Bračni parovi koji prirodnim putem ne mogu da dobiju potomstvo od oktobra vantelesnu oplodnju mogu obaviti o trošku države. Stručna komisija Ministarstva zdravlja već je odredila kriterijume, po kojima će se intervencije obavljati, ali su ostale da se regulišu još neke tehničke stvari u Republičkom zavodu za zdravstveno osiguranje, tako da će se sačekati još dva meseca.
Intervencije će se obavljati u tri naše ustanove, i to u Institutu za ginekologiju i akušerstvo u Višegradskoj, Ginekološko-akušerskoj klinici „Narodni front” i Ginekološkoj klinici u Novom Sadu. Pravo na vantelesnu oplodnju o trošku države imaju žene do 38 godina života i koje prethodno nemaju živorođenu decu.
LESKOVAC U PERSPEKTIVI
Vantelesna oplodnja o trošku države zasada će se obavljati samo u tri državne ustanove. U novoj klinici za lečenje steriliteta dr Miograga Stojkovića u Leskovcu parovi će moći da leče neplodnost, ali samo o svom trošku.
- Prvo će se videti kakvi su rezultati na ovim klinikama. Lečenje u Leskovcu kod dr Stojkovića je moguće u perspektivi. Planom Ministarstva zdravlja sada nije predviđeno - kaže dr Tulić.
DONACIJA JAJNIH ĆELIJA
Jajna ćelija se uzima iz banke ili pacijentkinja koje su u toku postupka vantelesnog oplođenja. Uvek se pita žena da li je saglasna da svoju jednu ili više jajnih ćelija da nepoznatom primaocu. Tek kada ona da saglasnost, oplođena jajna ćelija se može ugraditi drugoj ženi. Najbolje je jajne ćelije uzeti od mlađih žena.
UREDBOM ZABRANJENA SUROGAT MAJKA
U pripremi je zakon kojim će biti regulisano pitanje donacija jajnih ćelija, surogata i terapeutskog kloniranja. Zasada imamo samo jednu uredbu Ministarstva zdravlja koja važi dok se ne usvoji zakon. Po toj uredbi surogat majka i kloniranje nisu dozvoljeni, dok je donacija jajnih ćelija dozvoljena - kaže dr Tulić. Oplođena jajna ćelija žena koje nemaju matericu ili je materica nerazvijena inplantira (daje) se drugoj osobi, koja embrion nosi do kraja trudnoće. Posle porođaja, ona vraća dete genetskim roditeljima.
- Imali smo dilemu da li je uputno kao kriterijum da uzimamo godine starosti. Ovo nije srećno rešenje, ali negde se moralo prelomiti. Ono što je prelomilo je stopa trudnoća jer je ona znatno niža posle 38. godine starosti. Kuće u kojima će se obavljati vantelesne oplodnje formiraće konzilijume, koji će razmatrati zahteve parova. Osim već pomenutih kriterijuma u selekciji pacijenata, biće uključeni i poremećaji funkcije jajnika, endometrioza, muški uzrok, nepoznati faktor, tamo gde je urađena više puta intrauterina inseminacija - objašnjava prof. dr Ivan Tulić, načelnik odeljenja za vantelesnu oplodnju u Institutu za ginekologiju i akušerstvo Kliničkog centar Srbije u Višegradskoj.
Predviđeno je da Fond finansira ceo postupak vantelesne oplodnje, od pripreme žene, lekova, same oplodnje, praćenja trudnoće, do porođaja.
Ministarstvo zdravlja najavilo je da će obnoviti kompletnu opremu u Institutu za ginekologiju i akušerstvo u Višegradskoj pre početka samog programa jer je postojeća stara od pet do 20 godina. Sa novom opremom Institut bi trebalo da dobije aparat za zamrzavanje jajnih ćelija, embriona i spermatozoida.
Ne zna se tačno koliko bračnih parova čeka na vantelesnu oplodnju. Doktor Tulić kaže da će, kada pristignu zahtevi, moći precizno da se govori o tome. Sada se barata cifrom od 40.000 do 80.000 parova.
- Pravo na podnošenje zahteva za vantelesnu oplodnju o trošku Fonda imaju i žene koje su već na pripremama, tako da neće biti diskriminacije u tom pogledu. Ako neko neće da čeka i hoće da „uđe” mimo reda, onda za to mora da plati.
INTRAUTERINA INSEMINACIJA
Intrauterina inseminacija je jedan od tretmana lečenja bračne neplodnosti. Najčešće se to radi kod blagih poremećaja spermatogeneze, kod nepoznatog uzroka i kod imunološkog uzroka, kao i blagi oblici endometrioze. Postupak se sastoji u stimulaciji ovulacije, prati se rast i razvoj folikula. Kada se ispune svi kriterijumi, partner daje uzorak, a obrađeni spermatozoidi vraćaju se u grlić materice u matericu. Taj postupak je najmanje agresivan u odnosu na ženskog partnera. Kada se ona više puta uradi a nema rezultata, onda se ide na vantelesnu oplodnju.
U našoj ustanovi to iznosi oko 1.500 evra. Sam tok obuhvata - pripremu para (hormonska, bakteriološka, virusološka) - primena odgovarajućeg protokola stimulacije rasta i razvoja folikula - obrada jajnih ćelija i spermatozoida u laboratoriji i njihovo spajanje. Ukoliko je sve u redu, oplođena jajna ćelija se, specijalnim kateterom kroz grlić materice, vraća u matericu - dodaje dr Tulić.
Uspešnost vantelesne oplodnje je od 25 do 35 odsto u zavisnosti od centra, uzroka indikacije i godina starosti pacijenta. Kod svih začeća na ovaj način procenat blizanaca je veliki i kreće se od 24 do 25 odsto, dok je kod trudnoća prirodnim putem svega jedan odsto. Podeljeno je mišljenje struke do koje godine kod žena može da se obavlja vantelesna oplodnja.
- Mi smo u Institutu zauzeli stav da se žene iznad 45 godina ne uključuju u tretman, a iznad 50 godina u postupak donacije jajnih ćelija. Kod nas su do sada rađene intervencije samo kod žena do 45 godina starosti - kaže dr Tulić.
Kako će tretman vantelesne oplodnje o trošku Fonda početi da se primenjuje tek od oktobra, do kraja godine u Institutu će moći da se obavi od 100 do 120 vantelesnih oplodnji. Slično je i u ostalim centrima.
Da je program zaživeo početkom godine, kako je Ministarstvo zdravlja najavilo krajem septembra i početkom oktobra prošle, već bi se čuo prvi plač bebe iz epruvete, čije je začeće finansirala država. Više stotina parova uštedelo bi ogromnu sumu novca, jer se zna da za jedan pokušaj vantelesne oplodnje moraju da izdvoje od 1.500 do 2.500 evra.
Slavica Tanasić
Glas Javnosti,24.07.2006.
Od oktobra do kraja godine 300 bračnih parova moći će da se podvrgne vantelesnoj oplodnji i to besplatno, na račun države. Intervencije će se obavljati u Institutu za ginekologiju i akušerstvo u Višegradskoj, GAK „Narodni front“ i Ginekološkoj klinici u Novom Sadu.
- Ovo je tek početak akcije. Plan je da se godišnje finansira 1.000 bračnih parova, sa tendencijom da se iz godine u godinu kapacitet i broj intervencija povećava - objašnjava dr Vasilije Antić, pomoćnik ministra zdravlja.
Republička stručna komisija utvrdila je kriterijume na osnovu kojih će biti birani parovi.
- Pravo na podnošenje zahteva imaće žene koje nisu napunile 38 godina i koje do sada nisu rađale. Njihova neplodnost može biti različitog porekla, i ona se prvo mora detaljno ispitati i pokušati da se koriguje - objašnjava dr Eliana Garalejić, načelnik konzervativnog steriliteta u GAK „Narodni front“ i član Republičke stručne komisije.
Prijavu mogu podneti i parovi, gde problem imaju muškarci koji imaju slabiju plodnost, a čije prethodno lečenje nije dalo rezultata.
U svakoj zdravstvenoj ustanovi koja će raditi veštačku oplodnju biće oformljena komisija koja će na osnovu jedinstvenih kriterijuma donositi odluku o uključivanju u program. Nakon toga biće formirane liste čekanja u svakoj ustanovi.
- Biće organizovani konzilijarni pregledi na kojima će se vršiti medicinska selekcija. Radiće se provere, kao što je snimak materice, laparoskopija, hormonske analize, uzimanje briseva. Tek kada prođu ove analize i utvrdimo da vantelesna oplodnja može da se uradi kod žene, počinju pripreme za proces oplodnje - kaže dr Garalejić.
Procenjuje se da u Srbiji ima između 70.000 i 100.000 žena koje imaju potrebu za vantelesnom oplodnjom, kaže ona. Svaki šesti bračni par ne može da ima decu, ali nije za sve rešenje veštačka oplodnja.
- Svaki par je drugačiji i retko koji ima samo jedan problem. Zato rešenje ne mora biti samo veštačka oplodnja, velikom broju parova može se pomoći i na drugi način, lekovima, operativnim putem - objašnjava dr Garalejić.
Prema odluci Republičke stručne komisije, u postupku vantelesne oplodnje primenjivaće se tri metode: klasična in vitro fertilizacija, in vitro maturacija jajne ćelije i mikrofertilizacija. Utvrđen je i cenovnik, po kome će se klinikama za klasičnu intervenciju priznavati 271.384 dinara, za maturaciju jajne ćelije 285.676, a za mikrofertilizaciju 287.174 dinara. U cenu su uključeni troškovi lekova, anestetika, hormona, medijuma, krvi, krvnih derivata, sanitetskog i ostalog medicinskog potrošnog materijala. U privatnim ginekološkim klinikama cena vantelesne oplodnje je od 1.500 do 2.500 evra, u zavisnosti od metode, ali uglavnom bez lekova.
Sonja Todorović /Blic 26.07.
