Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
Da niste izgubili svoj aktivacioni e-mail?
Oreska - Užice
Prijavite se sa korisničkim imenom, lozinkom i dužinom sesije
 
ARHIVA
   Početna   Pomoć Pravila Pretraga Gallery Prijavljivanje Registracija  
IZBORI: NAJFORUMAŠ I NAJFORUMAŠICA GODINE
AKCIJA: SVI UŽIČANI NA JEDNOM MESTU!
Za užičke nekomercijalne organizacije i ustanove besplatno...
Stranice: [1]
  Štampaj  
This topic has not yet been rated!
You have not rated this topic. Select a rating:
Autor Tema: Nekrolog jednoj kuci, a o nama da i ne govorimo  (Pročitano 2071 puta)
velika
provereni korisnici
skriboman
*****
Pol: Žena
Horoskop: Ovan
Poruke: 2093




Najforumaš 2006
« poslato: 03.06.2006. 07:08:43 »

Citat

НЕКРОЛОГ ЈЕДНОЈ КУЋИ, А О НАМA ДА И НЕ ГОВОРИМО

Пре неколико година, стицајем околности, мој познаник је био у позицији да преподне проведе сам у Ужицу, док је остатак његове екипе завршавао некакав посао. Човек је психолог, а годинама је радио путописе за образовни програм РТС-а. Када сам га срела, у рано поподне, слушала сам мали трактат некога ко је први пут дошао у Ужице. Добро памтим прву реченицу. „Ужице је очигледно град који нема традицију, одмах се види да је то послератни раднички град у коме је негована револуционарна радничка идеја“. Да се разумемо, немам ништа против радничке и револуционарне традиције овог града, нарочито ми је отужно бунити се против тога post festum, али није свет, па ни овај град настао 1941. године, ма коко се то нашим урбанистима чинило. И ту долазимо до кључног проблема. Ко је када, како и из којих намера формирао лице НАШЕГ града? Живимо ли ми у сну и пројекцији полуписмених урбаниста који можда умеју да праве куће, још боље знају да их руше, али о духу града свакако не знају много.

Ових дана се припрема рушење још једне куће, можда једне од последњих, која чува нешто од духа и историјске патине овог града. У намери да од главне направе широку улицу са три коловозне траке (у трећој ће се као и до сада паркирати аутомобили) и да у делу код музеја направе још једну мастодонтску грађевину у коју ће сместити ко зна коју по реду банку, наши су љубљени урбанисти смисли да што је могуће пре, по могућству већ сутра сруше стару кућу Поповића, ону непосредно преко пута улаза Зелене пијаце. Дај да ми то срушимо, па ћемо после гледати шта ћемо са тим! Ако неко има мало дуже памћење од синоћне вечере, сетиће се колико дуго је стајао кратер на месту некадашње кафане/хотела „Париз“ док се нису смиловали да направе зграду коју данас називају „локација Париз“, а наши је суграђани већ одавно зову Це-Зе (за неупућене – централни затвор!).

Стара је кућа данас оронула и поуздан је знак нашег општег распадања. Пре више од четрдесет година одузета је власницима који су остављени да живе унутра, али им је забрањено да било шта улажу и да поправљају. У неким деватнаестовековним путописима ова кућа и двориште описују се са нуобичајеном пажњом и истиче да се може поредити само са вилама у Крунској улици у Београду. Ограда са позлаћеним шиљцима, интарзија у травнјаку, паунови који украшавају башту, шедрван у коме  мали водоскок избацује и окреће целулоидну лопту... Делује бајколико? И јесте...

У приземљу се налазила кафана, а када је у првим деценијама двадесетог века ниво главне улице подигнут насипањем, постала је приземна кућа раскошног подрума. Пошто је лудило седамдесетих однело остале куће Поповића (на чијем месту данас стоји паркинг, а донедавно је било и неколко трафика), оку пажљивог посматрача, ако има оних који умеју да гледају, постала је доситупна и складна унутрашња страна старе велике куће са терасом и оградом.

Кућа на главној улици била је после Другог светског рата претворена у дечји вртић, што би и онима који у њу нису улазили требало да говори о унутрашњој организацији простора, толико доброј да то може бити и приватни и јавни простор. Једна од ѕанимлљивости ове куће, а није једина, свакако је и изглед унутрашњих врата. Велика, лепа, старинска, широка, углављена у старе дебеле зидове, али врата једне собе бар су пола метра шира и виша. У тој соби су примани Обрењновићи када су долѕили у овај крај, па су за кнежевско/краљеваку породицу прављена и одговарајућа врата. Ту се донедавно налазио салон и портет проте Гаврила Поповића (то је онај коме је посвећена чесма испред цркве), рад сликара Димитрија Посниковића. Овај детаљ више говри о нама који смо постали неосетљиви на симболе и изгубили сваки осећај за вредност и трајање, него о генерацијама наших предака чије трагове тако упорно и дивљачки хоћемо да затремо. Можда због стида?

Ових дана срушиће кућу која је један од последњих трагова грађанског Ужица и доказ да нисмо скоројевићи. Да ли је то разлог што се тако грозничаво жури, а „зидаћемо када се стрекну услови“. И нема готово никог да се побуни. Ова кућа извесно нема архитектонску, али има историјску вредност. И вреди ли је срушити да би се обазбедило неколико паркинг места и „посадила“ још једна банка. Да ли то неко жели да направи у Ужицу Wall Sreet? Нити ћемо добити финансијску зону, нити ћемо постати Менхетн. Једино је сигурно да ћемо изгубити душу и доказ трајања. А и схаватањe Wall Streata је наивно и лузерско поиманје оних који су то чувено место видели само на кичерским разгледницама. У срцу Њујорка, драги моји, у улицама у којима се квадратни матар плаћа милијардама долара, међу огромним небодерима сачуване су мале, реконструисане, често дрвене куће које чувају њихову историју. Можемо им се ми смејати и онако инфериорно говорити да су наше тарабе старије од њихових кућа и целокупне историје, али наше тарабе пропадају и сами их рушимо, а они њихове куће чувају, па ускоро нећемо имати чиме да докажемо ни ко смо ни шта смо. А можда ми то одавно и не знамо, јер да знамо некоме би већ било јасно да се стара кућа преко пута пијаце може реконструисати и претворити у мини културни центар, у модерну галерију, у музејки простор, у било шта, само не у паркинг, улицу, банку или тржни центар.

Можда још има наде да се неко пробуди и граду сачува/обезбеди једну минијатурну оазу, градску, људску и са стилом. Ауторка овог текста памти и једног несретног градског „руководиоца“ (ма шта ова реч значила) који је у налету осионости хтео да посече дрвеће у Малом парку и направи паркинг, јер му, ето, дрвеће „заклања  видик из канцеларије“. Несретник је, срећом, био толико глуп да је о томе јавно говорио и тада се, током осамдесетих, нашло довољно разборитих и заинтересованих који су му објаснили да није згодно уништавати градско зеленило само зато што он жели да побегне од пашњака родног краја. Да ли смо данас сви толики комформисти да ћутимо док се прпрема рушење једне од последњих великих градских кућа, као што смо ћутали и када је на тек уређеном малом скверу на Ракијском пијацу срушена лепа кућа Лапчевића. Неколико музеалаца и уметника у неформалом разговору уочава проблем, али не препознаје себе као неког ко би требао да јавно подигне глас. Па ми сви радимо само за плату, зар не?

А може бити да се то урбанисти надају да је стара градска легенда тачна и да ће у темељу куће Поповића наћи оригинални запис Креманског пророчанства. Драги моји, ми смо се толико удаљили од себе и од елементарног људског да нам никакво пророчанство не може помоћи.

Аутор: Ружица Марјановић


Мислите о томе...
Sačuvana

Carpe Diem!
Ignorance is still a bliss!
Ainhoa
Contra la corriente hasta el fin!
provereni korisnici
piskaralo
*****
Pol: Žena
Mesto: Užice
Lokacija: where R.P-yatz meets Tzareenah
Država: Srbija
Horoskop: Strelac
Poruke: 551



« Odgovor #1 poslato: 04.06.2006. 23:59:26 »

У праву је Рушка, свака јој је на месту... Само се питам која ће банка да пљуне довољно велику лову па да отвори филијалу на месту Јокановића куће...

Поражавајући је наш однос према историји и традицији. Као да имамо нечега да се стидимо...

Много би боље било да се објекат у потпуноси рестаурира, дотера и среди, и да са Музејом чини једну складну целину, један историјски кутак.
Sačuvana

Vlad Dracul
Experimental Period
provereni korisnici
piskaralo
*****
Pol: Muškarac
Ime i prezime:
Milic Filipovic
Mesto: Pozega
Lokacija: Bakionica
Država: Srbija
Horoskop: Bik
Poruke: 1876




« Odgovor #2 poslato: 10.06.2006. 01:39:33 »

Veoma tužna priča za kulturnu i istorijsku baštinu Srpskih gradova... sa ovom navodnom demokratizacijom nije došlo ništa do još problema i ljudi koji se usudjuju da ponovo oduzimaju nečiju (državnu/javnu) imovinu sada na malo drugačiji način nego ranije :cry: na žalost ljudi to samo gledaju, poneko prokomentariše i niko ne uradi ništa da spreči rušenje naše tradicije, istorije i kulture roll dok na drugoj strani imamo jedan porast "lažnog nacionalizma" koji ne predstavlja ništa do jedan običan šovinizam i jednu opštu ne kulturu koja kao da je ukorenjena u narodu poslenjih godina :evil:
Sačuvana

Proud son of Svarog!!!
Pedja
provereni korisnici
stara kajla
*****
Pol: Muškarac
Ime i prezime:
Peđa Supurović
Mesto: Užice
Lokacija: Crna dama
Država: Srbija
FaceBook: ima
Blog: ima
Horoskop: Strelac
Poruke: 12963



WWW
« Odgovor #3 poslato: 08.07.2006. 00:39:10 »

http://www.politika.co.yu/detaljno.php?nid=597

ПРЕДСКАЗАЊE ТАРАБИЋА УВЕК ПОБУЂУЈЕ ПАЖЊУ

Кућа склоњена, где је пророчанство

Срушена је стара Поповића кућа у Ужицу у чијим темељима је, како неки верују, можда остављен оригинални запис Креманског пророчанства

УЖИЦЕ –  Да ли је, напокон, дошло време за откривање једне велике српске мистерије? Сада, пошто је минулих дана срушена и склоњена стара Поповића кућа у Ужицу, овдашња деценијска непознаница наједном поново постаје актуелна – да ли се у темељима те куће заиста налази оригинални рукопис Креманског пророчанства. Стављен у једну овећу флашу, наливену уљем, па укопан испод грађевине кад је она, с краја 19. века, прављена.

Одговора о томе још нема, будући да је поменуто здање, најмистичније у  граду на Ђетињи, прво тешким машинама порушено, а онда све што је преостало од рушевине одатле склоњено. Обављено је то зарад намера урбаниста да заврше уређење тог средишњег градског кварта, где су новије и веће зграде свуда унаоколо. На месту некадашње Поповића куће сада је остао слободан простор, чистина земљом прекривена, испод које су кућни темељи. Већ неколико дана то тако стоји, у темеље нико не копа.

Изгледа да су Ужичани, сасвим преокупирани не баш угодном свакодневицом и својим изборним дешавањима, потпуно заборавили на приче и записе о вези Поповића куће и предсказања пророка Тарабића из Кремана.

Одавно, наиме, у граду на Ђетињи живи веровање, на књигама засновано, да се оригинални рукопис Креманског пророчанства налази закопан испод једне овдашње старе зграде. Верује се да је прота Захарије Захарић из Кремана, који је био кум пророцима Тарабићима а који су му предсказања поверавали, тај рукопис с краја 19. века дао свом пријатељу и колеги, ужичком проти Гаврилу Поповићу. Гаврило је флашу са уљем и у њему запис укопао у темеље једне од својих кућа. Поседовао је тада, како наводи ужички историчар Милорад Искрин који је ову причу истраживао, читав комплекс зграда, али је све друге, изузев ове, купио. А кућа, рече нам Искрин, није поњава да се подигне и флаша под њу стави.

Логично је, дакле, да је реч о овој Поповића кући, грађеној после настанка пророчанства. Њу је прота направио од квалитетног материјала, по европским узорима, за свог млађег брата Алексу,  званог Аљо, који се у своје време уздигао до врхова српског парламента. Био је први председник Скупштине обновљене Краљевине Србије и личност од поверења династије Обреновића. Овде су краљеви Милан и Александар Обреновић одседали кад би долазили у Ужице, све доскора се у салону Поповића куће налазио део намештаја из доба кад су у њу долазили владари. Потом, деценијама, у Поповића кући живели су потомци Алексе Поповића, а сада је  наследницима, пошто је кућа срушена, дат стан у власништво у Ужицу.

О Поповића кући и примамљивом документу у њеним темељима писано је још пре Другог светског рата, у чувеној књизи Радована Казимировића „Тајанствене појаве у нашем народу” (друго издање, 1940. год.): „Прота Гаврило је тај рукопис узејтињавио, метно га у стакло и на сваки начин укопао под темељ своје старе куће (то је данас, пише Казимировић између два рата, кућа Стане, удове поч. Аље Протовог). Гледао сам својим очима – рекао је Казимировићу прота Захарије Захарић – кад је прота Гаврило тај рукопис у стакло метнуо и запечатио, рекавши: кад се кућа стане рушити, наћи ће се и ово. Рекао ми је и то да су пре двадесет-тридесет година копали и тражили тај рукопис, али га нису могли наћи. Али он је умро у вери да ће се тај рукопис кад-тад наћи под темељом те куће. А то ће бити онда кад се кућа стане рушити. Да сам у власти и могућности, ја бих наредио да се та кућа до темеља поруши. Тада ће се рукопис наћи и потврдити сва она пророчанства која су у овој књизи изнета...”

И шта, после рушења Поповића куће, намеравају ужички урбанисти са овим простором? По речима Зорана Плећевића, техничког директора ужичке Дирекције за изградњу, овде ће се за сада правити паркиралиште, а касније, пошто се експроприше и сруши суседна, такође стара кућа у којој је сада продавница „Кадињаче”, ту ће се проширити улица да би целом дужином, од градског малог парка до музеја, била исте ширине. Практично, простор Поповића куће сасвим ће остати на тој будућој улици.

На питање да ли ће се за какве потребе копати у њене темеље, Плећевић одречно одговара. А кад смо га подсетили на причу о рукопису пророчанства у темељима, насмејао се и рекао да се он не бави мистеријама и да је код њега, као инжењера, све прагматично. „Тај мој став ипак не спречава да било ко други, ако жели и то хоће да утврди, потражи шта се ту у темељима налази. Дозволићемо то буде ли заинтересованих”, објашњава Плећевић.
Ето, дакле, прилике за оне који би да провере мит о пророчанству. Да последњу шансу искористе, док тврда асфалтна подлога неког будућег паркинга или улице није прекрила простор на којем се Поповића кућа налазила.

Бранко Пејовић

[објављено: 07.07.2006.]
Sačuvana

Stranice: [1]
  Štampaj  
 
Prebaci se na:  


Pokreće MySQL Pokreće PHP Powered by SMF 1.1 RC3 | SMF © 2001-2006, Lewis Media | Imprint Ispravan XHTML 1.0! Ispravan CSS!
Stranica je napravljena za 2.096 sekundi sa 35 upita.