Oreska - Užice

Mnogo toga što smo nekad učili u školi i što se smatralo imperativima u pravopisu, nowadays može biti pod velikim znakom pitanja. Recimo, uvek je bilo zakon da se rečca "li" piše odvojeno, međutim nije baš u svim slučajevima tako. Do juče sam se mogao opkladiti u život da se piše "kamo li", ali malopre sam se uverio da sam u grdnoj zabludi. Evo šta kaže Pravopis:

Ako je rečca li povezana s karakterom rečenice ili s glagolom, piše se odvojeno:
Da li dolaziš? Učiš li? Je li tako?
Ne bi li mi to učinio, neće li doći, divna li dana, dogodi li se tako i sl.
Odvojeno se piše i uzrečica (u razgovornom stilu) je li; u množini se upotrebljava redukovani oblik jelte.

Odvojeno se piše ako li, ali spojeno (srastanjem s veznicima) ali, ili, negoli, kamoli (a kamoli), nekmoli, toli, kadli (u značenju 'a ono').

(Pravopis srpskoga jezika: priručnik za škole / Mitar Pešikan, Mato Pižurica, Jovan Jerković
Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd; Matica srpska, Novi Sad; 2004.)

Koliko Ja znam "ali", "ili", i sl. su veznici, znachi posebne rechi, a ne neki hibrid kako bi to ovde da predstave. Ne sporim da su dati veznici nastali spajanjem sa rechicom li, ali one su sada posebne rechi te je van pameti koristiti ih kao nekakvo pravilo za pisanje rechice "li".
Uostalom pravopis kao i jezik je vishe stvar neke tradicije i navike nego logike, zato je moj moto oko pravopisa bio i ostao "Pishi kao shto govorish, a chitaj kao shto je napisano."

Uzgred, neke od ovde navedenih rechi u zhivotu nisam upotrebio niti mislim da hocu - nekmoli, toli, kadli.