Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
Da niste izgubili svoj aktivacioni e-mail?
Oreska - Užice
Prijavite se sa korisničkim imenom, lozinkom i dužinom sesije
 
ARHIVA
   Početna   Pomoć Pravila Pretraga Kalendar Gallery Contact Prijavljivanje Registracija  
IZBORI: NAJFORUMAŠ I NAJFORUMAŠICA GODINE
AKCIJA: SVI UŽIČANI NA JEDNOM MESTU!
Za užičke nekomercijalne organizacije i ustanove besplatno...
Stranice: 1 [2]  Sve
  Štampaj  
This topic has not yet been rated!
You have not rated this topic. Select a rating:
Autor Tema: Aleksandar Hemon - Nowhere Man (nova knjiga)  (Pročitano 5387 puta)
David
Gost
« Odgovor #25 poslato: 28.11.2002. 00:41:23 »

Hvala, leptire, vec citam... Inace, on je jedan od pisaca koga sam tek citao po raznim casopisima ('Feral','Dani'), ali nikad njegove knjige - nije doslo dovde...

Vratio se sa skijanja?  :wink:  lol
Sačuvana
leptir
Gost
« Odgovor #26 poslato: 28.11.2002. 04:58:30 »

bilo mi je zadovoljstvo smile

vratio se smile
Sačuvana
zabic
Gost
« Odgovor #27 poslato: 02.01.2003. 20:05:17 »

Evo mene opet.

Nakon sto sam procitao Bruna, nisam odmah presao na Nowhere Man zbog toga sto sam dobio Guerilla Radio od Matthewa Collinsa. Zivot u Beogradu kroz prizmu radija B-92. U toj knjizi nema nista novo za nas koji smo slusali taj radio i koji smo zivili u toj ludoj zemlji u to doba, ali mislim da je jako interesantno stivo za nase vrsnjake sirom svijeta, pogotovo za one koji misle da smo svi mi neki ludjaci i manijaci ako ne likovi iz filmova Emira Kusturice (bljak).

E, onda sam presao na Nowhere Mana. I evo me na pola knjige. Potpuno sam odusevljen! Moje skromno misljenje je da se radi o velikoj knjizi koja ce mozda cak izmeniti neke od kurentnih tokova u knjizevnosti. Za razliku od Question of Bruno u kojoj se Hemon malko rasplinio po raznoraznim temama i kulturno povjesnim vrludanjima svoje razuzdane maste, tu se drzimo od pocetka do kraja lika Jozefa Proneka koji se pojavljuje i u jednoj od prica u Bruni. Prvo da kazem da sam jako ponosan sto je neko iz Omladinskog napravio djelo tako jake vrednosti. Ja sam stalno ocekivao da ce se to desit! I eto desilo se.

E, da ne bude dosadno, svako poglavlje knjige posmatra Proneka iz druge vizure. Dal' je to sam narator ili Pronekov americki prijatelj koji se tajno lozi na Jozefa ili sam Pronek ili sta vec ide u knjizi posle ovog (jos ostaje da se procita). Opis Jozefovog djetinstva je totalno ludilo, ja sam se klebario non stop dok sam citao. Nepatvoreni Sarajevski humor, ali ne onaj sa Nardealista nego sa Omladinskog - kratke nabacane slike, kao fotografije rasute po sobi, promicu pored citaoca u ludjackom ritmu, a skoro svaka slika ima neki detalj koji izaziva bujicu smjeha. Taj preiod knjige je vezan za predratni zivot i posto nam je svima tada bilo fino, nema nikakvih perverzija, sve je kao recimo neki ceski film za klince, Drejcek i vanzemaljci, ili Junaci Pavlove ulice (koji se i pominje u knjizi). Trece poglavlje je neki amerikanac koji je Jozefa upoznao u Kijevu '91. On prepricava sta se tamo desavalo. I dalje taj humor provejava - ono sto je mozda malo neobicno je da se taj momak na kraju zaljubi Jozefa. U ovo danasnje doba homoseksualne teme nisu neobicne, al' na nacin na koji Hemon to opisuje je potpuno originalno plus sto se sve to desava jednom u sustini maco Bosancu, sve to daje jednu drugi okus celoj stvari i biva dovedeno de nekih neslucenih smehotresnih visina. A cetvrto poglavlje je pismo koje je Jozefov drug Mirza poslao u Chicago iz Sarajeva za vreme opsade. Bosance u ratnoj situaciji smo vidili u Nicijoj Zemlji, al' dodatan zacin tom poglavlju je da je to pismo napisano onako kako bi ga Jozef preveo na engleski - nema a i the, pogresne reci (direktni prevodi), pogresno spelovanje i to strateski rasporedjena na najstrasnija mesta u pismu, tamo di je smrt prisutna. Citalac se stavlja u nemogucu situaciju - da li se smijati stilu ili biti zastrasen od situacije u kojoj je Mirza... I tako se Hemon poigrava stilovima i nasim osjecanjima stvarajuci prvi klasik za treci milenij! Nastavak prikaza slijedi kad procitam drugu polovinu knjige.
Sačuvana
zabic
Gost
« Odgovor #28 poslato: 02.01.2003. 20:05:47 »

Evo mene opet.

Nakon sto sam procitao Bruna, nisam odmah presao na Nowhere Man zbog toga sto sam dobio Guerilla Radio od Matthewa Collinsa. Zivot u Beogradu kroz prizmu radija B-92. U toj knjizi nema nista novo za nas koji smo slusali taj radio i koji smo zivili u toj ludoj zemlji u to doba, ali mislim da je jako interesantno stivo za nase vrsnjake sirom svijeta, pogotovo za one koji misle da smo svi mi neki ludjaci i manijaci ako ne likovi iz filmova Emira Kusturice (bljak).

E, onda sam presao na Nowhere Mana. I evo me na pola knjige. Potpuno sam odusevljen! Moje skromno misljenje je da se radi o velikoj knjizi koja ce mozda cak izmeniti neke od kurentnih tokova u knjizevnosti. Za razliku od Question of Bruno u kojoj se Hemon malko rasplinio po raznoraznim temama i kulturno povjesnim vrludanjima svoje razuzdane maste, tu se drzimo od pocetka do kraja lika Jozefa Proneka koji se pojavljuje i u jednoj od prica u Bruni. Prvo da kazem da sam jako ponosan sto je neko iz Omladinskog napravio djelo tako jake vrednosti. Ja sam stalno ocekivao da ce se to desit! I eto desilo se.

E, da ne bude dosadno, svako poglavlje knjige posmatra Proneka iz druge vizure. Dal' je to sam narator ili Pronekov americki prijatelj koji se tajno lozi na Jozefa ili sam Pronek ili sta vec ide u knjizi posle ovog (jos ostaje da se procita). Opis Jozefovog djetinstva je totalno ludilo, ja sam se klebario non stop dok sam citao. Nepatvoreni Sarajevski humor, ali ne onaj sa Nardealista nego sa Omladinskog - kratke nabacane slike, kao fotografije rasute po sobi, promicu pored citaoca u ludjackom ritmu, a skoro svaka slika ima neki detalj koji izaziva bujicu smjeha. Taj preiod knjige je vezan za predratni zivot i posto nam je svima tada bilo fino, nema nikakvih perverzija, sve je kao recimo neki ceski film za klince, Drejcek i vanzemaljci, ili Junaci Pavlove ulice (koji se i pominje u knjizi). Trece poglavlje je neki amerikanac koji je Jozefa upoznao u Kijevu '91. On prepricava sta se tamo desavalo. I dalje taj humor provejava - ono sto je mozda malo neobicno je da se taj momak na kraju zaljubi Jozefa. U ovo danasnje doba homoseksualne teme nisu neobicne, al' na nacin na koji Hemon to opisuje je potpuno originalno plus sto se sve to desava jednom u sustini maco Bosancu, sve to daje jednu drugi okus celoj stvari i biva dovedeno de nekih neslucenih smehotresnih visina. A cetvrto poglavlje je pismo koje je Jozefov drug Mirza poslao u Chicago iz Sarajeva za vreme opsade. Bosance u ratnoj situaciji smo vidili u Nicijoj Zemlji, al' dodatan zacin tom poglavlju je da je to pismo napisano onako kako bi ga Jozef preveo na engleski - nema a i the, pogresne reci (direktni prevodi), pogresno spelovanje i to strateski rasporedjena na najstrasnija mesta u pismu, tamo di je smrt prisutna. Citalac se stavlja u nemogucu situaciju - da li se smijati stilu ili biti zastrasen od situacije u kojoj je Mirza... I tako se Hemon poigrava stilovima i nasim osjecanjima stvarajuci prvi klasik za treci milenij! Nastavak prikaza slijedi kad procitam drugu polovinu knjige.
Sačuvana
David
Gost
« Odgovor #29 poslato: 03.01.2003. 13:59:01 »

Odlican prikaz dijela nove Hemonove knjige, bas mi se dopao, kao sto se tebi dopalo do sada procitano iz njegovog romana - vidi se da te je inspirisalo.
Na zalost, za razliku od prve knjige, moja biblioteka jos nije dobila njegovu novu.
Sačuvana
Taki
Gost
« Odgovor #30 poslato: 04.01.2003. 21:13:40 »

Citat: "David"
Spazalstvaja, Stano, pa reci kako ti se dopadaju kad ih procitas...

kati je ex-K(at)ati? Läget (ako je potvrdno)? :-))

Ja sam procitao samo 'Brunu', i to na engleskom (originalno napisanom jeziku), i dopala mi se;
Kati, 'Brunu' imas u Malmö biblanu - tehnicki je nije tesko naruciti...


Pokusala sam danas ovde da nadjem te dve knjige i nisam uspela... doduse, nisam ni gledala na svim mestima gde bi moglo biti, ali ako neko zna gde ih ima neka javi. molim :-)
Sačuvana
zabic
Gost
« Odgovor #31 poslato: 05.01.2003. 04:19:11 »

nisam uopste siguran dal' je to prevedeno na naski. neki od dijelova knjige ne znam ni kako bi se mogli dobro prevesti...
Sačuvana
Taki
Gost
« Odgovor #32 poslato: 05.01.2003. 12:00:50 »

Citat: "zabic"
nisam uopste siguran dal' je to prevedeno na naski. neki od dijelova knjige ne znam ni kako bi se mogli dobro prevesti...


gledala sam i deo sa knjigama na engleskom i nisam nasla. Ali nisam stvarno ni pogledala najdetaljnije moguce.
Sačuvana
David
Gost
« Odgovor #33 poslato: 05.01.2003. 14:04:29 »

Vidi ovdje, Taki:

http://mmc.et.tudelft.nl/~sii/rec/9804/REC98044.htm

Letimicno sam procitao tekst na sajtu, i, po naslovima pripovjedaka, nema sumnje da je  rijec o prijevodu 'The question of Bruno' , iako je spomenutoj knjizi naziv drugaciji.

Znaci: Aleksandar Hemon:
Sačuvana
zabic
Gost
« Odgovor #34 poslato: 05.01.2003. 16:53:20 »

Aha, znaci Question of Bruno je kod nas prevedeno kao Zivot i djelo Alfonsa Kaudersa. Pitam se da li je Hemon prevodio i ako jeste, koliko je toga izmenio.

Ustvari, to je uzasno da se te knjige kod nas ne mogu lako naci, a sigurno su vrhunac spisalastva u nas, barem u zadnje vreme, barem Nowhere Man jeste. Knjiga se izda u jednoj republici, a nemos je naci u drugoj... tuzno...
Sačuvana
David
Gost
« Odgovor #35 poslato: 05.01.2003. 17:05:35 »

'Pobornici teze o "dva Hemona" u prilog tvrdnji o kljuènom prelomu kobne 1991. godine navode i to da potonji Hemon, sudeæi prema podacima sa klapne, ne znada je prièa preðašnjeg Hemona, nešto izmenjenog naziva "Život i djelo Alfonsa Kaudersa", objavljena u zagrebaèkom Quorumu (br. 5/6, 1989, str. 173-177), bila
uvrštena i u antologiju Najbolje prièe 1990 (prir. D. Albahari i M. Pantiæ, Deèje novine, Gornji Milanovac 1991, str. 207-218).
'

Ja se sjecam ovog objavljivanja iste price u 'Quorumu', kao i Basarine dramske verzije 'Napuklog ogledala' u istom casopisu - silno su me tad zabavila oba teksta, mozda pionirska sto se tice post-moderne u nas
Sačuvana
zabic
Gost
« Odgovor #36 poslato: 10.01.2003. 06:38:52 »

Evo nikako da zavrsim prikaz knjige. Nastavljamo pratiti Pronekove zgode u Americi. Ono sto me je prijatno iznenadilo je da knjiga nema tragican kraj, a nase knjige i filmovi su vazda takvi jer nam je sudbina takva. Zapravo, osim par porazbijanih stvari i mrtvog misa nista se tragicno ne desi.

Nastavak knjige i dalje obiluje sitnim detaljima koji cine ovu knjigu velikom. Davidu ce sigurno biti zanimljiv lik Rachel iz Greenpeacea, koja zivi zivot po albumima Sonic Youth, uglavnom onim starijim koji su se mogli cuti i u Hemonovoj radio emisiji o filmovima davnih dana na Omladinskom.

Meni je najdraza scena kad jedan momak pita Proneka "a da li ste vi imali rock'n'roll u Jugoslaviji". Momak ostaje bez direktnog odgovora, a sama knjiga je indirektan odgovor.

Drugi omiljeni dio mi je kad Pronek pocne menjati svoje identitete na poslu kad mu postane dosadno izgovarati stalno jednu te istu stvar...

Treci favorit je scena kosmara pretkraj knjige u kojoj neki malisani protrcavaju sa kartom Jugoslavije iznad glava. Neka vrsta paklenog sleta.

A ono sto mi nije jasno je sam kraj, pa bih volio da mi neko ko procita knjigu to rastumaci. Eto, Amans je izgleda sledeca koja ce procitat knjigu. Prvo, ko promatra Proneka pri kraju knjige? I zasto je taj neki spijun opet na kraju, koja je njegova uloga? Nisam bas odusevljen Sorgeom i tim nekim spijunskim eksperimentima koji dominiraju prvom polovicom Brune, a evo, pojavljuju se iznebuha u zadnjih 10-15 stranica ove druge knjige nakon sto ostavimo Proneka placuci u kutu dok mu neki duh pruza rijeci utjehe. E to bih volio da mi neko protumaci, ostatak knjige, deset plus.

S.
Sačuvana
Stranice: 1 [2]  Sve
  Štampaj  
 
Prebaci se na:  


Pokreće MySQL Pokreće PHP Powered by SMF 1.1 RC3 | SMF © 2001-2006, Lewis Media | Imprint Ispravan XHTML 1.0! Ispravan CSS!
Stranica je napravljena za 0.152 sekundi sa 34 upita. (Pretty URLs adds 0.008s, 2q)