Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
Da niste izgubili svoj aktivacioni e-mail?
Oreska - Užice
Prijavite se sa korisničkim imenom, lozinkom i dužinom sesije
 
ARHIVA
   Početna   Pomoć Pravila Pretraga Kalendar Gallery Contact Prijavljivanje Registracija  
IZBORI: NAJFORUMAŠ I NAJFORUMAŠICA GODINE
AKCIJA: SVI UŽIČANI NA JEDNOM MESTU!
Za užičke nekomercijalne organizacije i ustanove besplatno...
Stranice: [1]
  Štampaj  
This topic has not yet been rated!
You have not rated this topic. Select a rating:
Autor Tema: Vreme cigana - Kusturica  (Pročitano 2922 puta)
Rašo
provereni korisnici
skriboman
*****
Pol: Muškarac
Horoskop: Škorpija
Poruke: 3321


« poslato: 27.06.2007. 08:27:16 »


   P R E S S



Ovacije pariske publike za Kusturičinu "pank" operu


Prva opera srpskog reditelja Emira Kusturice "Vreme cigana" doživela je večeras ovacije publike na premijernom izvođenju u pariskoj "Operi Bastilja", jednoj od najznačajnijih na svetu

Pariska publika, poznata po istančanom ukusu, oduševljeno je aplaudirala više od 15 minuta posle čega se na sceni Opere pojavio lično Kusturica, koga je glavni glumac Nenad Janković (Nele Karajlić) predstavio kao "filmskog Maradonu".

Opera "Vreme cigana" je zapravo adaptacija jednog od najpoznatijih Kusturičinih filmova "Dom za vešanje", za koji je 1985. nagrađen Zlatnom palmom na Filmskom festivalu u Kanu.

Opera "Vreme cigana" je kruna Kusturičinog dosadašnjeg filmskog i muzičkog stvaralaštva, čiji su glavni sastojci na sceni - prizori iz njegovih filmova koji se smenjuju na platnu, uključujući i dokumentarnog filma o Maradoni na kome još radi - i muzičke teme koje su poslužile za originalnu muzičku građu koju su sastavili Nele Karajlić, Dejan Sparavalo i Stribor Kusturica.

Ljubavna priča između Perhana (Stevan Anđelković) i Azre (Milica Todorović), obrađena je u ovoj operi iz ugla altermondijalističke vizije sveta, sa lajtmotivima Kusturičinog umetničkog i misaonog sveta - Holivud kao metafora duhovnog pada, Zapad u kome su novac i profit glavna religija, Maradona kao simbol pobede trećeg sveta nad prvim.

"Ova opera je neka vrsta sinteze svega što sam do sada radio na filmu i u muzici, i zato možda najbolji način da završim muzičku karijeru", rekao je Kusturica u ekskluzivnom intervjuu Tanjugu povodom premijere svoje "pank" opere.

Ovacije publike izmamila je sjajna glumačka ekipa koju su, pored glavnih interpretatora, činili i Gorica Popović, Ognjen Sucur, Marijana Bizumić, Dejan Sparavalo, Stanko Tomić, Zlatko Sakulski, Nataša Tomić, Katarina Mrkšić, Ivana Bizumić, Dragana Stanojević, Tatjana Nikolić, Maja Martić i Brankica Ivanković.

Magičnu scenografiju, od ciganskog logora u čijoj pozadini se pružaju brežuljci sa oranicama, do katedrale u Milanu, uradila je Ivana Protić, a raskošne kostime Neša Lipanović.

U orkestru, kojim je dirigocao Zoran Komadina, su bili muzičari "Zabranjenog pušenja" i "Srpske đubretarske filharmonije".

Čitava predstava je na ciganskom, sa kratkim delovima na srpskom.

Nakon pariske Opere, u kojoj će se izvoditi do 15. jula, Kusturičin muzički spektakl će sledećeg leta videti španska publika, a Interesovanje za ovu operu pokazalo je još tridesetak svetskih centara, od Tel Aviva do Buenos Ajresa.

Sačuvana
shadow
Berkut
provereni korisnici
piskaralo
*****
Pol: Muškarac
Horoskop: Blizanci
Poruke: 1916


_Berkut_


WWW
Najforumaš 2007
« Odgovor #1 poslato: 27.06.2007. 08:41:21 »

Pa da, ne bi on mogo bez cigana...
Sačuvana
Rašo
provereni korisnici
skriboman
*****
Pol: Muškarac
Horoskop: Škorpija
Poruke: 3321


« Odgovor #2 poslato: 29.06.2007. 11:51:21 »



POLITIKA

Кустуричин урнебес



У јучерашњем „Њујорк тајмсу” објављена је критика угледног извештача и критичара Алана Рајдинга о премијери опере „Време Цигана” Емира Кустурице. У тексту под насловом „Опера са ставом, гитарама и дозом Мејхема”, послатом из Париза, Рајдинг износи своје одушевљење Кустуричином визуелном имагинацијом и високо оцењује целу представу којој, судећи по бурном аплаузу, прориче успешну будућност. Текст преносимо у целини.


Париз, јуна – Режирање опера већ дуже време није изазов за филмске редитеље. Роман Полански и Вилијем Фридкин први су то учинили пре неколико година. Ентони Мингела и Мајкл Ханеке недавно су се и сами искушали у томе, а и Вуди Ален и Дејвид Кроненберг ускоро ће да се у то упусте. У сваком случају, реч је о идеји самих менаџера оперских кућа да динамику филма унесу (и, како се надају, привуку нову публику) у свој стандардни репертоар.

С друге стране, Жерар Мортије, директор Париске националне опере, ризиковао је када је позвао српског режисера Емира Кустурицу да овде створи ново дело. Једноставно, господин Мортије, који ће постати генерални менаџер и уметнички директор Њујоршке градске опере 2009. године, и од традиционално конзервативне публике захтевао је да прихвати такозвану циганску панк-оперу, са појачаним оркестром, поп-ап декором, јатом гусака и јаком дозом балканском магијског реализма.

Са „Временом Цигана”, адаптацијом Кустуричиног истоименог награђеног филма из 1988. године, на позорницу Опере Бастиља уведен је идиосинкретички свет.

Ближи бучном спектаклу него лирској опери, стоминутни шоу у једном чину држи се чврсто, како имагинативном сценом тако и учинком који је произишао из алтернације народне циганске музике и хард рока. Гласови који одзвањају кроз гласне звучнике чине се некако ближим гласовима музичке комедије него Моцарту или Вердију.

„Ова опера ће бити онаква каквом би је замислили монтипајтоновци”, рекао је новинарима Кустурица (52) током проба. „Она је некад пародија на оперу, а некада је аутопародија.”

У извесном смислу, она је управо оно што би поштоваоци Кустурице очекивали од овог режисера, рођеног Сарајлије, творца филмова „Отац на службеном путу” и „Андерграунд” који су добили главну награду у Кану 1985. и 1995. године, као и „Црни мачор, бела мачка”, „Аризона дрим” и „Дома за вешање”, можда његовог најпопуларнијег дела награђеног у Кану.

Дакле, изгледа да се ризик исплатио, бар судећи по овацијама које је у уторак доживело премијерно представљање Кустуричине позоришне адаптације овог филма. И, ако се учинило да је публика у Опери Бастиља била млађа него што је уобичајено, и то је део залога који је Мортије ставио на коцку: заказао је, наиме, 15 представа, 50 одсто више него што је норма, и преполовио је цену улазница у односу на устаљену.

Либрето који је написао Ненад Јанковић (Неле Карајлић) поједноставио је заплет филма, злехуду љубавну причу између двоје тинејџера Цигана, Перхана (Стеван Анђелковић) и Азре (Милица Тодоровић), као и Перханову везу са Ахмедом (Јанковић), љигавим сељаком који се обогатио у Милану тако што је киднаповао циганску децу и претварао их у просјаке.

Перхан тражи ђавола када са Ахмедом одлази у Милано, привучен обећањима о брзом богаћењу. При повратку у своје село, открива да је Азра затруднела са његовим ујаком кога убија. Перхан се жени Азром, али даје дете даље, да би неколико година касније открио да малишан проси у Милану. Када на крају Перхан сазнаје да је и његова сестра постала једна од Ахмедових проститутки, долази до опште пуцњаве у којој бина бива прекривена лешевима.

Написана без дијалога и речитатива, опера се пева на ромском језику са француским титловима, и одвија кроз низ целовитих сцена а сваку од њих уобличава Кустуричина изванредна визуелна имагинација. Иако је ово први пут да режира на позоришној сцени, очигледно је да је Кустурици и те како добро дошло његово филмско искуство у раду са гомилом људи, од којих су најупечатљивије бучне сеоске свадбе.

Ни музика опере му очигледно није страна. Јер, током двадесет година током којих је снимао филмове, Кустурица је свирао гитару у панк и техно рок групи „Забрањено пушење”. У овом случају, десеточлани бенд налази се у оркестарском делу Опере Бастиља, који дели са Garbage Serbian Philharmonia која, упркос бизарном имену, користи класичне музичке инструменте.

Учинак композитора Дејана Спаравала, Јанковића и Кустуричиног сина Стрибора иде од „умпа” ритмова, типичних за циганске песме и игре, повремено испрекиданих солима електричне гитаре и рок музиком, а велики део свега довољан је да понесе део публике која је тапшала у ритму (свакако, први пут у Париској опери).

Оно што чини да овај шоу тече глатко јесте расположење које подсећа на оно у циркуској препуној арени, са кепецима, жонглерима, акробатама и музичарима које повремено прате трактор, каравани, сеоске шатре што полећу са тла, три пуњене ћурке и увек присутно (и упадљиво лепо васпитано) јато гусака. (Ивана Протић дизајнирала је сцену, а Небојша Липановић костиме.)

Кустурица повремено пројектује одломке из филма, неки су из „Дома за вешање”, али и приказује поигравање Роберта де Нира са пиштољем у филму „Таксиста” Мартина Скорсезеа, чак и секвенцу са некадашњим аргентинским фудбалером Дијегом Армандом Марадоном у тренутку када постиже славни гол, из Кустуричиног документарца „Марадона”.

Из сцена које су снимљене у Милану, импресивна је у позадини фасада градске катедрале, Дуома, из које извиру, плешући, калуђерице и свештеници. И то је место где се одвија финална сцена: десетине карактера (неки су убијени само неколико минута раније), закачених за жице, подиже се и виси поред статуа светаца које украшавају катедралу.

Када је завеса пала, публика Опере Бастиља је одмах скочила на ноге, поздрављајући Кустурицу и његов тим. И како су добар део те публике чинили поштоваоци Кустурице, Мортије је могао да одахне са олакшањем. Јер, откако је 2004. године преузео Париску оперу, његова наклоност ка шокирању буржоазије доносила је колико „уаааа!” толико и аплауза.

Ако се „Време Цигана” покаже подједнако и опасним али и хитом који ће напунити благајну, оно је свеједно она врста шоуа који је Мортије морао да доведе у градску Оперу. Господин Мортије воли да закува ствари, а господин Кустурица зна како то да ради, како на сцени тако и изван ње.


Sačuvana
Rašo
provereni korisnici
skriboman
*****
Pol: Muškarac
Horoskop: Škorpija
Poruke: 3321


« Odgovor #3 poslato: 01.07.2007. 08:39:36 »


  NA DLANU




17 joj je godina tek!


Ljubavna priča između Perhana i Azre posle 19 godina ponovo je osvojila Evropu! Prva opera srpskog reditelja Emira Kusturice "Vreme Cigana", adaptacija njegovog klasika "Dom za vešanje", doživela je nezapamćene ovacije publike na premijernom izvođenju pre nekoliko dana u pariskoj operi "Bastilja".
Oni koji i danas gotovo u kadar pamte film "Dom za vešanje", ističu da je Profesor adaptacijom napravio novo remek-delo, posebno zbog uverljivog prenošenja snažne i strasne ljubavi između Perhana (koga je briljantno skinula "Zvezda Granda" Stevan Anđelković) i lepe Azre (izuzetno ostvarenje još jedne "grandovke", Milice Todorović) Parižanima. Međutim, isti ti koji Kustin hit znaju napamet, primetili su da se Milica prilikom intimnih scena sa Stevanom, za razliku od Sinoličke Trpkove (koja je u filmu igrala Azru) nije skinula do pojasa, što je Stevan, poput pokojnog Davora Dujmovića, učinio. Kako Kurir saznaje, našem proslavljenom režiseru u tim scenama nije se potkrala greška, naprotiv!

- Jedini razlog zbog kojeg se Milica nije skinula leži u tome što je ona još maloletna. Znajući da je iza nje tek 17 leta, Kusturica je vodio računa da ona to ne učini, za razliku od Stevana, koji je "magičnu granicu" punoletstva već prešao, pa mu je dozvoljeno da se javno skine. Međutim, Kusta planira da i Milicu "skine" čim napuni 18 godina, tako da će se time u potpunosti zaokružiti adaptacija "Doma za vešanje" - rekao je izvor Kurira blizak srpskom reditelju koji je insistirao na anonimnosti, dodajući da je Kusta još jednom pokazao koliko je veliki.
Strasna priča između Stevana i Milice obrađena je u ovoj operi iz ugla altermondijalističke vizije sveta, sa lajtmotivima Kusturičinog umetničkog i misaonog sveta - Holivud kao metafora duhovnog pada, Zapad na kome su novac i profit glavna religija, Maradona kao simbol pobede Trećeg sveta nad "prvim". Harizma koju na sceni nesumnjivo poseduju dve mlade "Zvezde Granda" apsolutno je došla do izražaja, a mnogi se slažu u oceni da njih dvoje ne bi pogrešili ako bi uskoro promenili zanimanje i prešli na daske koje život znače.

I.Đukić
Sačuvana
Stranice: [1]
  Štampaj  
 
Prebaci se na:  


Pokreće MySQL Pokreće PHP Powered by SMF 1.1 RC3 | SMF © 2001-2006, Lewis Media | Imprint Ispravan XHTML 1.0! Ispravan CSS!
Stranica je napravljena za 0.134 sekundi sa 36 upita. (Pretty URLs adds 0.007s, 2q)