Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
Da niste izgubili svoj aktivacioni e-mail?
Oreska - Užice
Prijavite se sa korisničkim imenom, lozinkom i dužinom sesije
 
ARHIVA
   Početna   Pomoć Pravila Pretraga Kalendar Gallery Contact Prijavljivanje Registracija  
IZBORI: NAJFORUMAŠ I NAJFORUMAŠICA GODINE
AKCIJA: SVI UŽIČANI NA JEDNOM MESTU!
Za užičke nekomercijalne organizacije i ustanove besplatno...
Stranice: [1]
  Štampaj  
This topic has not yet been rated!
You have not rated this topic. Select a rating:
Autor Tema: Pao je 14. kilometar, a umalo i spomenik  (Pročitano 522 puta)
Pedja
provereni korisnici
stara kajla
*****
Pol: Muškarac
Ime i prezime:
Peđa Supurović
Mesto: Užice
Lokacija: Crna dama
Država: Srbija
FaceBook: ima
Blog: ima
Horoskop: Strelac
Poruke: 12963



WWW
« poslato: 04.08.2009. 16:37:01 »

http://www.danas.rs/vesti/drustvo/terazije/pao_je_14_kilometar_a_umalo_i_spomenik.14.html?news_id=168308

UŽICE KADINJAČA

Pao je 14. kilometar, a umalo i spomenik

Užička republika, jedina slobodna teritorija na zapadu Srbije u porobljenoj Evropi početkom Drugog svetskog rata, nekada je bila obavezan komunistički „hadžiluk“, potom mesto za izbegavanje iz ideoloških razloga, a poslednjih godina, shodno vremenu u kome je sve roba, započela je njena komercijalizacija. Područje Užica obiluje spomeničkim nasleđem iz perioda NOB i socijalističke Jugoslavije.

Pored Spomen obeležja Kadinjača, tu su spomenici partizanskim komandantima Vukoli Dabiću i Dušanu Jerkoviću, Želju Đuriću i Dragojlu Dudiću, Neznanom junaku, Matiji Aljinoviću... U dvorištu Narodnog muzeja Užice nalazi se spomenik poginulim radnicima Fabrike oružja u trezoru, ali i bronzana statua Josipa Broza Tita, koja je 1991. godine uklonjena sa užičkog Trga partizana. Pored toga, na partizansku prošlost podsećaju spomen-biste i spomen-ploče, koje su, kako kaže Nikola Gogić, direktor Narodnog muzeja, u korektnom stanju.

Spomenički kompleks na Kadinjači posvećen je borcima Radničkog bataljona, izginulim u bici protiv Nemaca, 29. novembra 1941. godine, kako bi omogućili odstupnicu Vrhovnom štabu partizanskih jedinica, na čelu sa Josipom Brozom Titom, čije je sedište bilo u Užicu. Na 14. kilometru od grada, kao podsećanje na tu bitku, 1952. godine postavljena je piramida, beogradskog vajara Stevana Živanovića, sa uklesanim stihovima iz poznate poeme Kadinjača užičkog pesnika Slavka Vukosavljevića. Monumentalnost i zaštitu države to područje dobija 27 godina kasnije, kada je Tito svečano otvorio novosagrađeni spomenički kompleks, čiji je autor beogradski vajar Miodrag Živković.

Na petnaest hektara, pored monumentalne vajarske kompozicije, nalazi se Spomen dom sa stalnom postavkom o Radničkom bataljonu i izložba „Nato agresija u užičkom kraju“, sala za predavanje i projekciju filmova, radne prostorije, restoran i pomoćni prostor.

Gogić za Danas svedoči da je u održavanju Spomen obeležja Kadinjača bilo velikih problema u vreme koalicije „Zajedno“, kada skoro pet godina niko o njemu nije brinuo, ali da se stanje popravilo od 2005. godine, zahvaljujući pre svega Rasimu Ljajiću, ministru za rad i socijalna pitanja, ali i aktuelnom Ministarstvu kulture.

- Ove godine počeli su javni radovi na održavanju kompleksa, a za poslednje dve godine sanirane su pristupne staze, dok se trenutno uređuje šira zona od 15 hektara. Budžet za održavanje svih spomenika iz socijalističkog perioda izuzetno je mali i iznosi milion dinara, ne računajući javne radove. Od toga oko 700.000 dinara planirano je Spomen obeležje Kadinjača, navodi Gogić, istakavši da je briga države o tom kompleksu veoma dobra poruka o tome da je naša zemlja bila na strani antifašista.

- Ne možemo u Evropu dok ne raskrstimo sa predrasudama iz prošlosti. To je Hrvatska davno shvatila i javno se odrekla ustaštva, poručuje direktor užičkog muzeja, dodavši da je sve više posetilaca na Kadinjači.

- U prvoj polovini ove godine Kadinjaču je posetilo više od 10.000 posetilaca, a pre par godina svega 2.000. Pored istorijskog časa u autentičnom spomeničkom ambijentu, oni mogu da pogledaju jedinstvenu postavku o Radničkom bataljonu, ali i izložbu Nato agresija na Zlatiborski okrug, kaže Gogić.

- Nema u Srbiji mnogo takvih spomenika i njihov status trebalo bi da se uredi posebnim zakonom. Ne može se jednim zakonom urediti sve, od memorijala, stratišta, mesta na kojima su se vodile važne bitke do pozorišta i biblioteka. U pitanju je specifična kulturna baština i ne bi trebalo dozvoliti da odnos prema njoj zavisi od toga koja je stranka na vlasti, jer brigu o tome trebalo bi u potpunosti da preuzme država - zaključuje Gogić.


Autor: Nenad Kovačević
Sačuvana

Stranice: [1]
  Štampaj  
 
Prebaci se na:  


Pokreće MySQL Pokreće PHP Powered by SMF 1.1 RC3 | SMF © 2001-2006, Lewis Media | Imprint Ispravan XHTML 1.0! Ispravan CSS!
Stranica je napravljena za 0.138 sekundi sa 37 upita. (Pretty URLs adds 0.005s, 2q)