Ужичка недеља,
број 512САСТАНАК ПРЕДСТАВНИКА ОПШТИНЕ И СУП-А
Заједно против насиља- Договорено да се формира Савет за безбедност који би, поред представника Општине и СУП-а, сачињавали и људи из здравства, oбразовања, социјалних установа, органа за прекршаје, родитеља и одборника -Поводом више ексцесних случајева и нарушене безбедности у Ужицу, у среду је у Скупштини општине одржан заједнички састанак pредставника Скупштине општине и ужичког СУП-а. Председник Oпштине Мирослав Мартић упознао је начелника СУП-а Владана Дерикоњића и његове сараднике са тим да се последњих дана велики број грађана обраћао Општини указујући на нарушено стање јавне безбедности и забрињавајуће догађаје који су се дешавали један за другим. Према речима председника Општине, своје примедбе дали су и новинари, жалећи се на немогућност да дођу до званичних
информација поводом истих дешавања. Истовремено, основни захтев Општине је да се више ради на превентивном деловању и спречавању
оваквих догађаја и ситуација. Тако је договорено да се формира Савет за безбедност који би, поред представника Општине и СУП-а, сачињавали и људи из здравства, образовања, социјалних установа,
органа за прекршаје, родитеља и одборника, а што би директно dовело до подизања опште безбедности у граду.
Мартић је рекао да као председник Општине има део одговорности према грађанима када је у питању јавна безбедност, иако реално нема компетенција у тој сфери, па да је зато неопходно да се сарадња локалне самоуправе и СУП-а подигне хитно на виши ниво.
Начелник СУП-а Ужице, Владан Дерикоњић презентирао је податке према којима је Ужице, у односу на остале градове у Србији и окружењу у самом врху по степену безбедности, али је истовремено прихватио примедбе које су изречене од стране грађана и Општине.
Он је рекао да се ради о објективним критикама које стоје и да ће се појачати мере које они спроводе.
Велики проблем који СУП има у раду је што случајеве које он уредно процесуира даљим органима, дуго стоје или се неодговарајуће решавају, тако да ће се тим поводом одржати заједнички састанак са представницима прекршајних органа, тужилаштва и судства.
С.П.
АНКЕТА: НАСИЉЕ У УЖИЦУ?
Школа, породица, полиција- Свему може да се стане на пут, али ни родитељи се не баве децом, а ни школа ни друштво у целини -Последњих неколико недеља запажена је значајна ескалација насиља међу ужичком омладином. Инциденти се углавном дешавају испред локала који раде у ситним ноћним сатима и другим јавним местима. Очевици тврде да нису у питању безазлена кошкања, већ да “раде ножеви”. Питали смо Ужичане где виде узроке повећаног насиља међу младима.
Ковиљка: Незапосленост, немаштина, беда.... То је главно. Школа
и породица се труде колико могу, међутим наша омладина тражи много
више. Са Запада нам долази много веће богатство и они то опажају, па их ухвати лудило што и они немају исто.
Драгутин: Не могу ништа да кажем. Не знам ништа о томе и не знам који су узроци. Родитељи те деце, ваљда, најбоље знају.
Нада: Страшно је, шта да вам кажем? Ја имам дете осми разред, они немају где да изађу. Мислим да се нешто тим поводом мора под хитно предузети. Општина пре свега мора нешто да предузме.
Драгана: Не постоји сарадња између друштва, родитеља и школе. Kада би постојала сарадња између ове три инстанце, мислим да би насиља било много мање. Мислим да ограничење излазака за малолетнике треба да заживи, јер они заиста не смеју да излазе после дванаест сати. Међутим, некоме то јесте у интересу, некоме није, и зато се све ово дешава. Све то може да се забрани и свему може да се стане на пут, али ни родитељи се не баве децом, а ни школа ни друштво у целини.
Милан: Мој одговор је - само незапосленост омладине. Врло мало се нуди омладини, недовољно, када је реч о изласцима, али у суштини насиље диктира економска ситуација.
Миладин: Страшно је шта се дешава, пију доста, не знају шта реде. Алкохол је у питању.Утицај школе и породице је постао занемарљив
омладини. Треба предузети драстичније мере, више полиције да шета Ужицем. То је једно од решења да се те ствари спрече.
Немања: Мислим да то полиција најпре треба да сузбија и надлеж
не институције. Све више млађе деце излази у град. Та доња граница се рапидно померила. Излазе дванаестогодишњаци. Ево, рецимо, ја зазирем од излазака, јер се бојим да ће ме неко избости, убити, ноћу има доста пијаних, дрогираних, зато морам да бирам место где излазим.
Ана: Не знам, верујте, шта су узроци оваквог понашања омладине. Наш а омладина сигурно хоће много, а прво родитељи треба да васпитају своју децу. Школа донекле то може да поправи, али у суштини је родитељско васпитање, породица. Школа би могла да побољша свој утицај.
Миладин: Када видим шта се дешава у Београду и како деца страдају, опет кажем у Ужицу није тако страшно, мада има тога и овде, и то много.
Горан: Узроци су у породици, недостатку породичног васпитања. Ако ја на родитељском састанку за дете које је шести разред чујем од другог родитеља да он не може да забрани свом детету да излази ноћу у град, онда ту сваки коментар престаје. То за мене није нормално. Не можете сопственом детету да наредите када мора да буде у кући? То је без преседана. Ко више може да помогне
том детету?
Соња: Као ни све земље у транзицији ни нас не заобилази та, тако уобичајена, појава појачене аресовности код младих. Узроци су, пре свега материјалне природе. Завист је присутна међу омладином, жеља да имају више, боље, лепше. То је један зачарани круг у коме се крећу и родитељи, а не само деца. Одрасли то могу да артикулишу, али деца нису у стању. Зато су срдити и гневни, а што је најтрагичније - тај гнев изливају једни на друге.
Урош: За све су криви родитељи и просветни радници. Деца прво пишу по зидовима, па обијају из забаве, после се туку, дрогирају и на крају убијају. Од почетка нису санкционисани, већ се на све гледа као несташлук, па мисле да могу да раде шта хоће.
Нада: Само ви новинари пишите о олошу као о витезовима, па ће бити тога још доста. Пре сте хвалили Аркана, сада Легију и после се чудите што су деца подивљала...
Иван: Говорили су да ће се све окренути набоље када падне Милошевић, да је то последица непосредног ратног окружења и немаш
тине, али највише тешких кривичних дела чине деца из добрих породица. Нисам паметан шта да радимо.
Милоје: После десет, једанаест сати увече нема шта нормално и фино дете да тражи на улици. Само олош и беспосличари могу да вијају
до ујутро, а ту треба родитељи да размисле шта ће им бити са дететом када излази напоље у поноћ.
Љ.К.