BLICDržava konačno izjednačila alternativnu i oficijelnu medicinu
Iglice i trave leče i zvanično
Autor: S. Tuvić
Tradicionalna medicina, kojom su se terapeuti u Srbiji godinama bavili na crno, konačno je priznata i kod nas. Pravilnikom, koji je juče stupio na snagu, precizirano je koje metode mogu da se koriste u dijagnostici, lečenju, ali i tokom oporavka bolesnika kako u državnim, tako i u privatnim zdravstvenim ustanovama.
Ovim pravilnikom napravljeni su tačni kriterijumi, planovi i programi nastave koju svaki terapeut mora da ima da bi se bavio tradicionalnom medicinom. Tako će ubuduće kod nas alternativnom terapijom moći da se bave samo zdravstveni radnici, koji su prošli određenu edukaciju. Primera radi, akupunkturom se može baviti medicinski tehničar, farmaceut, lekar ili stomatolog, koji ima minimum 300 časova edukativne nastave iz ove oblasti.
Novina ovog pravilnika je i to što su vrata alternativnoj medicini otvorena i u državnim zdravstvenim ustanovama, pre svega u domovima zdravlja. Zbog toga su za lekare primarne zdravstvene zaštite u Beogradu već organizovana predavanja na kojima su se upoznali sa homeopatijom i kvantnom medicinom. U planu je da se napravi prezentacija fitoterapije i drevne istočnjačke medicine. Osim Beograda postoji zainteresovanost da se slična predavanja organizuju u Kragujevcu, Nišu i drugim gradovima Srbije. To je prvi korak u saradnji konvencionalne i tradicionalne medicine.
- U zapadnoevropskim zemljama postoji nešto što se zove integrativna zdravstvena zaštita. Ona podrazumeva saradnju terapeuta zvanične medicine i terapeuta alternativne medicine u okviru jednog centra. U Velikoj Britaniji, u ustanovama koje su slične našim domovima zdravlja, lekari ili medicinske sestre završavaju neku edukaciju iz alternativne medicine ili jednostavno sarađuju s alternativnim terapeutima i šalju im pacijente - objašnjava dr Vuk Stambolović, afirmator alternativne medicine i član radne grupe Ministarstva zdravlja koja je radila na izradi pravilnika.
Izjednačavanje akupunkture, fitoterapije i drugih tradicionalnih metoda sa konvencionalnom medicinom, ne znači da će pacijenti o trošku Fonda moći da se leče tradicionalnim tenikama. Važeći Zakon o zdravstvenom osiguranju kaže da tradicionalna medicina nije pravo iz obaveznog zdravstvenog osiguranja.
- U svetu postoji praksa koju su pokrenula privatna zdravstvena osiguranja da se priznaju troškovi lečenja alternativnim metodama. Onda su u to ušla i državna osiguranja jer je lečenje alternativnim metodama jeftino, delotvorno i nema posledica. Zdravstvena osiguranja su tu našla svoju računicu. Iskreno se nadam da će i naše zdravstveno osiguranje naći svoju računicu za pokrivanje usluga koje nudi alternativna medicina i verujem da će se tako osloboditi velika sredstva - dodaje dr Stambolović.
Kolika je ušteda u lečenju tradicionalnom medicinom, najbolje pokazuje trogodišnje istraživanje koje je rađeno u Velikoj Britaniji i SAD-u. U Velikoj Britaniji se došlo do rezultata da se ogroman novac štedi na potrošnji lekova, zatim manje je potrebno laboratorijskih analiza, manje se pacijenti upućuju kod specijaliste, pa se čak štedi i na tome što su smanjene posete lekaru primarne zdravstvene zaštite. Po britanskom istraživanju, na 600 pacijenata koji se leče alternativnom medicinom godišnja ušteda je 21.000 funti. Slično istraživanje u Americi pokazalo je da pacijenti koji se leče alternativnom medicinom imaju manji broj hirurških intervencija, ukoliko imaju operacije onda kraće ostaju u bolnici, troše manje lekova.
Svaki terapeut koji želi da se bavi tradicionalnom medicinom mora da dobije licencu za rad od Ministarstva zdravlja. Predlog za licenciranje komisiji Ministarstva zdravlja mora da podnese odgovarajuće udruženje. To je prelazno rešenje, jer još uvek nije osnovana komora alternativnih praktičara, koja će biti zadužena za izdavanje licenci.
Novim pravilnikom nisu oduševljena udruženja tradicionalnih praktičara, koji kažu da to jeste korak napred, ali da ima niz nedostataka.
- Nismo oduševljeni pravilnikom koji podrazumeva da se tradicionalnom medicinom mogu baviti samo zdravstveni radnici - što nije dobro. Zašto, recimo, instruktor joge mora da bude zdravstveni radnik? - pita se Spomenka Dragojević iz udruženja za klasičnu homeopatiju „Hehneman“.
Osim toga, terapeuti koji se bave tradicionalnom medicinom ne mogu da otvore ordinaciju, recimo, za homeopatiju, već moraju da otvore ordinaciju za zvaničnu medicinu.
- Recimo, stomatolog koji po zakonu ispunjava sve uslove da se bavi tradicionalnom medicinom mora da otvori stomatološku ordinaciju, pa tek onda u sklopu stomatološke ordinacije da se bavi tradicionalnom medicinom. Iako on možda nikada ne planira da se bavi stomatologijom - dodaje Dragojevićeva.
Vuk Stambolović: Sačuvati nasleđe
Skoro da nema osobe koja bar jednom u životu nije potražila pomoć „kostolomca“. Međutim, ova narodna medicina nije izjednačena sa zvaničnom medicinom.
- Usluge „kostolomca“, koji je deo kulturnog nasleđa, veoma se često primenjuju u praksi. Međutim, to znanje koje se prenosi s kolena na koleno polako nestaje i država mora da se pobrine da se ovo nasleđe sačuva - kaže dr Vuk Stambolović.
Nedostaci pravilnika
Da bismo dosegli pravnu praksu evropskih zemalja, prema mišljenju dr Stambolovića, treba napraviti neke izmene u Pravilniku:
1. Napraviti komoru alternativnih terapeuta, koja Zakonom o zdravstvenoj zaštiti nije predviđena;
2. Treba da se omogući da se alternativnom terapijom bave i oni koji imaju određenu školu alternativne medicine, a nisu zdravstveni radnici;
3. Da se praktičarima alternativne medicine omogući da otvore ordinaciju za alternativnu medicinu, a ne za zvaničnu medicinu.
Šta je dostupno
Dijagnostika i lečenje
Ajurveda
Akupunktura i srodne tehnike
Tradicionalna kineska terapija
Homeopatija
Fitoterapija
Kvantna medicina i srodne tehnike
Hiropraksa i primenjena
kineziologija
Mikrobiotika
Tradicionalna domaća medicina
rehabilitacija
Apiterapija
Aroma terapija
Či Gong vežbe
Duhovna energetska medicina
Energetska terapija, Reiki
Detekcija štetnih zračenja
Joga vežbe
Porodični raspored
Tai Či Čuan vežbe
(Postupci tradicionalne medicine koji se mogu koristiti u lečenju, dijagnostici i rehabilitaciji)
