http://www.danas.rs/vesti/drustvo/periskop/iz_grada_u_idilu.48.html?news_id=144544Iz grada u idilu
Dopisnica: TERZIĆA AVLIJA
Na petnaestak kilometara od Užica prema Požegi, u selu Zlakusa, poznatom po majstorima grnčarima, nalazi se etnokompleks Terzića avlija.
Vlasnik živopisnog seoskog imanja je Saša Drndarević, mašinski inženjer. On se sa suprugom i dvoje dece, posle osamnaest godina življenja u Beogradu, preselio 2007. u rodno selo svoje majke, koja se prezivala Terzić. Otuda i naziv avlije. Često ga pitaju kako to da se iz metropole preselio u selo, on uzvraća da je to bila hrabra, a kasnije se ispostavilo i pametna odluka, jer je porodica uspela da ponudi vrhunski proizvod seoskog turizma. Taj vid turizma sada je osnovna delatnost i perspektiva porodice Drndarević.
Gazdinstvo poseduje etno-muzejsku postavku, apartmane s kategorisanim smeštajem i do četiri zvezdice, nudi stare gastronomske specijalitete pripremljene u tradicionalnim grnčarskim posudama, inicira različite kulturne sadržaje. Na imanju, ni velikom ni malom, prepunom pastoralnog šarenila, dve stare kuće. Jedna, sagrađena pre sto godina od nepečene cigle i na „četiri vode“, danas služi za prijem gostiju, a druga je pretvorena u etnomuzej. Na stara vremena podsećaju i objekti u ekonomskom delu imanja - šupa, mlekar, salaš, bunar... Kasnije su izgrađeni letnjikovci, potok i veštačko jezerce, mostići... U dvorištu su velike drvene skulpture - jedna srpskog vojnika u opancima i unoformi iz balkanskih ratova, a druga majstora-grnčara. Sve to ukazuje na veliki trud i ljubav koje je porodica Drndarević„investiralai“ u sadašnji izgled jednog od najlepših etno-parkova u Srbiji, koji je sadašnji izgled počeo da poprima pre šest godina.
Osim etnografskih vrednosti i emotivnih veza s precima, imanje podseća i na neke istorijske činjenice. U staroj kući je bila prva seoska škola u ovom kraju uoči i početkom Drugog svetskog rata, a đake je tada u skamijama podučavao partizanski heroj Petar Radovanović. S druge strane, Nemci su 1941. na pragu te kuće, streljali Sašinog pradedu i solunca Gvozdena Terzića, a potom ga, s grupom meštana, obesili na ulasku u selo. Na taj događaj podseća seoski spomenik.
Osim udobnog smeštaja i podsećanja na davna vremana, gostima se nudi mnoštvo kulturnih programa, poput izložbi narodnog stvaralaštva, književnih večeri, koncerata... Osnovano je etnoudruženje Zavičaj, organizuju se manifestacije Jesen u Zlakusi, sabori narodnog stvaralaštva... Pored toga, atraktivnosti Terzića avlije doprinosi i blizina Potpećke pećine i Banje Roge, a planinarima je na raspolaganju šezdesetak kilometara obeleženih staza. Razvoj Terzića avlije podstiču užička turistička organizacija, država i inostrani donatori, a godišnje je poseti nekoliko hijada turista, među kojima je sve više stranaca. Njihov najupečatljiviji utisak je da ovaj neveliki seoski prostor dokazuje da se, po modelu lepog i korisnog, veoma uspešno mogu ispreplitati tradicionalne vrednosti i evropska stremljenja.
Nenad Kovačević
