Oreska - Užice

Kako pripremiti GPS za teren

U početku, kada sam nabavio svoj prvi GPS imao sam malo problema sa njegovim korišćenjem. Ne mislim na to da nisam razumeo kako radi GPS, kako da očitam poziciju i pronađem je na karti, nego na onaj praktični deo posla: kako da sa što manje truda i što manje petljanja sa GPS-om, kartama, računarom i ponajviše sa sobom, imam dovoljno podataka da se brzo i lako orjentišem. Najveći problem u stvari nije mi bilo to da sam, imao nedovoljno podataka, već baš suprotno, imao sam ih previše i stalno sam tražio još. Siguran sam da kroz isti problem prolazi većina novih vlasnika GPS uređaja.

Obično je prva pomisao o GPS uređaju kao nekom neverovatnom i svemogućem čudu tehnike. Prva stvar koju treba da savladate je upravo ta da od GPS-a ne očekujete mnogo. Smatrajte ga naprednijim kompasom. Osnovna funkcija GPS-a je da vam pokaže trenutnu poziciju i tu funkciju ima i najjeftiniji i najstariji uređaj. Na vama je da se na osnovu te informacije orjentišete u prostoru.

Najveća prepreka koju treba da savladate, je ustvari mentalna. Potrebno je da u svakom trenutku budete svesni da nije neophodno imati gomilu podataka ili razne opcije na navigacionom uređaju, jer je uvek, samo i jedino neophodno da možete da vidite svoju trenutnu poziciju. Vi treba da budete svesni prostora oko sebe, da budete u stanju da prikaz prostora na karti lako i brzo uskladite sa prostorom na kome se zaista nalazite i da GPS koristite samo onda kada ste u nedoumici ili je potrebno da precizno utvrdite gde se nalazite.

Nikako ne smete sebe dovoditi u situaciju da zavisite od GPS uređaja. On u stvari treba da vas oslobodi potrebe da se stalno orjentišete i proveravate da li ste na pravom putu. Ako ga pravilno korsitite postći ćčete upravo to: bićete slobodni da odete napotpuno nepoznat teren, potpuno opušteni i posvećeni onome zbog čega se tu nalazite bez mnogo opterećivanja orjentacijom.

Kako postići slobodu

Kao i u mnogim drugim stvarima - sve je u glavi. Potrebno je da prihvatite nekoliko važnih stavova u odnosu na orjentaciju:

- preciznost nije neophodna

Zadivljujuće je kada vidite da vaš GPS uređaj pokazuje poziciju sa preciznošću od dva do tri metra. To je sjajno ali on ne gubi svoju funkciju čak i ako mu je prezicnost 30 m. Razmislite. Obična šumska staza je široka dva metra, seoski put je širok oko četiri, a magistrala bar osam metara. Da li je zaista bitno krećete li se levom ili desnom stranom staze? ono što je važno, to je da znate gde se nalazite i u kom pravcu je vaš cilj. Utabana staza je samo najčešće korišćena putanja, ali nema ničeg lošeg u tome da sa nje siđete i otkrijete neku novu, svoju, stazu, sve dok ona i dalje vodi na isti cilj.

Uzmite za primer topografsku kartu 1:25.000 kja se smatra preciznom. Na njoj jedan milimetar predstavlja 25 metara u prirodi. Da li je to precizno? Vrlo je lako prilikom označavanja pozicije na karti promašiti i više od milimetra zar ne? To u praksi znači da ako označite tačku na karti, ona se u stvari nalazi u krugu poluprečnika dužine jednog milimetra oko oznake. Proizilazi da možete lako da promašite poziciju za dva poluprečnika, a uprirodi to znači grešku od 50 metara. Više vam karta ne deluje precizno? Pa i nije, ali stvar je upravo u tome što je to sasvim dovoljna preciznost. Veća je nepotrebna. I da pogrešite za 150 metara to je kao da niste pogrešili.

- mnogo podataka može da koristi ali će sigurno da smeta

Da bi ste se orjentisali potrebna su vam dva ili tri dobra orjentira. Nije vam potrebno njih pedeset. Naučite da ocenite na karti šta su dobri orjentiri i da se njih držite. Za lagodno kretanje na terenu dobroje da znate da reicmo put prolazi malo ispod groblja koje se vidi na strani ispred vas a da nešto niže dolazi raskrsnica na kojoj treba skrenuti levo, nego da znate tačnu poziciju svakog drvceta usput. Birajte očigledne, jasne, uočljive i nepromenljive orjentire.

Kada skidate podatke sakarte, nemojte se opterećivati preciznošću. Naravno, trudite se da tačke očitavate što preciznije ali radite to produktivno. Najčešća greška je u crtanju putanja, kada pokušavate da putanju nacrtate savršeno, a to je u praksi prilično nepotrebno. Putanja je korisna stvar jer vas sve vreme navodi kojim putem treba ići, ali ne mora biti precizna baš u metar. Prilikom crtanaj putanja trudite se samo toliko da ona prati krivine u dovoljnoj meri da vam daje predstavu o putu koj predstoji. Na terenu sigurno nećete gaziti baš po ucrtanoj liniji, nego ćete ići kuda je Vama lakše. Ucrtana putanja samo služi utoliko da se ne zanesete pa ne odlutate predaleko.

- na terenu, ne držite GPS stalno u ruci

Postoji dosta anegdota o ljudima koji su toliko bili posvećeni korišćenju GPS-a da su vie vremena provodili gledajući u njegov ekran nego kuda idu. Nemojte da i vi upadnete u neku takvu priču. Budite opušteni, GPS držite na zgodnom mestu da ima dobar prijem (obično je to na ramenu, na kapi, na upravljaču bicikla ili što bliže prozoru na automobilu). ne mora vam uopšte biti u vidnom polju jer to i ne treba. Pogledaćete u njega samo kada treba da proverite neki detalj u vezi svoje pozicije, recimo kada naiđete na raskrsnicu, ili put koji nije ucrtan na mapi ili recimo kada treba d anađete izvor koji nije baš uočljiv. U svim drugim situacijama orjentišete se tako što gledate prostor oko sebe, prepoznajete ga i stičete sliku o svojoj poziciji.

Najbolju relativno dostupnu predstavu prostora predstavljaju topografske karte, tako da je neizostavan deo opreme za orjentaciju u prostoru, imali GPS ili ne, upravo stara dobra izgužvana papirna mapa. Ma koliko da su navigacioni uređaji tehnološki napredovali, još uvek se teško bore sa osnovnim prednostima papirne mape: papir može da prikaže mnogo više informacija, ne trose baterije i upoterbljice su i u najdubljoj sumi i najuzem klancu. GPS koji bi imao tako dobru i detaljnu mapu kao što je topografska iziskuje mnogo memorije, a to znači visoku cenu.

Ako naučite da spjite dobre osobine mapa (veliku količinu vrlo jasno predstavljenih podataka) i GPS uređaja (velika preciznost prikazivanja trenutne pozicije i mogućnost upisivanja željenih orjentira) imaćete dobitnu kombinaciju koja će vam omogućiti da se odlično snalazite na svakakvom terenu, pa i onom poptuno nepoznatom.

Dakle, prvo što treba uraditi kada se pripremate za orjentaciju na terenu to je da nabavite mapu. Za većinu potreba sasvim dobro posao odrađuju mape razmere 1:50.000. Detaljnija mapa 1:25.000 je dobra upravo za uvid u neke detalje, ali je nezgodna jer nije pregledna za veću površinu terena. Mape razmere 1:200.000, 1:300.000 i 1:500.000 su odlične za planiranje kretanja na velikom prostoru.

Podrazumevamo da mapu treba da imate u računaru, geografski orjentisanu, tako da podatke koje očitavate sa nje u računaru, možete da lako prebacite na GPS uređaj. Program koji je za sada najbolji za takvu primenu je OziExplorer.

I naravno, potreban je GPS uređaj. Dobro je da ima mogućnost da se poveže sa računarom, kako bi ste mogli lako da prebacujete podatke ali to nije neophodno: podatke uvek možete da ukucavate i ručno. Ipak, zbog praktičnosti, nema nikakve logike da nabavljate GPS koji se ne može povezati sa računarom.

U najjednostavnijem slučaju, da recimo imate GPS koji ne može baš nita drugo da vam da od podataka osim trenutne pozicije, to je sasvim dovoljno. Uvek možete tako očitan podatak da prenesete na kartu i vidite gde se nalazite. Ovo ćete retko raditi, jer je na terenu to nepraktično. Zbog toga iole opremljen GPS ima mogućnost da prikazuje unapred unete orjentire i putanje, tako da svoju trenutnu lokaciju na GPS-u vidite u onosu na pozicije orjentira, a pošto orjentire imate i na papirnoj mapi, vrlo lako ćete poziciju preneti na nju.

Još jednom da podsetim: nije važno koliko precizno određujete lokaciju sve dok znate gde se nalazite. Sve dok niste opterećeni korišćenjem GPS-a, preciznošću i mapom uopšte, već imate predstavu gde se nalazite i kuda idete, slobodni ste.