Oreska - Užice

http://www.politika.rs/rubrike/Srbija/Moze-li-cira-ponovo-do-Uzica.lt.html


Može li „ćira” ponovo do Užica

Ostvarenje ideje da se Užice uskom prugom poveže sa muzejsko-turističkom železnicom „Šarganska osmica”, pored turističke koristi, otvorilo bi i mogućnost transporta robe od višegradske regije do barske pruge
Prvi „ćira” dočekan počasnom topovskom salvom: parna lokomotiva pred užičkim Železničkim muzejem Foto S. Jovičić


Gradska vlast u Užicu najavila je krajem prošle godine nameru da se obnovi trasa uske pruge, kojom bi se ovaj grad povezao sa muzejsko-turističkom železnicom „Šarganska osmica” u Mokroj Gori, relacijom Užice – Šargan Vitasi.

Uz razumljiva pitanja da li je obnova uopšte moguća, koliko bi koštala i šta bi donela gradu, većina Užičana pozdravila je ideju da parna lokomotiva, popularni „ćira”, ponovo dovuče kompoziciju na ovdašnju železničku stanicu, možda baš na stogodišnjicu prvog dolaska u Užice, kada je, iz pravca Stalaća, stigao 16. juna 1912, uz opštenarodno slavlje i topovske plotune.

Ovih dana se povodom namere Užičana oglasio Odbor za obnovu „Šarganske osmice” iz Mokre Gore, čiji su članovi minulih godina pokazali primeran entuzijazam i agilnost u obnovi vijugave pruge preko Šargana i ka Višegradu. Predsednik odbora Radovan Glibetić, najzaslužniji za obnovu „Šarganske osmice”, smatra da bi povezivanje šargansko-rzavske uske pruge sa Užicem, pored turističke koristi, otvorilo i mogućnost transporta robe od višegradske regije do barske pruge.

„Trenutno se sagledavaju mogućnosti povezivanja stanice Šargan Vitasi sa stanicom Kremna, u dužini oko pet kilometara, i stanice Kremna sa stanicom Bioska u dužini od osam kilometara. Postojeća trasa bivše pruge Kremna–Bioska, uključujući tunele i mostove, u izuzetno dobrom je stanju. Provlačenje trase dalje prema Užicu zahteva stručne procene alternativnih mogućnosti, budući da je deo pruge potopljen jezerom Vrutci”, navodi u stručnoj analizi ove ideje Glibetić, pa pominje najvažnije aktivnosti koje valja preduzeti u ovoj pretprojektnoj fazi.

Naime, revitalizaciju pruge Užice – Šargan Vitasi valja predvideti u prostornom planu, čija je izrada pri kraju, da bi se stekao zakonsko-planski osnov za projekte i potrebne dozvole. Zatim, „Železnice Srbije” i grad Užice treba da donesu odluku o prenosu prava korišćenja bivšeg železničkog zemljišta i objekata od Kremana do Užica, bez naknade. Potrebno je razmotriti sadašnje vlasništvo nad pružnim objektima, imovinsko-pravne odnose na trasi pruge i druga pitanja pre nego što počne izrada idejnog projekta obnove. „Železnice Srbije” treba da utvrde plan obezbeđenja šina i kolosečnog pribora, a ovo javno preduzeće bi u sopstvenoj režiji, kao što je činilo na šarganskoj pruzi, postavilo kolosek.

Ekonomska opravdanost obnove, prema Glibetićevom mišljenju, zavisiće od razvoja turizma čitavog pravca Kremna–Užice. U tom kraju potrebno je stvoriti turističku infrastrukturu i sportsko-rekreativne sadržaje. Od važnosti je i obnova banje Vrutci, turističko oživljavanje užičkog Starog grada, Rajskih otoka na Đetinji, Aćimovića pećine i drugih sadržaja, što bi stimulisalo dolazak privatnog kapitala. Uverenja da će biti koristi od uske pruge počivaju i na iskustvima „Šarganske osmice”:

„Broj polazaka voza ’Nostalgija’ je udvostručen, ’mali voz’ praktično saobraća ceo dan tokom sezone, mada su karte za današnje uslove prilično skupe. U 2008. svaki vagon, kapaciteta oko trideset sedišta, prevezao je skoro 20.000 putnika, odnosno četiri raspoloživa muzejska vagona su tokom prošle godine prevezla blizu 80.000 putnika, što je mnogo više nego na trasama sličnih turističkih železnica u Evropi, a interesovanje posetilaca je nekoliko puta veće od sadašnjih tehničkih mogućnosti”, ističe Radovan Glibetić.

-----------------------------------------------------------

Kako su političari demontirali šine

Kad su državno-politička i železnička rukovodstva 1974. odlučila da od 1. marta te godine bude ukinut saobraćaj na uskoj pruzi ka Višegradu, iz Titovog Užica su, znajući šta time gube, predložili da ta uska pruga bude pretvorena u muzejsko-turističku železnicu. O tome je 28. marta 1974. izvestila i „Politika”, uz napomenu da je predlog podržao Republički sekretarijat za kulturu, a da se očekuje stav Republičkog izvršnog veća. Ali, kako je vreme pokazalo, političke odluke su odnele prevagu nad podrškom „kulturnjaka” pa je ideja Titovoužičana zaboravljena, a uska pruga kasnije demontirana. Ipak, krajem prošlog i početkom ovog veka, vredni Mokrogorci su je uz pomoć „Železnica Srbije” vaskrsnuli, a sada je na Užičanima da i oni odrade svoj deo posla.

Branko Pejović

Ideja kao ideja uopste nije losa.

Ma ideja postoji od kad je ukinut cira ...al pare pare pare ...odakle to treba neko da pokrene neko da odreši kesu i eto vrlo lako .Železniaca nema para, lokalna samouprava ...vidimo i sta bi sa klizalistem ..sigurna kuca neke zdravstvene organizacije se ukidaju zbog para

Ideja je zaista lepa. Pare su sigurno u ovom momentu problem, ali bi svakako trebalo uvrstiti ideju  u prostorni plan da nam kasnije ne bi falio taj dokument i odraditi ono što sada ne traži pare, ili ne velike pare. Možda će za koju godinu biti moguće realizovati je, ko zna ?!  :)

Nisam basnesto uveren da je to dobra ideja. Naravno, bilo bi lepo videti opet Ciru u akciji, ali da bi se to ostvarilo treba mnogo para.

Ta atrakcija ce i same turiste poprilicno da kosta da im bas i nece biti atraktivno. Uz to ce put kroz tunele biti blokiran jer njime mora da ide pruga, a to znaci da ce kanjon Djetinje ponovo postati nedostupan, a on je bogom dana atrakcija sam za sebe, vrlo dostupna za rekreativni i ribolovni turizam.

Cini mi se mnogo realnije da se pruga produzi iz Mokre Gore do Bioske, jer je dotle rtealnomoguce produziti. Dalje od Bioske stara trasa pruge prema Uzicu je do ispod brane potopljena a mislim da je suludo da neko sada pravi novu trasu po onakvom terenu. Cira je vrlo zahtevan jer ne moze da vuce mnogo uzbrdo pa bi ta nova trasa sigurno bila nezgodna, s ozbirom na veliku visinksu razliku koja mora da se svlada, a jedini pogodan put je bio upravo onaj koji je sada potopljen.

No, i do Bioske bi bilo atraktivno ici vozom, a ond amoze da se natavi nekim brodicem preko jezera, pa posle drugim prevozom kroz kanjon Djetinje do Uzica, kome je interesantno.

Eto, ta kombinacija: ćira-brodić-pa nešto treće, baš zanimljivo. Meni se dopada i radujem se da ljudi imaju i neke lepe ideje, da razmišljaju i na te teme, da mogu bar na krakto da izađu iz problema, radujem se da smo mi još uvek sposobni da se borimo i da verujemo da ćemo naći lek za naše (ne male i vrlo kompleksne) probleme, kako god da se zovu.  :fishing: