Oreska - Užice

UŽICE => Naše Užice => Temu započeo: Pedja 16.11.2007. 23:46:11



Naslov: Pamti li Užice Radnički bataljon?
Poruka od: Pedja 16.11.2007. 23:46:11
http://www.politika.co.yu/detaljno.php?nid=47980

Памти ли Ужице Раднички батаљон

Кадињача, симбол револуције и страдања, у јадном је стању, са пропалим приступним стазама, потамнелим споменицима и домом који прокишњава

Ужице – Четрнаести километар, поетски речено, само што није пао. Или, да буде јасније, Спомен-обележје борцима Радничког батаљона на Кадињачи у јадном је стању, можда и паду склоно. Све се ту већ годинама осипа и пропада, зуб времена (с беспарицом удружен) опасно прети. Некадашњи понос и дика целог краја – „место на коме је исписана 1941. једна од најсветлијих страница наше НОБ и социјалистичке револуције“, како рече Јосип Броз на отварању овог меморијалног комплекса септембра 1979. године, приликом свог последњег већег државничког наступа – може, не промени ли се шта, ругло постати.

Видљиво је то и површним погледом по споменичкој целини Кадињаче. Нема више оне беспрекорне белине споменика, ево већ делимично потамнелих, ни некадашње потпуне уређености сваког детаља. Приступне камене стазе пропале, степенице које воде ка обележју-пирамиди „Херојима Кадињаче“ увелико се осипају, камене плоче пуцају. Они који пролазе оближњим путем каткад примете чобанина који напаса овце по ливади, крај самог споменика. – Уз то, и Спомен-дом прокишњава, малтер на њему се подлупио – потврђује за наш лист Никола Гогић, руководилац у ужичком Народном музеју, надлежан за споменике. – Споменике зуб времена угрожава, јер се више не ставља специјална заштита. А временски услови су сурови, ту је вододелница два слива, четири годишња доба се такорећи за дан промене. Недавно смо у име Народног музеја конкурисали за средства од три милиона динара из НИП-а, да се бар приступне стазе поправе.

Подаци говоре да је меморијалним комплексом на Кадињачи прошло од отварања, у минулих 28 година, укупно 2,6 милиона посетилаца. Некад много више, из целе бивше СФРЈ. Сада знатно мање, с тим што је ове године 11.000 људи дошло. Спомен-дом ипак ради, у њему је одавно стална изложба о Радничком батаљону и борби на Кадињачи, а у новије време и тематска поставка „Ужички крај у НАТО агресији 1999. године“.

Беспарица је кључни узрок посртања Кадињаче. По Николи Гогићу, до 2000, њоме и осталим споменицима у ужичком крају, па и музејем, газдовала је држава, да би их потом под своје окриље преузела локална самоуправа. Не зато што општине имају више пара од државе за бригу о тим вредностима. Привлачила су их, верују овде, директорска места у тим установама, простор за партијске кадрове.– Први пут, после седам година, недавно је дат део потребног новца за реновирање мокрих чворова у Спомен-дому. То је само кап у мору потреба – објашњава Гогић.

Свесни важности очувања спомен-комплекса Кадињача, на којем ће се за десетак дана обележити 66-годишњица битке, у ужичком музеју помоћ су потражили и од државе, односно Министарства културе, где су добили одговор да ће велики споменички комплекси (Кадињача, Шумарице, Авала, Шид и други) бити уређени посебним актом.– А да ће стварно држава да се за Кадињачу заинтересује – напомиње Гогић – потврдио ми је и мој јучерашњи разговор са министром за рад и социјална питања Расимом Љајићем. Не само што ће ово министарство финансирати предстојећи комеморативни програм на Кадињачи поводом годишњице битке, већ је министар, кад је сазнао у каквом је стању овај споменички комплекс, понудио и државну помоћ у ревитализацији.

Без обзира на то каква су времена и који политички ветрови дувају, у Ужицу има оних који верују да Кадињача може бити овдашњи бренд, симбол минулог времена и некадашњих вредности, занимљив за свет. Зато се овде нису много зачудили када су страни новинари, који су недавно посетили ужичку општину, овде прво хтели да виде нешто старо и њима знано – Титов споменик, склоњен већ годинама иза зграде ужичког музеја.

Бранко Пејовић
[објављено: 17.11.2007.]


Naslov: Odg: Pamti li Užice Radnički bataljon?
Poruka od: DJ_Uro_UE 17.11.2007. 09:21:27
Istorija polako ide u zaborav...