Oreska - Užice

OPŠTE TEME => Umetnost i kultura => Temu započeo: ace 12.08.2002. 23:28:47



Naslov: :)
Poruka od: ace 12.08.2002. 23:28:47
Talesov osmeh
 

Ranko Bozic
 

 
    - Ovo je bezobrazluk, a ne mudrost - razestio se Hilon Spartanac - Kleobul mi je upropastio misao. Pogledajte na sta to sad lici: "Upoznaj samog sebe, ali nemoj previse". To sad i nije misao; nije nista. Naredite mu da izbrise svoju zvrljotinu. Eno mu kamenja na Rodosu, tamo nek piskara.
    Pitija nije reagovala, ko zna kojim se prostorima vukao njen duh. Uostalom, vrsila se volja bozja, zar je vazno kako? I Kleobul Rodjanin je u prvi mah ostao miran.
    - Najvaznija je mera - promrmljao je.
    - Glupostima odredjuj meru - uzviknuo je Hilon. - Mudrost se ne da meriti.
    Ni Kleobul vise ne osta miran.
    - Da si pohlepan u razmisljanju, kao na recima, znao bi da nije tako!
    Postade neprijatno, padose i uvrede. Periandar nije voleo ovakve situacije. Na svom dvoru u Korintu dopustao je i svadje i mudrovanja, ali za besne, za one koji se ne kontrolisu, nije bilo mesta. Ovde on ipak nije bio vladar; nije vladao cak ni situacijom... Merdevine su bile jedino sto mu je preostalo. Pomerio ih je ulevo i u istoj ravni s dva zavadjena natpisa upisao je: NAJLEPSA JE SMIRENOST...
    Okrenuo se i blago porumeneo. Njegova misao nije izazvala nikakav utisak. Smireni nisu padali u euforiju zbog vlastite mirnoce, a euforicnim nije padalo na pamet da se smire.
    - Mozda je to i tacno, ali ne znam sta tu ima mudro - rekao je Solon.
    - E, da je tacno, bilo bi i mudro - odgovorio je Periandar. - Poslusaj ih samo. Oko cega se uopste njih dvojica svadjaju na ovom svetom mestu. Trebalo bi im podviknuti.
    Solon ne rece nista. Odmah tu, u cosku peristila, ispisa svoju mudrost: NAUCI DA SLUSAS, ZNACES I DA NAREDJUJES... Periandar je ovaj put skroz pocrveneo. Shvatio je i suvise licno. Prokleti skorojevic, Solon Atinjanin!
    - Mnogo ste se osilili vi, Atinjani - viknuo je Periandar. - Dosad, jedva da se i culo nesto o vama, nikad vas nigde nije bilo, a sad bi odjednom svima da solite pamet.
    - Dugo smo slusali - rekao je Solon pokusavajuci mirnocom da izbegne svadju... Neuspesno. Ostri tonovi, ljutiti povici zavadjene druzine prenuli su Talesa iz lagane odsutnosti. U obicnim, ljudskim stvarima toliko toga mu nije bilo jasno. Odgegao se do spoljasnjeg zida hrama i najkrupnije sto moze napisao: SETI SE PRIJATELJA...
    Potomstvo Talesu nece upamtiti facu sto, medju nama receno i nije neka steta. Mozda je jedino Talesov smesak, dok je stajao kraj svog natpisa u Delfima, bio vredan pamcenja.
    Ima jos.


Naslov: :)
Poruka od: Boban 12.08.2002. 23:28:47
Tales, to bese onaj sto je ziveo u buretu, sad dal zbog prezira prema tadasnjem civilizacijskom haosu ili zbog nemastine ne secam se vise.
Tales iz Mileta, to bese onaj sto je gledajuci u zvezde pau u bunar.
Volim tog coveka.


Naslov: :)
Poruka od: ace 12.08.2002. 23:28:47
za diogena se kaze da je ziveo u buretu zbog njegovih shvatanja. poznat je po anegdoti kada je trazio iskrenog coveka svetiljkom po danu. bio je asketa odricao je posedovanje i vaznost novca kao lazne vrednosti. njegovo delo govori o anarhistickoj utopiji u kojoj covek zivi 'prirodnim' zivotom. asketa je postao i pre nego je stigao u atinu. bio je antikonvencionalista. njegova vizija republike se moze videti u nekim naucnofantasticnim delima. na primer deca su bila briga celog drustva a ne porodice. moze se zakljucivati koliko su komunisti preuzeli iz njegove utopije koju opisuje u delu republika.

tales je bio jedan od filozofa koji se bavio kosmologijom. prvi prirodni filozof, mislim da je on bio jedan od sedam mudraca. izucavao je geometrije, otkrio je prvih pet teorema geometrije. proucavao je gemetrije piramida i zvezda a savetovao je i moreplovce. nisam znao da je pao u bunar gledajuci zvezde. mozda je vezano za onu da se iz bunara zvezde mogu videti i po danu. :)
poznat je po tome i sto je zaustavio jedan rat predvidevsi pomracenje sunca.
ja volim sve stare grke. podarili su svetu vise mislilaca nego sva razdoblja i sve nacije pre i posle tog zlatnog doba ljudske misli.


Naslov: :)
Poruka od: Boban 12.08.2002. 23:28:47
Problem je u tome sto danasnji Grci prakticno nemaju nimalo genetske ostavstine tih starih Grka.
Steta sto je progresivna ideja Grcke propala pred snagom Rima koja nam je donela dugi mracni Srednji vek.
Bilo je potrebno skoro 2000 godina da se znanja koja su za Stare Grke bila nepodeljena, ponovo prihvate kao stvarna...

Mada, ko zna?... da nije postojalo tako jako vojno carstvo u tom dobu, mozda bi Mongoli, Huni i ostala zgadija zaposeli Evropu sve do Spanije i mi bi sada bili kosooki i jeli bismo stapicima...


Naslov: :)
Poruka od: ace 12.08.2002. 23:28:47
iznosis interesantno i pronicljivo zapazanje o tokovima istorije.
cenim i mnoge velike rimske filozofe.
seti se seneke, cicerona...
bila je to jedna plodna simbioza.
ono o cemu ti govoris sto i ja zameram rimskom carstvu u vezi mracnog srednjeg doba jeste bolest vladanja koju su rasirili vaskolikim zemaljskim prostorom.
_______________________________________________________

Sta bi pisci ustavne povelje i akteri drugih sporova mogli da nauce iz oblasti "Kritickog heruistickog sistema"
Tragicna proslost i podivljala sadasnjost

Dr Ivan Ahel
 
 

    Konflikti su beskrajni, politickoj igri nikada nema kraja, progres i regres su vecita sansa svih ljudi na svetu, buducnost je izbor usmerenja. Nad tom se istinom treba zamisliti. Regulacije odnosa politicara Srbije i Crne Gore, politicara uze Srbije i albanske zajednice na Kosovu, regulacija odnosa politickih partija DOS i DSS, ali i regulacija drugih tranzicionih problema zahteva pozitivnu regulaciju. Ona se moze ostvariti primenom sistemskog prilaz, odnosno, metode pod nazivom "kriticka heruistika sistema". To nije jedino moguci prilaz ovom problemu, ali je sugurno koristan.
    Metoda je zasnovana na evolutivnom procesu kroz igru koja se razvija u dinamickom polju pozitivnih usmerenja i koji vodi do postupnog porasta slozenosti, harmonicnosti, koherentnosti i efektivnosti delova u sukobu. Igra se razvija bez grubosti i revolucionarnih prevrata, u uslovima homeostatske ravnoteze interesa i moci. Metoda zahteva prihvatanje jasno izrazene potrebe svake strane u sporu da osigura svoj aktuelni polozaj i teznju za napretkom. To podrazumeva da oponenti mogu da pridju unapredjenju medjusobnih odnosa prihvatajuci da se u razvoju buduce igre nikome ne pogorsa polazna pozicija. To je igra sa pozitivnom sumom u kojoj niko ne gubi a svi nesto dobijaju ali ne isto.
    Sistemski pristup polazi od cinjenice da za "podivljale" drustvene okolnosti ne postoji "naucno" vidjenje ciljeva koje treba ostvariti niti postoje unapred "naucno" utvrdjeni rezultati kojima treba teziti. Ideja je da se u jednom koraku "igre" ostvari samo ono sto je moguce, sto je ravnotezno, sto je saglasno sa ciljevima okruzenja, a to znaci sa intencijama EU i sto je korisno za sve ucesnike spora. Kada se to postigne, tada se u novom koraku "igre", po istom principu, osvaja nova harmonicnost, koherentnost i efektivnost koja je bolja od prethodne. Po ovom konceptu predlozena resenja nadogradjuju polazno stanje, s


Naslov: :)
Poruka od: David 12.08.2002. 23:28:47
Za Diogena je vezana jos jedna anegdota: jednom je isao, po danu, sa svijecom kroz grad, a kad su ga pitali sta ce mu svijeca u to doba, odgovorio im je da sa njom trazi Ljude koje nikako ne moze da vidi oko sebe .

Cinik... :twisted: