Vesti iz sveta slobodnog softvera

IZBORI: NAJFORUMAŠ I NAJFORUMAŠICA GODINE
AKCIJA: SVI UŽIČANI NA JEDNOM MESTU! Za užičke nekomercijalne organizacije i ustanove besplatno...

[Rašo]

Laki Pingvini


Izašao je novi broj Sveta Kompjutera.


http://www.sk.co.yu/indexes/sections/lp.html

[Rašo]

Fedora 10 Alpha



Pristigla je prva Alpha poznate distribucije sa kodnim imenom Cambridge.


http://news.softpedia.com/news/Available-Now-Fedora-10-Alpha-91477.shtml

[Rašo]

getdeb najavio Playbuntu


getdeb.net, jedan od vodećih sajtova koji obezbeđuju nove i ažurirane programe za Ubuntu je najavio početak rada Ubuntu riznice (repozitorijuma) za igrice. Riznica sa kodnim imenom "Playbuntu" će obezbediti da sve dostupne igrice na getdeb.net-u budu u klasičnom repository formatu - omogučavajući nam da primamo update-ove naših najomiljenijih igrica preko Update Manager alatke. Kao dodatak svemu, ukoliko igrica ima nekoliko sftverskih paketa, njihova instalacija će biti jednostavna jer će sve biti automatizovano.


http://www.linuxo.org/content/view/1575/1/#akoinputforum

[Rašo]

Qt 4.5: dramatično značajna unapređenja

Na Akademy 2008 koja se održava u Belgiji, Qt programeri Sajmon Hausman (Simon Hausmann) i Andreas Ardal Hansen (Andreas Aardal Hanssen) su najavili dramatična unapređenja u web browser engine-u u Qt -u i drugim tehnologijama koje ga koriste, na primer Plasma desktop shell. Podrška za Video, animacje i tranzicije, optimizaciju za ubrzanje iscrtavanja i animacija, i nove grafičke efekte otvaraju gotovo bezgranične mogućnosti programerima.

Hausman je demonstrirao kako Konqueror web pretraživač baziran na WebKit-u prikazuje video sadržaj kroz HTML 5 video tag. Sa samo jednom linijom HTML koda, video sadržaj u Ogg formatu se može ugraditi u web stranicu. Elementi stilova mogu prikazati recimo refleksiju ovakvog video widgeta. Prirodno, multimedijalni engine koji se koristi u QtWebKitu za prikazivanje video sadržaja je KDE-ov Phonon multimedijalni lejer. Animacije će takođe biti moguće. Dodavanjem jednostavnih CSS opcija vašem elementu na web stranici, možete animirati, rotirati ili recimo dati fade opciju tim elementima.Pisanje obogaćenih i animiranih stranica kao i ugrađenog web sadržaja u aplikacijama se veoma lako obavlja u QtWebkit-u.

Nakon demonstracije demo verzije QtWebkit-a, Andreas je prikazao neka od unapređenja koja će biti objavljena u Qt 4.5 kada se on konačno i pojavi, početkom 2009 godine.. Nakon što je Qt 4.4 doneo boljitak sa widgets-on-canvas i drugim optimizacijama koje naročito utiču na brzanje Plasme. .Očekivano ubrzanje će ići i do 40 puta brže u određenim slučajevima.

http://www.linuxo.org/content/view/1576/1/#akoinputforum

[Rašo]

Unixaši bolje plaćeni?



Premda je to tisućama kilometara i svjetlosnim godinama (ne stvarno – u prenesenom smislu - za one koji još nisu popili jutarnju kavu) udaljeno od naših tržišnih uvjeta, na ZDNetu je osvanuo zanimljiv tekstić o plaćama sistemskih administratora ovisno o tome da li su na Wintel platformi ili nekom od unixoida.

Na prvi pogled se tako, prema autoru članka, može vidjeti da su plaće sistemskih administratora na unixoidima veće od plaća njihovih kolega na Windowsima. Ako koga zanimaju egzaktne brojke, prema jednom istraživanju, "tipična plaća za administratora na Sunovom Solarisu u SAD-u ide od 52.082 dolara do 85.226 dolara, plaće za one koji rade na Windowsima idu od 48.000 do 75.000, a one na Linuxima od 51.000 do 76.000 dolara.". Naravno, govorimo o godišnjim plaćama.

Prema izvještaju Simplyhireda, stvari su još bolje na ne-wintelovce, pa tako solarisovac dobiva godišnje u prosjeku 102.000 dolara, linuxaš 95.000 dolara, a windowsaš 87.000 dolara.

Koje god podatke i istraživanje uzeli kao relevantno, ispada da se najmanje isplati biti administrator na Microsoftovoj platformi.

Ne i prema autoru članka koji tvrdi da u stvarnosti administratori na ne-wintel sustavima zapravo rade sve što i oni na Wintelu, plus dodatni posao specifičan za njihov nominalni sustav. Do ovoga zaključka je došao gledajući oglase gdje se od administratora za unixoidne sustave uvijek traži poznavanje Windowsa, često Oracleove baze i druge dodatne kvalifikacije koje se gotovo nikada ne traže od admina na Windowsima.

Ukratko, možda plaća admina na Solarisu, Linuxu i raznim Unixima jest veća, ali se zato i pošteno narade za nju i potrebna im je dodatna ekspertiza koju windowsaši ne moraju imati.


http://www.bug.hr/vijesti/index.asp?id=89796

[Rašo]

Ubuntu radionice privlače posetioce


Na nedavno održanoj Linux World konferneciji prezentacije i sesije obuke koje su se odnosile na Ubuntu Linux distribuciju su privlačile značajan broj posetilaca. Prema navodima zvaničnika kompanije Canonical koja stoji iza ove Linux distribucije Ubuntu i sam Linux su sazreli. Pored dobre posete na Linux World-u, Ubuntu je na ovom događaju obelodanio i nekoliko interesantnih partnerstava od kojih je svakako najznačajnije ono koje je ova kompanija sklopila sa IBM-om. Prema dogovoru ove dve kompanije, Canonical i IBM će raditi na obezbeđivanju računarskih sistema koji nisu bazirani na proizvodima kompanije Microsoft.


http://www.itsvet.com/arhiva/2008-08-15#17620

[Rašo]

Mandriva Linux 2009 Beta 1


Mandriva najavljuje izdavanje Mandriva Linux 2009 Beta 1 izdanja koje uključuje najnovija izdanja KDE 4.1 final, GNOME 2.23.5, Firefox 3 i kernel 2.6.26 final. Nova beta verzija takođe koristi blještavu grafiku za sekvence pokretanja i spuštanja operativnog sistema a tu je i podrška za sinhronizaciju za Windows mobile 2003 uređaje. Mandriva upozorava korisnike da ne koriste pred-izdanja u kritičnim situacijama, odnosno da ih instaliraju samo na test sistemima ili particijama. Takođe, Mandriva ne preporučuje da se ovo pred izdanje koristi za upgrade-ovanje nekog ranijeg izdanja Mandriva Linux-a jer proces prelaska sa KDE 3 na KDE4 možda neće teći glatko.

http://www.itsvet.com/arhiva/2008-08-20#17705

[Rašo]

Popularnost GNU/Linuxa u svetu


Portal Pingdom je pokušao stvoriti aktuelnu sliku rasprostranjenosti i popularnosti Linux distribucija u svetu obradom podataka sa Gugla. Osim samog Linuxa u analizu su uvrštene i distribucije: Ubuntu, OpenSUSE, Fedora, Debian, Red Hat, Mandriva, Slackware i Gentoo.

http://royal.pingdom.com/

[Rašo]

antiX MEPIS 7.5


MEPIS je najavio novo izdanje njihovog antiX MEPIS-a, distribucije pogodne za starija računala a bazirana na Debianu. antiX koristi izmjenjene Fluxbox i IceWM upravitelje prozora, Linux kernel 2.6.22 i prigodan izbor aplikacija kao što su Abiword, Iceweasel, ROX Desktop, Conky i dr. Najzanimljivija osobina je antiX Control Centre, središnje mjesto za podešavanje svih opcija sistema (desktop, system, network i hardware). Koliko je zapravo brza ova distribucija? Autori navode da će raditi i na ostacima prošlosti kao što je Pentium II i nevjerovatnih 64 MB radne memorije.

http://www.linuxzasve.com/novost/antix_mepis_7-5/320

[Rašo]

Ubuntu 8 za svakog - najnovija knjiga u prodaji



Knjiga je namenjena korisnicima koji se prvi put sreću sa operativnim sistemom GNU/Linux i distribucijom Ubuntu. Osnovni akcenat je stavljen na proces instalacije i osnove korišćenja radnog okruženja i aplikacija, pa predstavlja odlično štivo za upoznavanje sa novom platformom.


http://knjige.kombib.rs/Ubuntu_8_za_svakog.html

[Rašo]

Hrvatska:ODF postao nacionalna norma




OpenDocument Format odnosno ISO/IEC 26300:2006 postao je i službeno hrvatska norma s oznakom HRN ISO/IEC 26300:2008 . Objavom u službenom glasilu HZN-a, u oglasniku za normativne dokumente broj 2/2008 na stranici A13 pojavio se HRN ISO/IEC 26300:2008. Sama norma vidljiva je i na stranicama HZN-a. Poželimo joj sreću i veliku primjenu!

Za one koji ne znaju, ISO/IEC 26300:2006 (ODF) je usvojeni ISO standard koji definira način elektroničkog zapisa podataka, takav da omogućuje razmjenu podataka između različitih programa i različitih računala. U osnovi, korištenjem ovog standarda nije važno kakva računala obje strane koriste, niti koji softver koriste, jer obje mogu bez poteškoća razmjenjivati dokumente. Također, korištenjem ovog standarda osigurava se dugovječnost arhiviranih dokumenata (odnosno, korištenjem ovog otvorenog standarda bit će moguće čitati arhivirane datoteke i nakon vrlo dugog niza godina). Zbog potpune transparentnosti specifikacije osigurava se potpuna kontrola nad informacijama. Ukratko, to je otvoreni način da razmjenjujete vaše uredske dokumente!

http://www.linux.hr/modules/news/article.php?storyid=2531

[Rašo]

Raste procenat Linux servera


Dok svetsko tržište servera beleži rast od 6.4% tokom prošle godine, IDC’s Worldwide Quarterly Server Track izveštava da i učešće Linux servera ima rast od odličnih 10% i sada zauzima 13.4% tržišta. Ovde treba napomenuti da su u brojku uračunati samo RHEL (Red Hat Enterprise Linux) i SLES (SUSE Linux Enterprise Server) serveri ali ne i serveri koji koriste Debian, OpenSUSE ili Ubuntu.

http://www.linuxo.org/content/view/1582/1/#akoinputforum

[Rašo]

Geolokacija s Vikingom


Viking je open source aplikacija koja omogućava importiranje i editiranje GPS traka, waypointa i ruta te prikazivanje istih nad Google Maps, Terraserver, OpenStreetMaps i NASA BlueMarble mapama.

Viking je dostupan na openSUSE 11, Fedori 9, Ubuntu Hardy te na mnogo drugih distribucija i operativnih sustava. Potrebno je imati Gtk 2.8 ili noviji, libcurl i libgps bez kojeg program može raditi, ali u tom slučaju bez realtime trackinga.

Viking je open source aplikacija koja omogućava importiranje i editiranje GPS traka, waypointa i ruta te prikazivanje istih nad Google Maps, Terraserver, OpenStreetMaps i NASA BlueMarble mapama.

Viking je dostupan na openSUSE 11, Fedori 9, Ubuntu Hardy te na mnogo drugih distribucija i operativnih sustava. Potrebno je imati Gtk 2.8 ili noviji, libcurl i libgps bez kojeg program može raditi, ali u tom slučaju bez realtime trackinga.


http://viking.sourceforge.net/mediawiki/index.php/Main_Page
http://www.linux.hr/modules/news/article.php?storyid=2537

[Rašo]

Ubuntu Man stranica



Ubuntu repozitorij man stranica je od sada dostupan na slijedećem linku: http://manpages.ubuntu.com. Sadržano je gotovo 300 000 man stranica sa Dapper, Feisty, Gusty, Hardy i Intrepid verzija Ubuntua i to sa main, universe, restricted i multiverse repozitorija na svim dostupnim jezicima.

Stranice su veoma pregledne i svakodnevno ažurirane.


http://www.linux.hr/modules/news/

[Rašo]

Ubuntu Eee 8.04.1



Ubuntu Eee 8.04.1 operativni sistem je izdat danas, baziran na Ubuntu 8.04.1 LTS (Hardy Heron) i kompatibilan sa njegovim repozitorijumima, a optimizovan za malog Asusovog Eee PC-ija. Nova verzija donosi nov interfejs, bolju podršku, brže podizanje a takodje zauzima i manje mesta na HDD-u.

Od apilkacija tu su:

· Mozilla Firefox 3.0
· Mozilla Thunderbird
· Pidgin
· Skype
· Transmission
· OpenOffice.org
· F-Spot
· Cheese
· Movie and Music Player
· Desktop notes



Matična stranica projekta sadrži dosta interesantne i korisne dokumentacije, a novi Ubuntu Eee 8.04.1 možete skinuti sa stranice: http://www.ubuntu-eee.com/index.php5?title=Get_Ubuntu_Eee !

[Rašo]

SystemRescueCD 1.1.0



SystemRescueCD za spašavanje operativinih sistema koji više neće da startuju, osvanuo je u 1.1.0 verziji.

SystemRescueCD koji je baziran na Gentoo distribuciji u novoj 1.1.0 verziji dopunjen je sistemskim alatima kao što su gcc, make i Gentoo alat emerge i equery. Ovim je omogućeno instaliranje sopstvenih paketa. Ubačen je takodje mali i brzi tekst editor geanay. Pored toga tu su još i novi drajveri za Realtek mrežne kartice, program speakup koji omogućava rad slepim osobama kao i podrška za backing-store loopback file systeme.

SystemRescueCD dolazi sa četiri kernela, od toga su dva standardna u kojima su ubačeni skoro svi moduli i dva koja su alternativna u kojima su drajveri direktno u kernelu. Obe varijante kernela imaju podršku za 32- i 64-bitne sisteme. Dodato je novo upustvo koje objašnjava kako da koristite sopstveni kernel sa SystemRescueCD-om.

SystemRescueCD verzija 1.1.0 veličine je 234 MB i može da se skine sa ovog linka. Uz malo truda moguće je napraviti da sistem startuje i sa USB ključa.

http://www.sysresccd.org/Download
http://ns-linux.org/Vesti/systemrescuecd-1-1.0/

[Rašo]

KDE userbase: zvanični KDE wiki za korisnike


En Vilson (Anne Wilson) i Huan Karlos Tores (Juan Carlos Torres) sa CWG-a su radili na postavljanju sadržaja na wiki, uz rad na strukturi sadržaja itd. Naravno, ovo predstavlja značajan posao, pa ukoliko ima zainteresovanih, mogu se i priključiti. Proverite:
http://userbase.kde.org/


http://www.linuxo.org/content/view/1587/1/#akoinputforum

[Rašo]

Deset zanimljivih forkova


Mnogo popularnih aplikacija otvorenog koda je nastalo kao fork drugih projekata. Royal Pingdom je napisao članak u kojem analizira istoriju deset popularnih forkova.


http://royal.pingdom.com/?p=391

[Rašo]

Ubuntu-Firefox EULA problem


Mozilla je žestoko kritikovana od strane open source zajednice zato što je uključila EULA (End User Licence Agreement) sa oficijelnim binarnim build-ovima za Firefox 3. Kritike su se odnosile na to što EULA nije u skladu sa principima open source zajednice i da licenca po kojom je Firefox 3 izdat omogućava korisniku da odbaci EULA i načini prilagodljivu verziju pretraživača za sebe. Sada se slično događa i sa Ubuntu Linux distibucijom koja takođe ima problem sa EULA, a korisnici su frustrirani i ne propuštaju priliku da tu frustraciju iznesu na videlo.

http://www.itsvet.com/arhiva/2008-09-19#18307

[Rašo]

Fedora FreeMedia u Srbiji


Fedora FreeMedia, je projekat preko koga buduci (potencijalni) korisnici mogu poruciti sebi primerak instalacionog DVD diska Fedora operativnog sistema.
Instalacioni DVD je besplatan, jedino se na njega placa postarina prilikom preuzimanja.
Distributeri Fedore su volonteri koji podrzavaju razvoj i rade na razvoju GNU-a kod nas i u svetu, a sponzori su sva fizicka i pravna lica koja zele da doprinesu, jer Fedora je potpuno besplatna.

http://fedoracoreprojekat.blogspot.com/
http://fedoraproject.org/wiki/Distribution/FreeMedia/Serbia

[Rašo]

OpenGL promijenio licencu


Iako je OpenGL praktički besplatan i svatko ga može koristiti još od 1999. kada ga je SGI izdao za GNU/Linux, licenca uz koju je dolazio nije se dopala udrugama Free Software Foundation ni Open Source Initiative. Jučer je, na zadovoljstvo ovih dvaju organizacija objavljeno da su SGI Fre License B i GLX Public License iznova napisane na način na koji ni FSF ni OSI nemaju nikakvih primjedaba.

Prema Free Software Foundationu, radi se o jednom od najvažnijih otvorenih kodova koji je ikad dan računalnoj zajednici od strane jedne tvrtke.
Zanimljivo je da je problem s načinom na koji je SGI sročio svoju licencu za korištenje OpenGL-a uočen tek 2003. godine, a neke distribucije Linuxa su od tada odlučile izostaviti OpenGL upravo iz tog razloga. Ipak, umjesto javnog odbacivanja čitavog koda, cijelo je vrijeme tekao proces pregovaranja ili nagovaranja SGI-ja da promijeni sadržaj licence na način da bude prihvatljiv zajednicama koje promiču otvoreni kod. Pisanje novoga 3D sučelja i standarda jednostavno nije bilo moguće.

http://www.bug.hr/vijesti/?id=91514

[Rašo]

Ubuntu počeo da prodaje vlasnički softver


Na osnovu reči Canonical-ovog menadžera za marketing, Gerija Kara (Gerry Carr) po prvi put su počeli da nude vlasničke (proprietary) kodeke za reprodukciju multimedijalnog sadržaja i DVD plejer u saradnji sa partnerima: Fluendo-m i Cyberlink-om, a sve to možete nabaviti preko Ubuntu prodavnice. Ovo važi za sve korisnike Ubuntu 8.04 sistema, bez obzira na način dobavljanja ili instalacije Ubuntu-a. Kodeke je moguće preuzeti više puta, tako da brisanje ili preinstalacija sistema, po rečima Kara neće predstavljati problem. Na sličan način problem ranije je rešila i Mandriva, mada nije do sada direktno prodavala vlasničke drajvere.

https://shop.canonical.com/index.php?cPath=19
http://www.linuxo.org/content/view/1592/1/#akoinputforum

[Rašo]

Mini Mandriva za netbook-ove


Iako je već izdala posebno pripremljenu verziju Mandrive 2008.1 za Asusov Eee PC, pored učešća kao glavne Linux distribucije za Intel-ovu Classmate PC inicijativu, Mandriva ide još jedan korak napred sa objavljivanjem Mandriva Mini sistema za sve popularnije netbook-ove. Ona poseduje mogućnosti poput brzog podizanja sistema, izuzetne podrške za povezivanje imultimedijalne kodeke, a adpitarana je tako da radi na glavnim netbook platformama kao što su one sa Intel-ovim Atom procesorom.

Za razliku od Windows-a, koji se takođe koristi na mnogim mini laptopovima, Linux verzije kao što je Mandrivina Mini distribucija su posebno prilagođene za malu potrošnju energije, uz prilagođebhe kjorisničkog interfejsa malim 8-10'' ekranima.

http://www.linuxo.org/content/view/1594/1/#akoinputforum

[Rašo]

Nove verzije popularnih programa

Dostupna je verzija PeaZip 2.3a.
http://www.kde-apps.org/content/show.php/PeaZip?content=52805

Realizovan je Audacious 1.5.1.
http://audacious-media-player.org/index.php?title=Main_Page
http://www.getdeb.net/app/Audacious

[Rašo]

Podizanje Linux-a za 5 sekundi

Na Linux Plumbers Conference Thursday, Arjan van de Ven, Linux developer za intel i autor alata PowerTOP i Auke Kok, takođe Intelov programer u Open Source Technology Center, su demonstrirali boot-ovanje Linux sistema za pet sekundi. Korišćeni hardver je Asus EEE PC, koji poseduje flash memoriju umesto diska. Korišćene su dve distribucije: modifikovani Fedora i Moblin. Pošto projektor ne može da se sinhronizuje sa grafičkom toliko brzo, morali su da drže EEE PC okrenut prema publici.

Kako su uspeli? Arjan kaže da se mora startovati sa pravim stavom. "Nije stvar u tome boot-ovati brže, nego boot-ovati za 5 sekundi". Umesto štednje koje sekunde tu i tamo, postavljen je vremenski budžet za ceo sistem te je svaki korak morao da završi za određeno vreme. Nema varanja. "Završeno boot-ovanje znači da procesor i disk ništa ne rade", rekao je Arjan. Nije fer podići grafiku dok se servisi podižu u pozadini (neko iz publike je naglasio da M$ to radi). "Završeno boot-ovanje" ne uključuje podizanje mreže, ali uključuje starovanje NetworkManager-a. Sistem sa konvencionalnim diskom se duže podiže: Arjan je rekao da istom sistemu na ThinkPad-u treba 10 sekundi.

http://ns-linux.org/Members/meka/vesti/podizanje-linux-a-za-5-sekundi/