|
Naslov: Đordje Balašević: U susret budućnosti Poruka od: Pedja 26.03.2009. 08:22:45 Pismeni na prijemnom ispitu na Prirodno matematičkom fakultetu, 19.11.1975.
Citat U susret budućnosti Zazvučaće to, možda, pomalo pateticno (moj otac, izraziti realista, samo bi odmahnuo rukom), ali ja mislim da sam postao ovo što jesam, u stvari, da nisam postao ništa, samo zato sto sam rođen u pogrešnom vremenu. Kao i svi takvi, rođeni sa mislima koje pripadaju prošlosti ili buducnosti, da sanjam i da virim u oblake, da čeznem za vremenom kad je postojalo plavo nebo i crveno vino, i pesma koja otvara srca začaranih princeza. Bezbrojni sudari sa vetrenjačama spustili su me na zemlju, u svet čelika i betona od kog sam želeo pobeći. Bilo je bolno suočiti se sa stvarnošcu, sa ljudima i stvarima onakvim kakvi su, i ja mislim da bi bilo mnogo lakše da se to dogodilo ranije. Moja generacija je prohujala ne osvrćući se. Svako svojim putem. U želji da ih stignem, da nadoknadim ono što sam propustio, ponovo sam napustio pravi put i lutao prečicama, redovno stižuci do ćorsokaka. Sad razmišljam o budućnosti. Sve je manje vremena. Došao sam u godine kad počinje da mi smeta što prolazi vreme. Valjda starim. Sad stvarno razmišljam o budućnosti. Moram. Ljudima koje sam voleo i koji su me voleli, naneo sam mnogo bola. Želeli su da postanem “neko”, da stignem daleko, da dostignem vrhove ljudskih stremljenja. Razmišljajuci o budućnosti, ja ne vidim titulu na vratima svog stana, niti kancelariju sa nameštajem prevučenim kožom. Ne vidim određeno mesto i zvanje, ali znam šta želim i za kakvu budućnost ću pokušati da se borim. Želim da se mama mnogo češće smeje. Želim da sa tatom razgovaram ponekad i o nekim običnim, sasvim bezveznim stvarima, a ne samo o tome kako moji vršnjaci vec rade i guraju kolica sa nasmejanim bebama. Bicu miran i zadovoljan tek onog trenutka kad se, kao nekad, ponovo svi okupimo oko stola za nedeljni ručak i kad ona tamna, jedva primetna, nit sete nestane iz očiju ljudi koje volim. Ja možda necu postati ono što sam hteo. To i nije više važno. Zelim samo da postanem “nešto”, da se ponovo vratim medju ljude i da pokušam da dokažem da nesto ipak vredim. A stihovi koje sam, cini mi se, davno napisao neka ne budu više nikad moja stvarnost. Ja, Tihi Don Kihot, Ptica bez matičnog gnezda, Saputnik vetrova I visokokvalifikovani brojač zvezda, Jos jednom krećem Na vetrenjače. Đordje Balašević Naslov: Odg: Đordje Balašević: U susret budućnosti Poruka od: batwoman 27.03.2009. 03:11:37 :) Mogu po njemu u medijima da pljuju koliko hoce, on je meni i dalje omiljeniji lik.
Naslov: Odg: Đordje Balašević: U susret budućnosti Poruka od: klackalica 27.03.2009. 06:06:12 Uh, ja ga ne mogu nikako.... Mada, skidam mu kapu za "Triput sam video Tita", odusevljava me koliko je nadahnut bio i kako je to lepo pretocio u poeziju. Ozbiljno ovo mislim, bez da ironisem.
A da bih ostao dosledan sebi :), moram da dodam - ovo gore sam bas srocio ko na Djoletovom maternjem jeziku, nekoj iskvarenoj verziji hrvatskog ;) Naslov: Odg: Đordje Balašević: U susret budućnosti Poruka od: Starla 31.03.2014. 22:30:19 Djordje Balasevic polagao prijemni za prirodno matematicki fakultet...ccc...eto , mogla sam umreti u neznanju :P. Organski ne mogu da ga svarim nikad,nikako i ni u kakvom obliku. Tolika kolicina patetike koju on proizvede tesko koji ziv covek moze da prevari.Na stranu to sto ne zna sta je , ko je i kome se sve cepi. |