Pre nešto više od pola godine pisali smo o programu za razmenu datoteka preko DC++ protokola, Valknut 0.3.7 ali je razvoj ovog programa poprilično zastao. Na sreću, originalni DC++ klijent pisan za Windows izdat je pod GNU GPL (tako su od njega nastali StrongDC++ i drugi klijenti) što je omogućilo njegovo portovanje (prilagođavanje drugom OS-u) na GNU/Linux. Razvoj LinuxDC++ je davno započeo, ali je išao sporo i u prošloj godini skoro je obustavljen. Srećom, ponovo je oživeo pre nekoliko meseci. Iako još uvek nije objavljeno nijedno stabilno izdanje, on je uveliko funkcionalan i prilično stabilan pa ga zato ovom prilikom predstavljamo.
LinuxDC++ je monolitni klijent (biblioteka i klijent nisu razdvojeni kao kod Valknuta, već je sve u jednom), zasnovan na grafičkoj biblioteci Gtk i razvijen u Gladeu.
Get & run
Ukoliko uz distribuciju koju koristite nije došao preinstaliran LinuxDC++, moraćete da ga instalirate sami. Lakši način je da to uradite pomoću menadžera paketa vaše distribucije (SK 04/2006), a „teži” predstavlja ručno kompajliranje, za šta su neophodni alati CVS, SConstruct i GCC verzije 3.4 ili noviji. Pomenuta tri alata verovatno već imate instalirane na mašini, a ako ih nema, dodajte ih pomenutim menadžerima paketa.
Pošto je obezbeđeno razvojno okruženje, najpre treba preuzeti izvorni kôd programa iz CVS stabla:
$ cd /tmp
$ export CVSROOT=:pserver:anonymous(at)cvs.linuxdcpp. berlios.de:/cvsroot/linuxdcpp
$ cvs login
Password: (pritisnite Enter)
$ cvs -z3 co linuxdcpp
Prvo smo prešli u direktorijum /tmp, potom definisali sistemsku promenljivu CVSTROOT da pokazuje na server sa kojeg preuzimamo izvorni kôd, ulogovali se na server kao anonimni korisnik, i to bez lozinke, i preuzeli (checkout) izvorni kôd programa. Dalje sledi prelazak u direktorijum sa izvornim kôdom i njegovo kompajliranje.
$ cd linuxdcpp
$ scons PREFIX=/opt/linuxdcpp
Ovde primećujete da nema standardnog postupka ./configure && make. To je zato što se alatka SConstruct stara da sve pripremne radnje i kompajliranje obavi samostalno. Pošto je program kompajliran, ostaje da se pre pokretanja i instalira.
$ su
Password: (unesite lozinku root korisnika)
# scons install PREFIX=/opt/linuxdcpp
# exit
Ovime su kompajliranje i instalacija okončani. Privremeni direktorijum možete ukloniti komandom rm -r /tmp/linuxdcpp, a u putanju izvršnih programa treba dodati direktorijum /opt/linuxdcpp/bin tako što ćete u omiljenom uređivaču teksta (vi, kate, gedit) otvoriti datoteku ~/.bashrc i na kraju dodati liniju
export PATH=$PATH:/opt/linuxdcpp/bin
Ukoliko ne želite ove vratolomije u procesu kompajliranja i instalacije, možete da izostavite deo PREFIX=/opt/linuxdcpp. Na ovaj način će LinuxDC++ biti instaliran u /usr/local direktorijum pa neće biti potrebne naknadne intervencije na promenljivoj PATH.
Na snimcima ekrana programa možete videti Tango hack za LinuxDC++, a za sve entuzijaste uputstvo za primenu ove modifikacije nalazi se na
www.urosevic.net/ ldcpp/ README.1st.
Izgled i podešavanje
Po prvom pokretanju programa izvršavanjem naredbe ldcpp dobija se ogoljeni prozor programa. Raspored komponenti je standardan – na vrhu su jednostavan sistem menija, linija alata sa 10 ikonica, centralni deo koji je po prvom pokretanju prazan, a na kojem se inače nalaze kartice HUB-ova, funkcije za pretragu, pregled share listi, javnih i privatnih razgovora, listi HUB-ova, zadatih prenosa, preuzimanja i slanja datoteka. Glavna kartica za HUB je podeljena na levi deo za javni razgovor i desni deo sa spiskom korisnika koji su trenutno povezani. Ispod ova dva okna je polje za unos teksta i komandi. Na dnu prozora je lista aktivnih prenosa, a na samom dnu prozora je statusna linija koja pokazuje opis poslednje izvršene akcije, broj HUB-ova na koje je korisnik povezan, stanje slotova (slobodnih i ukupno raspoloživih), količinu preuzetih i poslatih podataka i brzinu slanja i preuzimanja sa brojem konekcija u zagradi iza brzine.
Kako nema nikakvog čarobnjaka za početna podešavanja, to treba uraditi ručno. Dijalog za podešavanja programa poziva se izborom stavke Settings iz menija File (četvrta ikonica na liniji alata). Na kartici Personal potrebno je uneti nadimak, adresu e-pošte, opis i brzinu vaše konekcije. Kartica Connection sadrži informacije o tipu veze (aktivna ili pasivna), IP adresi lokalnog računara i eventualnom SOCKS serveru. Ovde je za LAN upotrebu (što je najčešći slučaj kod nas) dovoljno izabrati Active vrstu veze i upisati lokalnu IP adresu mašine. Za javne HUB-ove treba izabrati opciju Passive koja će se sama starati o ostalim parametrima veze.
Na kartici Downloads se nalaze tri podgrupe. Na prvoj od njih (Downloads) treba odrediti direktorijume za privremeno smeštanje datoteka koje se preuzimaju i za smeštaj kompletno preuzetih datoteka te broj istovremenih preuzimanja. Na delu Download To određuju se posebni direktorijumi koji će kasnije služiti za razvrstavanje materijala koji se preuzima (npr. filmovi, muzika, igre, programi i slično). Deo Queue, pošto je namenjen iskusnim korisnicima koji znaju šta koja opcija znači, ovom prilikom nećemo demistifikovati.
Sledi kartica Sharing koja predstavlja mesto na kojem se određuje šta će biti deljeno sa lokalnog računara. Ovde se još određuje automatsko otvaranje dodatnih (extra) slotova ukoliko ukupna brzina uploada padne ispod željene brzine, kao i broj upload slotova.
Kartica Appearance podeljena je na tri dela. Na prvom delu (Appearance) izdvojićemo samo opciju „Use OEM monospaced fonts for viewing text files” koja omogućava upotrebu fonta fiksne širine za prikaz teksta chata. Deo Colors and Sounds, osim neimplementiranih mogućnosti za oglašavanje zvukom i bojenje teksta, sadrži opcije podebljavanja naziva na karticama (kada neko pošalje novu poruku, kada se završi preuzimanje ili pretraga po ključnoj reči i drugo). U delu Windows biraju se komponente koje će se otvarati pri pokretanju programa (Queue, javni, omiljeni HUB-ovi i drugo).
Kartica Logs sadrži ono što joj i ime govori – aktiviranje zapisivanja javnih i privatnih razgovora, dnevnika preuzimanja i slanja podataka te sistemskih reagovanja programa.
Poslednja u nizu je kartica Advanced sastavljena od tri dela: Advanced, User Commands (za sada nije implementirana) i Experts Only (namenjena samo iskusnim korisnicima). U prvom delu nalaze se napredne opcije za rad programa, poput mogućnosti automatskog osvežavanja liste deljenih datoteka po završetku preuzimanja, automatskog preusmeravanja klijenta, automatizovane SFV provere završenih prenosa i drugo.
Da bi program mogao da radi ono čemu je namenjen, neophodno je popuniti podatke na karticama Personal, Connection i Downloads te odrediti deljene direktorijume i broj slotova na kartici Sharing. Sve ostalo je manje bitno.
Upotreba
Na komponenti Public Hubs (’Ctrl+P’) može se iz liste javnih HUB-ova izabrati željeni za povezivanje, kao i dodati u Favorite Hubs (’Ctrl+F’) listu izborom stavke „Add to favorites” iz kontekstnog menija koji se dobija desnim klikom na stavku HUB-a u listi. Takođe možete ručno dodavati HUB-ove u omiljene i postavljati im parametre za povezivanje (korisničko ime i lozinku). Povezivanje se postiže dvoklikom na stavku u listi odnosno izborom stavke Connect iz kontekstnog menija.
Kada je veza uspostavljena, izbor materijala za preuzimanje može se vršiti ili pregledom lista deljenih datoteka korisnika na HUB-u (izborom stavke Browse files iz kontekstnog menija nadimka u listi korisnika) odnosno upotrebom rutine za pretraživanje (’Ctrl+S’). Pored pretraživanja ključnih reči, mogu se još odrediti veličina datoteke koja se traži (tačna, veće od, manje od) i vrsta datoteke koja se traži (bilo šta, audio, arhiva, dokument, izvršna datoteka, slika, video, direktorijum ili TTH suma). Moguće je odrediti da se pretraga vrši samo kod korisnika koji imaju slobodne slotove, kao i izbor HUB-ova za pretraživanje.
Pri dodavanju datoteke i/ili direktorijuma za preuzimanje, moguće je iz podmenija Download to... kontekstnog menija stavke koja se želi preuzeti odrediti u koji poseban direktorijum će ona biti preuzeta. Nažalost, magneti nisu podržani (ni pravljenje ni preuzimanje magnet linkova) pa se ubrzano preuzimanje na osnovu magneta može izvesti traženjem TTH sume iz magnet linka (39 alfanumeričkih znakova iza reči tiger u linku). Funkcija Force atempt je implementirana i dostupna iz kontekstnog menija stavki u listi prenosa. Ova opcija omogućava „nasilno” dobijanje slota od korisnika čiji su svi slotovi zauzeti (ovo radi samo ako korisnik od koga se preuzima nije isključio mogućnost dodele slotova forsiranjem u svom klijentu).
Nakon dodavanja nove stavke u deljeni direktorijum, neophodno je osvežiti share listu opcijom Refresh share iz menija File (’Ctrl+E’), a indikator napretka ovog procesa može se videti u dijalogu Indexing progress (meni View ili peta ikonica na liniji alata). Nažalost, kada je ovaj dijalog otvoren, nije moguće bilo šta raditi u programu dok se dijalog ne zatvori. Ista situacija je i sa dijalogom Settings za podešavanja programa.
Dvoklik na nadimak u listi korisnika otvara share listu tog korisnika u pozadini. Strelica nadole/nagore dok je aktivno polje za unos teksta/komande, omogućava kretanje kroz istoriju chat liste.
Opcija Favorite users koja omogućava automatsku dodelu slota prijateljima sa liste još uvek nije implementirana u program.
• • •
LinuxDC++ se izuzetno retko ruši, a za vreme testiranja nije došlo do neuspešnih preuzimanja datoteka. Imajući u vidu da se radi o programu koji još uvek nema zvanično stabilnu verziju, dostupne su uglavnom samo osnovne mogućnosti DC++ klijenta. Queue menadžer, rutina za pretragu, menadžer share listi, liste za preuzimanje i slanje datoteka kvalitetno su odrađeni i intuitivni. Zato toplo preporučujemo da neizostavno isprobate LinuxDC++.
Aleksandar UROŠEVIĆ preuzeto sa
www.sk.co.yu
