http://www.politika.rs/rubrike/Srbija/Kredit-kao-iz-tamnog-vilajeta.lt.htmlKredit kao iz tamnog vilajeta
Povratnik iz Nemačke Goran Vasiljević, koji je u Užicu 2001. osnovao izvozno orijentisanu firmu, ove godine je tražio i dobio sredstva iz Fonda za razvoj Srbije, ali pod uslovima koji su mu stvorili nepremostive probleme
Goran Vasiljević se 2001. vratio iz Kelna, gde je odrastao, da u Srbiji, u svom zavičaju, otvori firmu. Ovaj tada dvadesetpetogodišnjak počeo je skromno, sa dva radnika, a danas ima fabriku s 25 zaposlenih i izvozni biznis. A onda je odlučio da zarad razvoja firme i zapošljavanja novih radnika podigne svoj prvi kredit, onaj iz Fonda za razvoj Srbije. I, upravo kada je dobio deo traženog novca, našao se u nevolji...
Vasiljević, vlasnik užičke fabrike gumeno-tehničke robe „Largo”, kreditna sredstva je nameravao da uloži u otkup hala firme „Panteks” na Beloj Zemlji kod Užica, gde su mu sada smeštene mašine. Kako kaže, više nije bio spreman da se stalno seljaka i da zavisi od hirova zakupodavaca poslovnog prostora, tim pre što ima dugoročne poslovne planove: za svoje proizvode, gumene delove za industriju i mašinogradnju, ima stalne kupce na nemačkom tržištu, pa je planirao da modernizuje opremu, poveća proizvodnju i zaposli još 35 radnika.
– Dogovorio sam se sa vlasnikom „Panteksa” da do kraja ove godine otkupim prostor od 1.200 kvadrata. Čuo sam da Fond za razvoj daje povoljne kredite privrednicima, pa sam tražio 300.000 evra s petogodišnjim rokom otplate i jednogodišnjim grejs periodom – kaže nam Vasiljević.
Elem, u junu ove godine, Goran je podneo zahtev Fondu za razvoj, kredit mu je odobren, uz uistinu povoljnu kamatu, ali ni iznos ni uslovi nisu bili onakvi kakve je naveo u zahtevu za pozajmicu. Dobio je 180.000 evra za trajna obrtna sredstva, sa rokom otplate od dve godine i šestomesečnim grejs periodom. A, kao obezbeđenje, upisana je hipoteka prvog reda na poslovni prostor koji je nameravao da kupi.
– Nisam ekonomista, nego mašinac, ali sam se uzdao da stručnjaci iz Fonda za razvoj znaju šta rade. I tako, rešim da uzmem taj kredit, s nadom da ću se za ostalo snaći. Prihvatio sam sve postavljene uslove, pa i teret kratkog roka otplate, a zatim sam krenuo od banke do banke da tražim kredit od stotinak hiljada evra, koliko mi je nedostajalo za kupovinu poslovnog prostora. Ali, svaka banka kojoj sam se obratio tražila je hipoteku, a meni jedino što sam mogao da ponudim već je zauzeto ovim kreditom Fonda za razvoj. Tako sam ostao ni tamo ni ovamo. Ispade da mi je dobijenih 180.000 evra samo stvorilo problem, pa ponekad pomislim da bi mi bilo bolje da mi iz Fonda ništa nisu ni dali, nego što sam pare dobio pod ovim uslovima – vajka se Vasiljević.
Direktorka Fonda za razvoj Srbije Olivera Božić kaže za naš list da je s Vasiljevićem već razgovarala o problemima u kojima se našao i da je on tražio reprogram uzetog kredita.
– Ako država privrednicima odobrava podsticajne kredite sa kamatom jedan i tri odsto, nemoralno je tražiti reprogram koji bi značio da neko drugi ostane bez kreditnih sredstava. Mi smo otvoreni za svaku investiciju, kod nas nema politike, sve se radi po proceduri i poslovniku. Znamo i za teškoće banaka. Zato sam ponudila da mu, kad sabere sve svoje obaveze u ovoj i idućoj godini, damo kratkoročni kredit za tekuću likvidnost, ali reprogram ne dolazi u obzir. Ako neko ne može da vraća kredit sa tri odsto kamate, onda je debelo promašio u svojim procenama. Mislim da je Vasiljević neopravdano nezadovoljan, niko ga nije terao da uzme ovaj kredit – zaključuje naša sagovornica, a na našu opasku da nevolja nije u vraćanju kredita, već u hipoteci, direktorka Fonda je ponovila da je to – Vasiljevićev problem.
Branko Pejović
