12. Упутствo које се односи на праћење избора и референдума
Циљ ових упутстава јесте обезбеђивање равноправног и непристрасног тока изборног и референдумског процеса.
1)Специјализовани програми. Емитери специјализованих програма који у свом програмском елаборату предатом на јавном конкурсу нису предвидели емитовање информативног програма и програма политичких актуелности не смеју се ни директно ни индиректно бавити изборима, кандидатима на изборима и референдумима. Ова забрана, осим у дечијим специјализованим програмима, не односи се на огласни део програма и емитовање плаћених спотова политичких партија. У специјализованим дечијим програмима забрањен је сваки вид политичке пропаганде и оглашавања.
2)Објективно и непристрасно приказивање ставова свих страна. Емитери су дужни да обезбеде начелну равноправност у обавештавању о свим подносиоцима изборних листа и кандидатима са тих листа. Под начелном равноправношћу се подразумева могућност приступа програму свих учесника избора, уз начелну слободу уредништва емитера да кандидатима и партијама које се на основу објективне процене перципирају као они који имају веће шансе за успех посвети више времена, али без изразите дискриминације било које партије или кандидата у информативним програмима и програмима политичких актуелности. Забрањено је под формом информативног и било ког другог програма водити предизборну кампању у било чију корист или дискриминисати партије или кандидате. Приликом предреферендумског периода мора се обезбедити простор за непристрасно приказивање ставова супротстављених страна.
3)Забрана дискриминације учесника предизборне кампање. Све радио и телевизијске станице могу објављивати предизборне спотове под једнаким комерцијалним и техничким условима и без дискриминације. Емитер може да одбије да емитује рекламне поруке или емисије ако оцени да оне подстичу дискриминацију, мржњу, насиље или вређају част, углед и приватност грађана или других учесника у кампањи.
4)Забрана прикривене пропаганде. У току предизборне кампање емитери имају обавезу да из свог програма искључе документарне, игране и сличне емисије и филмове у којима се појављују кандидати са изборних листа и да избегавају друге облике индиректне политичке пропаганде у редовним емисијама. Забрањено је емитовати програме у којима функционери своје државне функције користе за партијску или предизборну промоцију.
5)Обавеза прецизног објављивања истраживања јавног мнења. Извештаји агенција које испитују јавно мнење могу се објављивати само уз услов да се именује наручилац анкете, узорак на коме је објављено испитивање, начин и време трајања истраживања. Наведени извештаји агенција за испитивање јавног мњења не могу се објављивати у ударним терминима информативних емисија („хедови“, наслови, вести дана, као прва или најважнија вест и сл.).
6)Обавеза поштовања изборне тишине. Изборна пропаганда преко радио и ТВ станица забрањена је 48 часова пре дана одржавања избора и на дан одржавања избора до затварања бирачких места.
7)Обавезно означавање плаћених термина. Све предизборне емисије, извештаји, рекламни блокови, анкете и
слично, морају бити посебно обележени јасном ознаком „предизборни програм“. Плаћени термини морају бити обележени у ТВ програму непрекидно ознаком „плаћени термин“, а у радио програму јасно назначени на почетку и крају емисије, као и на сваких 5 минута трајања емисије.
13. Упутствo које се односи на ауторска и сродна права, рекламе, спонзорства и плаћене термине
Обавезе емитера у овом одељку имају за циљ обезбеђивање траснпарентности, очување уредничке независности и уређивачке контроле над спонзорисаним програмима, као и јасно раздвајање ове врсте емисија од редовног програма.
1)Ауторска и сродна права. Емитери су дужни да поштују све прописе који се односе на ауторска и сродна права и заштиту интелектуалне својине.
2)Означавање спонзорисаних емисија. Емисија која је у целини или делимично спонзорисана мора да садржи обавештење о спонзору на почетку и на крају емисије. Ако емисија траје дуже од 45 минута, ово обавештење се емитује на сваких 15 минута емитованог програма.
3)Забрана директног подстицања продаје у спонзорисаним емисијама. Спонзорисани ТВ програми не могу непосредно да оглашавају продају, куповину или изнајмљивање производа и услуга спонзора или трећег лица, нарочито посебним упућивањем на те производе и услуге у тим програмима.
4)Забрана утицаја спонзора на уређивачку политику. Спонзор не сме да утиче на садржај и време емитовања програма који је спонзорисао, као и на питања уређивачке концепције емитера.
5)Спонзорисање информативних емисија. Забрањено је спонзорисање информативних емисија, осим спортских вести, тачног времена и временске прогнозе.
6)Забрана политичке пропаганде ван предизборне кампање. Ван трајања предизборне кампање забрањено је директно или индиректно рекламирати политичке организације и оглашавати њихове скупове, акције или манифeстације било које врсте у којима се појављује њихово пуно или скраћено име.
7)Забрана спонзорисања за одређене категорије понуђача. Спонзори не могу бити физичка и правна лица која се баве играма на срећу, кладионице и произвођачи робе чије је оглашавање Законом забрањено на радију и телевизији (произвођачи дувана, жестоких алкохолних пића, оружја итд.).
8 ) Обавеза означавање огласних порука. Рекламе морају бити јасно означене и одвојене од остатка емитованог програма. Током емитовања огласног блока не емитује се идентификациона ознака радија односно телевизије.
9)Забрана прикривеног и посредног оглашавања производа. Забрањено је кроз информативне, образовне и остале програме који нису јасно означени као економска пропаганда прикривено или посредно оглашавати производе и услуге.
10)Регулисање телефонских укључења и ограничење емитовања СМС и сличних порука. У емисијама са директним телефонским укључивањем у програм емитери су обавезни да тачно назначе цену и укупан реални трошак позива. Није дозвољено емитовање програма који се искључиво или доминантно састоји од телефонског гласања, СМС, e-mail и сличних порука (TV chat и слични садржаји) ван термина од 01 до 05 часова. Установе јавног радиодифузног сервиса не смеју да емитују програм који је искључиво или доминантно заснован на телефонском гласању, смс, e-mail и сличним порукама. Емитовање СМС, e-mail и сличних порука са садржајима који не крше законске и етичке норме понашања у јавном простору, дозвољено је уколико се поруке емитују путем трчећих слова (кајроном) као додатни садржај програма, односно као реакција гледалаца на емитовани садржај. Програми који се искључиво или доминантно састоје од таквих порука (период од 01 до 05 часова) не спадају у делатност јасно категорисану Законом о радиодифузији. Овакви комерцијални програмски садржаји се стога не рачунају у Законом прописану обавезну квоту сопствене продукције програма. Ако се телефонско гласање или укључење, СМС, e-mail или слична порука посебно наплаћује, мора се јасно назначити укупан реалан трошак укључења, гласања или поруке. Емитери одговарају за садржину свих емитованих, СМС, e-mail или сличних порука, ма о којој врсти програма да је реч.
14. Спровођење Упутства (Кодекса)
Опште обавезујуће упутство о понашању емитера (Кодекс понашања емитера) је подзаконски акт који се доноси ради прецизирања, разраде и спровођења Закона о радиодифузији. Оно важи за све радио и ТВ станице у надлежности Републичке радиодифузне агенције. Избегавање обавеза које произилазе из овог Упутства (Кодекса) за собом повлачи изрицање Законом прописаних мера, што је регулисао ставом 6 члана 12 Закона о радиодифузији:
Непоступање по обавезујућем упутству је основ за изрицање мера опомене и упозорења емитеру, а непоступање по општем обавезујућем упутству је основ за изрицање свих врста мера које Агенција може предузимати.
Под „свим врстама мера“ Закон подразумева, уз изрицање мере опомене или јавног упозорења, и мере привременог или трајног одузимања дозволе за емитовање програма, што је регулисано члановима 18 и 63 Закона о радиодифузији.
На ово Упутство (Кодекс) примењују се сви чланови Закона о радиодифузији који се односе на прописе и мере које по Закону доноси Агенција. То су, пре свега, чланови: 12, 17, 18, 19, 20, 21, 61 и 63. Кодекс се спроводи на основу овлашћења садржаних у Закону о радиодифузији.
Oво упутство ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику“ Републике Србије.
ОБРАЗЛОЖЕЊЕ
Разлози за доношење Кодекса
Кодекс представља систем општих обавезујућих упутстава којима се регулише понашање емитера; он није професионални етички кодекс понашања новинара, уредника и њихових асоцијација, није кодекс професије и примењује се директно само на понашање емитера, и све мере које Агенција може предузимати односе се искључиво на емитере. Након што се приведе крају процес издавања дозвола за емитовање, уређивање јавно радиодифузног простора постаје трајни задатак Агенције. Овај задатак је посебно ургентан у првом периоду регулације, поготово с обзиром на неуједначеност праксе са којом се у том простору срећемо и на чињеницу да су законске норме сувише опште и неодређене, а понекад и нејасне. Многа питања која Агенција уређује само су начелно дефинисана Законом о радиодифузији, као што су заштита малолетника, заштита права мањина или заштита ауторских и сродних права. Закон не може да предвиди све могуће ситуације с којима ће се емитери и Агенција срести. Исувише круто прописивање дозвољених пракси могло би одвести у цензуру, док је измена Закона сваки пут када се појави нека нова појава и пракса, по дефиницији трома, закаснела и неефикасна. Обавезујућа упутства и Кодекс понашања емитера, стога, су једини начин да се одржи прихватљив ниво регулације који не сме да пређе у цензуру, а да се истовремено одржи корак и са брзим развојем електронских медија који никаква унапред задата легислатива не може да предвиди.
Општа обавеза емитера је да свој програм реализују у складу са принципима изложеним у овом Кодексу. Савет РРА је свестан да је у питању тематика која је сложена, разуђена, која се развија и која је стога подложна сталним променама. Кодекс треба да понуди низ чврстих и јасних принципа, али ће њихова примена у многоме бити подложна контексту и одговарајућим прилагођавањима. После анализе искуства примене Кодекса у текућој пракси могућа је његова измена и допуна питањима која нису покривена Кодексом, као и издавање општих и обавезујућих упутстава која се односе на поједине специфичне области која важећим Кодексом нису обухваћена. Евентуална измена и прилагођавања Кодекса и емитерима и Агенцији треба да олакшају регулисање понашања у етру у ситуацијама када су законска решења сувише општа, непрецизна или статична. Савет РРА сматра да је обавеза емитера, контролних тела, институција цивилног друштва и свих грађана да у доброј вери раде на усавршавању, поштовању и примени Кодекса.
Савет РРА по Закону нема ни право ни обавезу да се стара о максималном квалитету емитованог програма, нити о гледаности и слушаности радио и ТВ програма емитера којима је издао дозволу. Те послове обављају уредништво и новинари одговарајуће радио или ТВ станице. Савет РРА има обавезу да спроведе Закон о радиодифузији и спречи његово кршење. У ове обавезе спада и обавеза надзора над радом емитера у смислу надзора над поштовањем минималних програмских стандарда прописаних Законом.
Постојање упустава којима се регулише понашање електронских медија уобичајена је пракса у европским земаљамa у којима је надзор над радиодифузијом поверен независним регулаторним телима (нпр. у Британији Ofcom Broadcasting Code, у Француској Recommandation aux éditeurs de services de télévision concernant la signalétique jeunesse et la classification des programmes и слични документи у већини европских земаља и земаља у окружењу).