbog havarije na magistralnom cevovodu nedaleko od brane Vrutci, šire po­dr­učje Užica juče je ostalo bez vode, a zbog ozbiljnosti kvara nadležni iz JKP „Vodovoda“ do kasno po podne nisu mogli da prognoziraju kada će snabdevanje biti normalizovano.

Voda je tokom prepodneva najpre nestala u centralnim užičkim kvartovima da bi iz minuta u minut slavine presušivale i u višim gradskim zonama, jer je zbog radova na saniranju kvara dotok sirove vode iz Vrutaka u postrojenje na Cerovića brdu morao biti potpuno zaustavljen.

Kako je „Blicu nedelje“ rečeno u JKP „Vodovodu“ za juče je bila planirana zamena cevi prečnika 70 centimetara koja je u četvrtak uveče pukla dva kilometra nizvodno od hidroakumulacije Vrutci, nekih petnaestak kilometara od Užica. Međutim, kada su ekipe ovog komunalnog preduzeća došle na lice mesta, otkrile su da su zapravo pukle dve cevi magistralnog voda i ustanovile da je potrebna njihova zamena.

„Sve ekipe su na terenu i daju sve od sebe da posao bude što pre završen, međutim u pitanju je veliki kvar koji ne dozvoljava bilo kakve prognoze i poziva građane na strpljenje. Cevi koje su popucale stare su preko 25 godina, a problem je i što se radovi izvode u području gde telefoni nisu dostupni, pa nemamo sveže vesti sa terena“, rečeno nam je juče u „Vodovodu“.

U cilju da se vreme do zamene cevi što bezbolnije premosti, oko 14 časova bazeni u postrojenju za preradu vode na Cerovića brdu počeli su da se pune vodom s alternativnog izvorišta – takođe iz Đetinje, ali sa Velike brane iz naselja Turica, koja je grad napajala vodom do početka osamdesetih godina prošlog veka, kada je izgrađena akumulacija u Vrutcima. Ipak, objašnjavaju u „Vodovodu“, kapaciteti Velike brane su svega 150 litara u sekundi, što je duplo manja količina od one koju obezbede Vrutci.


Autor: V. Lojanica

Uzice barem ima alternativu, jeste da je protok duplo manji ali i to znaci.
Sta bi bilo da je situacija kao letos sa CA i GM?!

http://www.danas.rs/vesti/srbija/hronika/vodosnabdevanje_grada_normalizovano.73.html?news_id=155966

Nakon velike havarije na vodosistemu Užica

Vodosnabdevanje grada normalizovano

Kvar na magistralnom cevovodu nedaleko od brane Vrutci, petnaestak kilometara od Užica, koji je u subotu izazvao nestašicu vode u najvećem delu grada, saniran je juče i, kako tvrde u užičkom Vodovodu, vodosnabdevanje je normalizovano u najvećem delu grada.

- Sistem još uvek nije u potpunosti stabilizovan, pa je moguće da negde ipak ima problema, jer su rezervoari u pojedinim naseljima ispražnjeni, a juče do prepodnevnih časova nisu bili napunjeni - rekao je Danasu Milomir Sredojević, direktor užičkog JKP Vodovod, a potom istakao da je ceo sistem trebalo da bude stabilizovan do juče popodne.

Inače, u noći između četvrtka i petka pukle su tri azbestne cevi prečnika 700 milimetara na magistralnom pravcu, koji sirovom vodom iz akumulacije Vrutci snabdeva Fabriku vode na Cerovića brdu. Grad tada nije osetio nestašicu vode, jer je u pogon pušten stari vodozahvat sa Velike brane u Turci, koji je služio za snabdevanje do osamdesetih godina kada je izgrađena brana Vrutci. Međutim, i na tom pravcu u subotu pre podne dogodila se havarija zbog pucanja ventila na crpnoj stanici, pa je to bio uzrok što najveći deo grada nije imao vodu. Ipak, ekipe užičkog Vodovoda uspele su da otklone kvar, tako da je veći deo grada u subotu kasno popodne dobio vodu. Juče su zamenjene naprsle cevi na magistralnom cevovodu, a snabdevanje iz glavnog vodovoda polako se normalizuje.

- Azbestne cevi koje su pukle zamenili smo azbestno-betonskim cevima. Međutim, taj cevovod u dužini od tri kilometra je od azbestnih cevi i postoji stalna opasnost od njegovog pucanja, pa je potrebno ceo taj krak zameniti čeličnim cevima - objasnio je Danasu direktor Vodovoda, a potom naveo da su dotrajale azbestne cevi u užičkom vodovodu veliki problem. - U gradu postoji 50 kilometara azbestih cevi, čija je zamena naeophodna. Imamo program sanacije i rekonstrukcije vodomreže, ali za zamenu azbestnih cevi, koje su stare više od 25 godina, potrebno je oko 560 miliona dinara - kaže Sredojević.

Autor: N. Kovačević