http://www.blic.co.yu/srbija.php?id=51215Nelegalna prerada drveta na Zlatiboru
U užičkom okrugu 500 ilegalnih pilana
Autor: V. Lojanica
Nelegalna proizvodnja i prodaja drveta doživljava pravi procvat u užičkom kraju, i to na krilima divlje gradnje na Zlatiboru i crnim transferima drvne građe prema Beogradu i Vojvodini! Prema podacima Udruženja preduzetnika iz Užica, na području Okruga postoji oko petsto nelegalnih pilana čiji vlasnici nezakonitim poslovanjem zgrću velike sume novca čiju je vrednost nemoguće proceniti.
Koliko je siva ekonomija zarazila drvoprerađivačku industriju, nedavno se uverila Radna grupa Regionalne privredne komore Užice. U okviru misije otrkivanja nelegalni proizvođača drveta, komisija, sačinjena od predstavnika Zlatiborskog okruga, Komore, Policije, Carine, Inspekcije rada i „Srbijašuma“, najpre je uvidom u poslovanje 250 stolarskih radnji i preduzeća utvrdila da čak devedeset odsto njih posluje nelegalno, a zatim se došlo do procene na ovoj teritoriji postoji petsto nezakonitih proizvođača drveta. Ako se u obzir uzme podatak Regionalne privredne komore da u Okrugu posluje 190 registrovanih preduzeća i 358 radnji iz ove branše, jasno je zaključen da je broj lojalnih preduzetnika gotovo identičan sa brojem kolega iz sive zone.
- Od tih petsto nelegalnih proizvođača, čak dvesta je nelegalno priključeno na struju. U nekoliko slučajeva tokom kontrole zatekli smo nekoliko slučajeva da stolari mašine napajaju strujom tako što kabl direktno sa uređaja dignu na banderu i vežu za napon. Uz to, mašina nije atestirana a na njoj rade neobučeni radnici, koji po pravilu nisu prijavljeni na socijalno osiguranje. Većina vlasnika tih pilana nema nikakvu dozvolu za rad - kaže Slavko Lukić, predsednik Opšteg udruženja preduzetnika iz Užica.
Predsednik Drvoprerađivačke sekcije ovog udruženja, Zoran Filipović, ističe da legalni drvoprerađivači poslednjih dve-tri godine trpe velike gubitke zbog konkurencije koja nezakonito posluje. Siva ekonomija u ovoj grani, ističe on, pospešena je gradnjom apartmana na Zlatiboru, čiji investitori najviše traže drvo za krovnu konstrukciju i za njom ne žale para.
- Sve se uglavnom radi noću a naručilac posla robu uvek plaća na licu mesta kešom. Već pripremljena rezana građa tovari se u kamione a onda se transportuje do objekta koji se podiže. Građa potiče iz okolnih zlatiborskih sela, tako da njen transport do odredišta nije problem - objašnjava Filipović.
Sagovornik „Blica“ iz novovaroškog kraja, dobro upućen u tokove drvne građe, kaže da se na zlatiborskoj „crnoj berzi“ putem prodaje drveta okrene tek mali deo novca koji se „štampa“ u pilanama zlatarskog i prijepoljskog regiona.
- Divlje pilane niču na krilima beogradskih i vojvođanskih biznismena koji u ovom poslu skidaju kajmak. Radi se o veoma komplikovanom lancu trgovine koji je teško saseći. Najpre, vlasnik divlje pilane za koju niko i ne zna, prijavi Šumskom gazdinstvu da će na svom domaćinstvu, na šta ima pravo, poseći određenu količinu drveta i to pravda potrebom da sebi pravi brvnaru. U stvari, radi se o količini drveta kojom se može napraviti nekoliko brvnara i koja je planirana za prodaju. Obrađena građa noću se tovari na velike kamione sa prikolicama, odakle, uz fitkivnu otpremnicu na ime nepostojećeg kupca, putuje ka Beogradu. To drvo se odmah ugrađuje u objekte i posle mu je nemoguće ući u trag - pojašnjava naš sagovornik.
