http://www.politika.co.yu/detaljno.php?nid=597ПРЕДСКАЗАЊE ТАРАБИЋА УВЕК ПОБУЂУЈЕ ПАЖЊУ
Кућа склоњена, где је пророчанство
Срушена је стара Поповића кућа у Ужицу у чијим темељима је, како неки верују, можда остављен оригинални запис Креманског пророчанства
УЖИЦЕ – Да ли је, напокон, дошло време за откривање једне велике српске мистерије? Сада, пошто је минулих дана срушена и склоњена стара Поповића кућа у Ужицу, овдашња деценијска непознаница наједном поново постаје актуелна – да ли се у темељима те куће заиста налази оригинални рукопис Креманског пророчанства. Стављен у једну овећу флашу, наливену уљем, па укопан испод грађевине кад је она, с краја 19. века, прављена.
Одговора о томе још нема, будући да је поменуто здање, најмистичније у граду на Ђетињи, прво тешким машинама порушено, а онда све што је преостало од рушевине одатле склоњено. Обављено је то зарад намера урбаниста да заврше уређење тог средишњег градског кварта, где су новије и веће зграде свуда унаоколо. На месту некадашње Поповића куће сада је остао слободан простор, чистина земљом прекривена, испод које су кућни темељи. Већ неколико дана то тако стоји, у темеље нико не копа.
Изгледа да су Ужичани, сасвим преокупирани не баш угодном свакодневицом и својим изборним дешавањима, потпуно заборавили на приче и записе о вези Поповића куће и предсказања пророка Тарабића из Кремана.
Одавно, наиме, у граду на Ђетињи живи веровање, на књигама засновано, да се оригинални рукопис Креманског пророчанства налази закопан испод једне овдашње старе зграде. Верује се да је прота Захарије Захарић из Кремана, који је био кум пророцима Тарабићима а који су му предсказања поверавали, тај рукопис с краја 19. века дао свом пријатељу и колеги, ужичком проти Гаврилу Поповићу. Гаврило је флашу са уљем и у њему запис укопао у темеље једне од својих кућа. Поседовао је тада, како наводи ужички историчар Милорад Искрин који је ову причу истраживао, читав комплекс зграда, али је све друге, изузев ове, купио. А кућа, рече нам Искрин, није поњава да се подигне и флаша под њу стави.
Логично је, дакле, да је реч о овој Поповића кући, грађеној после настанка пророчанства. Њу је прота направио од квалитетног материјала, по европским узорима, за свог млађег брата Алексу, званог Аљо, који се у своје време уздигао до врхова српског парламента. Био је први председник Скупштине обновљене Краљевине Србије и личност од поверења династије Обреновића. Овде су краљеви Милан и Александар Обреновић одседали кад би долазили у Ужице, све доскора се у салону Поповића куће налазио део намештаја из доба кад су у њу долазили владари. Потом, деценијама, у Поповића кући живели су потомци Алексе Поповића, а сада је наследницима, пошто је кућа срушена, дат стан у власништво у Ужицу.
О Поповића кући и примамљивом документу у њеним темељима писано је још пре Другог светског рата, у чувеној књизи Радована Казимировића „Тајанствене појаве у нашем народу” (друго издање, 1940. год.): „Прота Гаврило је тај рукопис узејтињавио, метно га у стакло и на сваки начин укопао под темељ своје старе куће (то је данас, пише Казимировић између два рата, кућа Стане, удове поч. Аље Протовог). Гледао сам својим очима – рекао је Казимировићу прота Захарије Захарић – кад је прота Гаврило тај рукопис у стакло метнуо и запечатио, рекавши: кад се кућа стане рушити, наћи ће се и ово. Рекао ми је и то да су пре двадесет-тридесет година копали и тражили тај рукопис, али га нису могли наћи. Али он је умро у вери да ће се тај рукопис кад-тад наћи под темељом те куће. А то ће бити онда кад се кућа стане рушити. Да сам у власти и могућности, ја бих наредио да се та кућа до темеља поруши. Тада ће се рукопис наћи и потврдити сва она пророчанства која су у овој књизи изнета...”
И шта, после рушења Поповића куће, намеравају ужички урбанисти са овим простором? По речима Зорана Плећевића, техничког директора ужичке Дирекције за изградњу, овде ће се за сада правити паркиралиште, а касније, пошто се експроприше и сруши суседна, такође стара кућа у којој је сада продавница „Кадињаче”, ту ће се проширити улица да би целом дужином, од градског малог парка до музеја, била исте ширине. Практично, простор Поповића куће сасвим ће остати на тој будућој улици.
На питање да ли ће се за какве потребе копати у њене темеље, Плећевић одречно одговара. А кад смо га подсетили на причу о рукопису пророчанства у темељима, насмејао се и рекао да се он не бави мистеријама и да је код њега, као инжењера, све прагматично. „Тај мој став ипак не спречава да било ко други, ако жели и то хоће да утврди, потражи шта се ту у темељима налази. Дозволићемо то буде ли заинтересованих”, објашњава Плећевић.
Ето, дакле, прилике за оне који би да провере мит о пророчанству. Да последњу шансу искористе, док тврда асфалтна подлога неког будућег паркинга или улице није прекрила простор на којем се Поповића кућа налазила.
Бранко Пејовић
[објављено: 07.07.2006.]