Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
Da niste izgubili svoj aktivacioni e-mail?
Oreska - Užice
Prijavite se sa korisničkim imenom, lozinkom i dužinom sesije
 
ARHIVA
   Početna   Pomoć Pravila Pretraga Kalendar Gallery Contact Prijavljivanje Registracija  
IZBORI: NAJFORUMAŠ I NAJFORUMAŠICA GODINE
AKCIJA: SVI UŽIČANI NA JEDNOM MESTU!
Za užičke nekomercijalne organizacije i ustanove besplatno...
Stranice: [1]
  Štampaj  
This topic has not yet been rated!
You have not rated this topic. Select a rating:
Autor Tema: U Sevojnu na Đetinji još radi vodenica stara više od 200 godina  (Pročitano 3314 puta)
Pedja
provereni korisnici
stara kajla
*****
Pol: Muškarac
Ime i prezime:
Peđa Supurović
Mesto: Užice
Lokacija: Crna dama
Država: Srbija
FaceBook: ima
Blog: ima
Horoskop: Strelac
Poruke: 12963



WWW
« poslato: 10.03.2008. 15:51:10 »

http://www.glas-javnosti.co.yu/clanak/glas-javnosti-08-03-2008/sve-je-manje-sveta-oko-potocare

U Sevojnu na Đetinji još radi vodenica stara više od 200 godina

Sve je manje sveta oko potočare

Danas je domaćicama lakše da u prodavnici kupe naduvane kiflice nego da odvoje deset minuta i naprave pravi, zdrav, kvalitetan kačamak od heljdinog ili kukuruznog brašna. Posle im čudno što su im deca bleda, stalno bolešljiva - priča vodeničar Slobodan Bojović

U Sevojnu kraj Užica, na reci Đetinji, još melje žito vodenica potočara napravljena pre više od - 200 godina! Vodenicu je oko 1760. godine pokrenuo Badžo Bojović, koji se u sevojničko polje doselio od Crne Gore, a bezmalo dva i po veka od tada u Bojovića vodenici pšenicu i kukuruz, zob i ječam neprekidno melju Badžovi potomci, sinovi, unuci i praunuci - Bojovići...

U vodenici, uzidana, još stoji i stara kamena-ploča, svedočanstvo o starosti ove potočare, na kojoj piše da je vodenica „vlasništvo Dimitrija i njegovih sinova Nedeljka i Petra Bojovića od 1813. godine“. Iako i stara i prastara, potočara kraj Sevojna i dan-danas radi, melje za Sevojničane i Užičane koji se požele dobrog starog ječmenog ili zobanog, heljdinog brašna, a sadašnji vlasnik i vodeničar Slobodan Bojović (61) kaže da ima stalne mušterije sa Zlatibora, iz Beograda, Vojvodine...

- Proja i crno hlebno brašno iz ove vodenice nahranili su za ovih dva i po veka hiljade gladnih usta. Dao je Bog pa nas Bojovića ima mnogo i nadam se iskreno da će ova vodenica još dugo - dugo raditi - kaže vodeničar Slobodan.

Nekada je na gornjem toku Đetinje radilo više od deset vodenica potočara, neke su imale i po dva-tri kamena, danas je ostala jedino Bojovića vodenica kraj Sevojna.

- Znam da je moj predak Badžo ovde, na Đetinji, sagradio vodenicu pre 250 godina kada se doselio iz Crne Gore i da je tu vodenicu odnela bujica. Zatim je na ovom mestu podigao drugu vodenicu koju je takođe odnela voda, a treću, ovu koja i dan-danas postoji sagradio je Badžov sin Dimitrije. Onda je Dimitrije vodenicu ostavio sinovima Nedeljku i Petru, oni svojim sinovima Ratku i Obradu, i tako teče niz sve do mene, a od tada do sada vodenica, koliko znam, nije stajala. U međuvremenu, vodenica je jedino nekoliko puta obnavljana jer su je u svoje vreme malo oštetili Turci, malo Bugari, malo Nemci, malo komunisti - prepričava Slobodan dugu i zanimljivu istoriju potočare na Đetinji.

Ono što je u Bojovića vodenici, sem stare zgrade, još ostalo potpuno isto jeste - način mlevenja žita. Vodenički kamen i danas se na Đetinji ispod Sevojna vrti kao i pre 250 godina.

- Nekad su, pričali su mi stari, pred vodenicom stajale desetine zaprega, volovskih i konjskih kola natovarenih žitom, ječmom, pečenicom, raži... I za vreme Drugog svetskog rata vodenica je radila svakodnevno, Nemci su dolazili, mleli žito, kupovali brašno, plaćali kako su znali i umeli, jedino, negde pred kraj rata naišli su neki Nemci palikuće, pokušali da je zapale, srećom, deda i narod stigli su te su vatru ugasili na vreme. Danas, dolaze ljudi sa svih strana, donesu po džak-dva pšenice, ječma, po džačić heljde, i za dvadesetak minuta dobiju prosejano brašno. Moje je deset odsto ušura, kao što je i nekad bilo, i kad se sve preračuna, em se dobije jeftinije brašno, em je zdravije i kvalitetnije praviti hleb od takvog brašna nego kupovati u prodavnicama vekne pune aditiva - kaže Slobodan.

Vodenica kraj Sevojna i dan-danas živi životom koji se za poslednjih dva i po veka malo promenio. Jedino, kaže stari vodeničar, sve je manje naroda oko potočare, nema više nekadašnjeg „vašara“ od naroda oko vodeničkog kola. - Ledina ispred vodenica nekad nam je bila i kafana i hotel i kuća, i vašarište, mesto za okupljanje naroda, mesto gde su se rađale ljubavi, poznanstva, gde su domaćini dolazili da se ispričaju... Danas, svrate ljudi, uzmu brašno i odu... Danas je domaćicama lakše da u prodavnici kupe naduvane kiflice nego da odvoje deset minuta i naprave pravi, zdrav, kvalitetan kačamak od heljdinog ili kukuruznog brašna. Posle im čudno što su im deca bleda, stalno bolešljiva - upoređuje stara i današnja vremena stari sevojnički vodeničar.
Slobodan, kao i njegova vodenica, još se ne da zubu vremena. I dan-danas, iza zidova starih 200 godina, iz grla starog vodeničara čuje se pesma - „od jutra do mraka puna je momaka, jer tu brašno melje i ušur uzima lepa vodeničarka“...

Autor: Zoran Šaponjić
Sačuvana

Zaza123
početnik
*
Pol: Žena
Poruke: 2



« Odgovor #1 poslato: 29.04.2009. 15:08:23 »

Odlična priča!  smile  smile  smile
Sačuvana
Stranice: [1]
  Štampaj  
 
Prebaci se na:  


Pokreće MySQL Pokreće PHP Powered by SMF 1.1 RC3 | SMF © 2001-2006, Lewis Media | Imprint Ispravan XHTML 1.0! Ispravan CSS!
Stranica je napravljena za 0.152 sekundi sa 37 upita. (Pretty URLs adds 0.004s, 2q)