http://www.politika.co.yu/detaljno.php?nid=5777Први дани у предшколском у Ужицу
Три тројке у истој клупи
Мали Милошевићи, Мисаиловићи и Николићи, деветоро браће и сестара рођених исте године, кренули заједно у предшколско
Три тројке заједно у предшколским клупама (Фото С. Јовичић)
УЖИЦЕ – Група малишана, рођених 2000. године, кренула је ових дана у предшколско у вртићу „Зека” у Ужицу. Сви су постали мали ђаци, ушли у нову деветолетку. Поседали они за сточиће, одмах узели да нешто цртају и боје. А међу њима у тој невеликој групи (укупно их је тридесет седморо) – три тројке. Браћа и сестре Милошевићи, Мисаиловићи и Николићи. Деветоро њих, рођени исте године, од три маме из истог дела града, званог Теразије. Необичност каква се ретко среће. Једно крај другог, за једним сточићем троје малих Милошевића: браћа Крсман и Лука и њихова сестра Ива. Они су најстарији међу овим тројкама, рођени 6. јануара 2000. године. Већ озбиљни, за школу зрели, сестра мало већа од браће. И још по нечему другачија – једино она црта левом руком.
До њих, за другим столом, троје Мисаиловића: девојчице Марта и Исидора и брат им Огњен. Свет угледали 27. марта 2000. године. Сестре изузетно једна на другу личе, учитељице их тешко разликују. Али, ту је плавокоси симпатични Огњен да то без грешке утврди, он их увек распознаје. Троје Мисаиловића имају старију сестру Јовану, ученицу седмог разреда.
За трећим сточићем три сестре Николић, најмлађе међу овим тројкама: Ева, Миа и Ина. Рођене су 29. маја 2000. године. Видно су заинтересоване за оно што им учитељице објашњавају, живахне и љубопитљиве. „А када ћемо да видимо то што ћете да напишете”, одмах су нас знатижељно запитале.
Са њима у групи три учитељице: Милисавка Веселиновић, Снежана Јанковић и Светлана Вукомановић. Годинама су с овим тројкама заједно, јер деветоро малих су још од јаслица у „Зеки”. С тим што се од овог септембра игра замењује мало озбиљнијим радом, припремом за полазак у школу.
– Заиста, необична је ова група, права реткост да три тројке буду заједно – каже учитељица Милисавка. – Они су бистра и лепо васпитана деца, дружељубива, несебична и комуникативна. Ранијих година, као млађи, више су били везани једно за друго, нарочито Милошевићи. Временом, та везаност се смањила, играју се и друже са свима из групе. И ни по чему се од друге деце не издвајају.
Учитељица додаје да се малишани радују што су кренули у предшколско, што ће имати књиге, ранчеве, носити школски прибор, што постају мали ђаци. Ту своју нову улогу озбиљно схватају. А посебно се, каже она, радују што више нема обавезе подневног спавања. Оно им у млађим узрастима никако није годило.
А онда, реч по реч са тројкама, дознасмо да сви воле да дођу у вртић и друже се са друговима из групе. Милошевићи кажу да им је лепо у „Зеки” и да су учитељице добре.
– Већ знамо песмице и слова – прича нам Крсман, док његов брат Лука каже да воли фудбал и место голмана у тиму. Обојица тренирају аикидо, док сестра Ива иде на фолклор који се организује при вртићу. „Научићемо да читамо у предшколском”, додају углас.
Марта и Исидора Мисаиловић су ликом сличне, али им се интересовања разликују. Док Марта, како нам рече, већ зна сва слова и уме да броји „до милион”, Исидора броји свега „до двадесет” и, као брат Огњен, више је посвећена игри. А он, казао нам је, радо игра фудбал.
– Ми волимо да се играмо с луткама. Све знамо слова, знамо и да бројимо. Волимо и да цртамо, играмо уз музику. Супер нам је овде – говори симпатична Миа Николић, хвалећи се да је њена (који минут старија) сестра Ева већ научила да чита. Слуша то Ина, па каже: „Ја сам пола научила да читам, а пола нисам”.
Разговор је тако текао, а на листовима папира већ су настајали цртежи живих боја, стварани рукама ових малишана. И онда, диван сунчан дан је ваљало искористити за игру напољу. Зачас су сви из групе стрчали низ степенице ка оближњем игралишту – и три тројке намах су се прикључиле својим другарима.
Бранко Пејовић
[објављено: 05.09.2006.]
