Обновљен споменик ратницима код Ужица
Повратак старог краљевог барељефа
УЖИЦЕ – Пригодном свечаношћу, на Поповој води код Ужица јуче је обележен завршетак радова на обнови спомен-чесме, посвећене ратницима из балканских и Првог светског рата. На спомен-чесми – подигнутој 1935. године, а временом сасвим оронулој те сада обновљеној – налазе се плоче са именима 337 палих ратника из седам подзлатиборских села, као и бронзани барељеф њиховог ратног команданта краља Александра Карађорђевића.
Обновљени споменик открили су Тихомир Петковић, председник ужичке општине, и пуковник Љубомир Марковић, председник Републичког одбора Савеза потомака ратника Србије од 1912. до 1920. године, а присуствовали су и представници општина Нова Варош, Чајетина, Љубовија и Мојковац. Парастос погинулим служили су свештеници ужичке цркве.
О јунаштву храбрих припадника Четвртог пука „Стеван Немања” и осталих из Дринске дивизије, којима је спомен-чесма подигнута, говорио је Љубомир Марковић, рекавши да је то био један од елитних пукова Српске војске који је у време балканских и Првог светског рата прошао кроз велика искушења. Он је позвао да сачувамо сећање на бесмртно дело наших предака које се зове Србија, посебно важно сада, у години настојања да очувамо целовитост Србије заједно са Косовом и Метохијом као нераздвојивим делом. По речима Тихомира Петковића, идеје оних који су своје животе принели на олтар отаџбине бесмртне су и овим чином им се још једном одаје захвалност.
На обновљеној спомен-чесми, високој око пет и по метара, опет се, после шест пуних деценија, налази бронзани барељеф са ликом краља Александра. Прича о судбини тог барељефа је необична, јер је, како смо писали, краљев лик током тих 60 година пропутовао чудан пут и на крају опет стигао на место, усред крста на спомен-чесми, са кога је на то нежељено путовање кренуо.
Од откривања овог споменика 1935. године, па кроз Други светски рат, читав овај споменик, са краљевим бронзаним ликом на њему, трајао је и неоштећен суровим ратним збивањима одолевао. Чесма на споменику увек је народу у овом безводном крају баш користила. Али, кад је наступио мир и завладала нова револуционарна размишљања, младим скојевцима из околних села Качер и Дријетањ засметао је краљев барељеф на овом споменику, па су га 1946. године ишчупали, извалили са спомен-чесме и негде у селу, крај једне штале, закопали.
Ћутало се о том „подвигу” скојеваца дуго, више од деценије, да би, по једној причи, лично Јосип Броз, пролазећи тим, њему добро познатим крајем 1959. године, гласно запитао мештане шта се догодило са краљевим ликом на овом споменику. Они су истину прећутали, па кад је Тито отишао, брже-боље одлучили да трајно раскрсте са барељефом који се налазио у земљи. Ископавши га, однели су га у Ужице, па дали једном ужичком ливцу да га претопи. Има и верзија да је овај барељеф пред своју смрт тражио да се ископа управо онај мештанин Качера који га је и закопао, рекавши да га однесу и претопе у бронзу, што су му и испунили.
Стигао је (на један од та два начина) барељеф код ужичког ливца, па је овај, ипак схвативши шта му је у рукама, избегао да уради онако како му је наређено, већ је решио да прикрије краљев бронзани лик. Успео је да га у тим смутним временима сачува, па касније окачио на зид своје славске собе. Недавно, за судбину тог барељефа заинтересовали су се представници Савеза потомака ратника и ужичког Народног музеја, намерни да обнове споменик на Поповој води, па им је породица тог ливца предала оно што се деценијама као реликвија чувало у њиховој кући. Стигао је потом лик Краља ујединитеља на крст усред спомен-чесме, управо тамо одакле је изваљен пре шест деценија.
Текст Б. Пејовић, Фото С. Јовичић
[објављено: 07.10.2006.]
