http://www.politika.co.yu/detaljno.php?nid=7229Ново читање историје у Ужицу
Кокарде уз петокраке
У две заједничке изложбене сале са симболима партизанске револуције стижу фотографије, документа, оружје Дражиних бораца
Сређивање музеја за нову поставку
(Фото С. Јовичић)
УЖИЦЕ – У Ужицу, срцу чувене, некад толико помињане Ужичке Републике, оној деценијама важећој званичној ратној историји – писаној црно-бело, где су партизани обавезно позитивни, а четници негативни ликови – изгледа да је дефинитивно истекао рок трајања. Овдашњи Народни музеј, у чијим одајама је око три милиона посетилаца видело сталну поставку „Музеј устанка 1941.”, окренуо се новом времену и историјским тумачењима. Одлучио да ту поставку преуреди, спајајући наизглед неспојиво – партизане и четнике, Титове и Дражине борце. Њихову борбу, документа, предмете, фотографије, оружје. И то све у две заједничке музејске сале, доскора симболима партизанске револуције.
Знана је многима зграда ужичког музеја крај које стоји немачки тенк. Е, у њој се, још од 1961. године, све донедавно налазила та музејска поставка пуна свакојаких сведочанстава из времена рата и Ужичке Републике, наравно посматрана очима партизанске идеологије. Са аутентичном Титовом спомен-собом, радним собама чланова Врховног штаба, партизанским оружјем и муницијом, мноштвом експоната и о априлском рату, окупацији Краљевине Југославије, терору окупатора. Посетиоци из свих крајева бивше СФРЈ, њих некад и по 150.000 годишње, деценијама су гледали изложено, читајући, уз остало, и таблу са Титовим речима на којој пише да се Ужичани могу поносити што је „Ужице колијевка наше нове социјалистичке народне власти”.
У тој колевци се, међутим, ових дана друге мисли и послови љуљају. Оно што се налазило у те две сале у тој згради сада је склоњено, испражњене су сасвим, па мајстори потпуно преуређују сав тај простор. Прави се нова партизанско-четничка музејска поставка, чији је радни назив „Антифашистички покрет у Србији 1941.”. По одлуци Управног одбора овог музеја, новцем Министарства за културу Србије.
Директор ужичког Народног музеја Живан Радовановић каже да ће се у овој години завршити преуређење приземља музејске зграде крај које се налази тенк. У њој ће, једни поред других, бити експонати партизанске и четничке борбе из 1941. године, и то без фаворизовања било које стране. Све изложено у сталном преплитању те две војске, симболима помирења. А још се крајем осамдесетих прошлог века о овоме овде размишљало, да би тек 2003. године, на иницијативу Управног одбора музеја, почеле припреме за преуређење поставке.
– Није ово ни исправљање историје, нити насилно мирење, већ допринос превазилажењу деценијских раскола, помирењу, времену будућем. Не приступамо идеолошки, већ хоћемо да расветлимо чињенице које би требало да приближе сукобљене стране. Да српски народ коначно превазиђе раскол и сукоб, о коме се и дан-данас ломе копља – објашњава Радовановић, додајући да је ужички музеј на путу да уђе у светску асоцијацију музеја мира, па је и ова поставка део тог пута.
По речима музејског саветника Богића Красића, који у овом музеју руководи тим пројектом, досадашња поставка Музеја устанка је у сваком погледу била превазиђена и застарела. Поједине теме нису биле довољно јасне, па, рецимо, није ту било фотографије Милована Ђиласа, а да се не говори о недопустиво малој заступљености четничког покрета – на укупно 1.200 метара квадратних поставке у четири сале била је само једна витрина са четничким експонатима, и то у најцрњем контексту, са заставом, камом и натписом „Убићемо, заклаћемо...”.
– Хоћемо новим приступом да нађемо меру у свим тим збивањима. Партизанску поставку преуређујемо, а упоредо се прати, кроз фотографије, документе и друго настајање, и трајање Југословенске војске у отаџбини. Мада смо трагањем установили да је много докумената о четничком покрету некад нестало или намерно уништено, успели смо да прикупимо један број експоната: од докумената о политичком програму Равногорског покрета, фотографија о формирању јединица, до оружја, делова опреме, обележја, униформи. Ту су и споразуми о сарадњи партизана и четника (има више од 80 таквих споразума у 1941. години), о заједничким акцијама у градовима западне Србије, као и докази о стварању заједничке власти на ослобођеним територијама – истиче Богић Красић.
Кад се до краја ове године заврше послови око прве музејске сале, следеће се иде на спрат музејске зграде. Оданде Титову и друге спомен-собе чланова Врховног штаба неће склањати, али ће читав простор бити прилагођен времену и опремљен у духу помирења. Подухват, у приземљу и на спрату, уз улагања у музејске депое, стаје око 30 милиона динара. И тај важан подухват, за који је научна јавност у Србији већ исказала интересовање, ради се у години када ужички Народни музеј, основан 1946. године (у чијем дворишту је велики споменик Јосипу Брозу склоњен почетком деведесетих са ужичког Трга партизана), обележава шест деценија свог постојања.
Бранко Пејовић
[објављено: 21.09.2006.]
