http://arhiva.glas-javnosti.co.yu/arhiva/2005/10/26/srpski/RG05102502.shtmlRepublička agencija poništila privatizaciju užičke "Gradine"
Ugovor čeka pareMali akcionari optužuju nove vlasnike da su lokale u najužem centru grada prodavali po cenama znatno nižim od tržišnih i tako smanjili osnovni kapital
UŽICE - Dve godine posle privatizacije firme, Republička agencija za privatizaciju 14. oktobra raskinula je ugovor, vredan 105,46 miliona dinara, o prodaji 65 odsto kapitala užičkog Trgovinskog preduzeća "Gradina". Odluka o poništenju privatizacije nezvanično je potvrđena i u Agenciji, ali odgovorni u "Gradini" tvrde da zvanično još nikakav papir o raskidu ugovora od nadležnih nisu dobili.
Prema nezvaničnim informacijama, privatizacija "Gradine" poništena je jer osmočlani konzorcijum koji je kupio ovu užičku firmu nije "raspolagao imovinom u skladu sa ugovorom". Posle niza kontrola od strane nadležnih iz Agencije, utvrđeno je da je "Gradina" u međuvremenu prodala 14 odsto imovine, iako je ugovorom bilo predviđeno da mogu prodati samo - deset odsto.
- Svo ovo vreme postupali smo striktno po odredbama potpisanog ugovora. Kako nezvanično čujemo Agencija je osporila prodaju jer smo prodali 14 odsto objekata, a po njihovim tumačenjima mogli smo da prodamo samo deset odsto. U ugovoru, međutim, piše da "Gradina" može prodati najviše deset odsto imovine, ali godišnje, i mi smo se toga i držali - kaže Zoran Filipović, direktor "Gradine".
U međuvremenu, grupa malih akcionara "Gradine" iz Udruženja penzionera i bivših radnika ove firme rekli su niz optužbi na račun rukovodstva preduzeća, odnosno osmočlanog konzorcijuma koji je kupio "Gradinu". U više navrata, mali akcionari optuživali su većinske da u firmu nisu uložili po ugovoru obaveznih 51,68 miliona dinara i da bi to mogao da bude jedan od osnovnih razloga za poništenje kupoprodajnog ugovora. Sem toga, mali akcionari došli su do 27 ugovora o prodaji imovine "Gradine", optužujući nove vlasnike da su lokale u najstrožem centru grada prodavali po cenama znatno nižim od tržišnih i da su tako znatno smanjili osnovni kapital.
Direktor Filipović odbacuje tvrdnje da konzorcijum većinskih akcionara nije ispunio uslove iz ugovora.
- U preduzeće smo za ovo vreme investirali blizu milion evra i to mimo obaveza iz investicionog programa, a novac smo obezbedili prodajom nerentabilnih objekata. Od privatizacije do registracije firme isplatili smo više od 52 miliona dinara za zarade, a to je nezarađen novac jer preduzeće u tom periodu faktički nije poslovalo. Otvorili smo tri marketa, nekoliko manjih objekata. Nijedan radnik nije dobio otkaz, plate, porezi i doprinosi isplaćivani su redovno, u momentu privatizacije zalihe su bile deset, a sadu su pedeset miliona dinara, a promet je četvorostruko uvećan - tvrdi Filipović.
Z. Š.
