Oreska - Užice

http://www.prezimenik.co.yu/PrezimenaPrilozi/Djetinja.htm
Hidronim Đetinja interesantan je višestruko, a naročito time što zahteva kompleksan metodološki postupak. Reka Đetinja, leva pritoka Zapadne Morave u Srbiji, tim se imenom zove od stava svojih sastavnica Konjske reke i Sušice, kojima su izvorišta pod planinom Tarom (Visoka glava 1271 m., Leska gora i Gradina 1172 m.). Hidronim Đetinja, koji nema slovenski leksemski vid, a ni romanski, svojom strukturom, a naročito jotovanim slogom đe, podstakao je popularno-etimološko interpretiranje, po davnašnjem iskazu nekih starijih meštana. Oni su ovo ime reke dovodili u vezu sa opozitumom dijete : đeteta, te bi time označavali reku u koju su "bacana mala deca, novorođenčad, u vreme zbegova i sl." Takvo tumačenje, lišeno svake etnopsihološke osnove, jedino je zanimljivo time što ističe sugestivnost sinhroničnih jezičkih paralelizama i opozituma. Samim tim smo upućeni da tražimo neposrednu polaznu tačku u dvojnoj orijentaciji. S jedne strane je strukturni odnos u sklopu ovog hidronima, a s druge strane je topografska situacija.

Struktura hidronima je očiglodno dvodelna đe + tina, ili sl. U traganju za prefiksalnom vrednošću nameće se pretpostavka kompozitne funkcije grč. ..., kome je u izvođenju reči najvažnije značenje "auseinander" (WH I, 354), odvajanje od osnovne linije, dakle od glavnog pravca, samo skretanje, a u semantički izrazitijem stepenu krivudanje. Tako bi prvi deo ovog hidronima označavao reku koja u svome toku krivuda, a takvo značenje je opravdano konkretnom situacijom na terenu. To je reka koja se izrazito prilagodila planinskom terenu.

U daljoj analizi grčki prefiks ne može se usvojiti s obzirom na efekat jotovanja. Zaista, u grčkome pored ... imamo dijalekatske varijane - ..... (eolski) i ... (tesalski), koje su zapažene (WH I, 354). Grčka varijanta ... ne može biti uzeta u ozbir: ona bi nas jedino mogla upućivati na alternaciju a : e, kako pokazuju dubleti Dalmata : Delmata ("Dalmatia forma et vetasitior et doctior; forma quae est Dalmatia imperatoria aetate magis in usu erat et ad pronuntiationem - vulgarem proprious accessisse videtur", Mommsen, CIL III p. 280, cf. Antun Mayer, Die Sprache der alten Illyriér, s. 117). Somerfelt (Sommerfelt) smatra de kao italo-keltski fenomen (De en italoceltique, Paris, 1920). Forma di je dovoljno potvrđena u keltskom tipu (brit.; gallisch, WH I, 325-326), navodi se i st. ir. oblik dia (ib. I, 102), a u st. ir. dielleim, "weiche ab", "deklinire" možemo gledati sraslinu sa die-, s osloncem na miksoglotske alternacije.

Proces *die > đe, koji karakteriše srpskohrvatski superstrat, pokazuje svakako polaznu tačku keltskog (galskog) supstrata. Korelacija sa samom bazom *tina je karakteristična.

Baza hidronima -tina nije slovenska, mada su poznate rečice Velika Tinja (izvire ispod vrha Majevice - Bosna, Semberija) i njena pritoka Mala Tinja. Međutim u Francuskoj pokrajini Alpes Maritimes reka Var (Var utiče u more istočno od Nice) prima s leve strane rečicu Tiné, čiji se hidronim identifikuje sa pojmom brze, bujičave reke sa velikim padom. U Francuskoj postoji više izvedenica Tigne (Marne-et-Loire), Tignac (Arriége), Tignieu (Pas-de Calai), Tignécourt (Vosges), cf. Dauzat. - Rostaing, DELF. U gornjem toku Velike Tinje imamo selo Tinja a u Dalmaciji (okolina Splita) selo Tinj.

Hidr. tipa Tiné je osamostaljena semantička devijacija galskog apelativa tina (očuvanog u alpijskom pastirskom rečniku za recipijent u koji se prikuplja mleko za preradu). Dakle reč, tine je imala značenje "rečno korito". Drugu semantičku devijaciju predstavlja lat. tina, tinia "vasa vinaria" (Ernout - Meillet, po Varonu), nesumnjivo porekla keltskog.

Hidronime tipa tine doneli su Gali iz jugoistočne Francuske.