Oreska - Užice

Интернет - мач са две оштрице


- Искушење савремености -

"Све ми је дозвољено, али све не користи;
све ми је дозвољено, али не дам да ишта
овлада мноме"


Минули XX век ће бити упамћен по достигнућима у области
информатике. Стварање персоналних електронских рачунара
њихово спајање у јединствену мрежу у целом свету означило је
почетак постојања ИНТЕРНЕТА који данас представља
најсавршенији светски информативни систем.

Мање-више добре стране ИНТЕРНЕТА су познате свима,
захваљујући рекламној пропаганди компанија које производе
комуникационе програме, а и због великог тиража рачунарске
литературе.

Као и све друге творевине техничког прогреса и копјутер је
морално неутралан, тј. сам по себи није ни лош, нити добар. Он може
постати добар или лош, људском вољом - зависно од тога како ћемо и
ради чега ћемо ми користити ту "паметну машину".

Господ је дао разум људима да би га користили у славу Божију,
ближњима на корист а себи на спасење. Али огреховљена људска
природа, после Адамовог пада, склона је грехопаду, по речима св.
апостола Павла: "Не линим оно што хоћу, него што мрзим то чиним...
јер хтети имам у себи, али учинити добро не налазим. Јер, добро, што
хоћу, не чиним, него зло, што нећу, оно чиним. А кад чиним оно што
нећу, већ не чиним то ја, него грех који живи у мени" (Римљ. 7, 15-20).

Отуда ћемо скренути на опасности које вребају оне који се
користе компјутером, односно интернетом.

Све већи број користи компјутер не само као помоћни
инструмент у различитим делатностима, него да би се играли на
њему. Играју се одрасли, играју се и деца. И то са таквом
преокупацијом и заносом да би могли не само сате него и дане
провести поред комјутера, заборављајући на све око себе!

До чега доводи оваква компјутерска забава? До урањања у
виртуелну (вештачку) стварност компјутерских симулација и
"игрица". Уз њену "помоћ" сањар може да доживи разна осећања,
која су НЕПРИСТУПАЧНА или ЗАБРАЊЕНА за њега у стварном
животу. Зашто би се борили са страстима када је тако лако и
пријатно, скровито и некажњено препуштати им се у "виртуелној
стварности"?! Зашто себи ускраћивати уживање које је приступачно
и "безбедно", далеко од очију свих?... "Виртуелној стварности" су
добила приступ и наша деца кроз Интернет и разне врсте
компјутерских "игрица". Мора се рећи да ту прети страшна опасност
по њихову душу.

Прелест (духовна самообмана, умишљеност) "виртуелне
стварности" потпуно увлачи човека у свет фиктивних, али
дејствујућих ЗАДОВОЉСТАВА и СТРАСТИ. Она, осим тога, даје
могућност креаторима компјутерских програма да потпуно, а на
један неприметан начин, управљају психом човека, да програмирају
његово понашање, начин живота и мишљења, делујући на његову
душу на подсвесном нивоу.

Ако се ум човеков, посебно таква његова способност као што је
МОЋ ЗАМИШЉАЊА, не држи помоћу ХРИШЋАНСКЕ
МОЛИТВЕНЕ САБРАНОСТИ и ПАЖЊЕ - ЗАУЗДАН и ПОД
КОНТРОЛОМ, помисли ће временом у потпуности да обузму ум
човеков и загосподаре њиме, и човек ће престати да примећује чиме
се испуњава и чему служи његова душа: постаће РОБ ПОМИСЛИ, тј.
ђавола који му нашаптава такве помисли у ум, варајући човека да су
то ствари његове, човекове мисли. Искуство светих Отаца потврђује
овакву констатацију. Тако преподобни Исихија Јерусалимски каже:
"Демони обично преко помисли нечујно разговарају са душом и уче је
злу".

ИНТЕРНЕТ - ПРЕЗАГАЂЕНА СРЕДИНА

Велики је проблем што је Интернет постао презагађена средина.
Порнографија је толико продрла и Интернет да готово свако ко
сурфује по Интернету мора да наиђе на порнографију пре или
касније, укључујући и децу!

Интернет порнографија је велики проблем. Судови сврставају
порнографију под правну рубрику "слобода говора" што регулисање
питања порнографије на Интернету чини веома тешким!...

Сусрет са порнографијом на Интернету често почиње потпуно
невино. Може да се деси да ваше дете погрешно унесе адресу сајта у
свој компјутер и да заврши на порнографском сајту. Тако ће проста
грешка изложити ваше дете нечистим сликама и језику који врло
погубно утичу на младу психу детета!

Протојереј Јоханес Јакобс (свештеник у Грчкој православној
Архиепископији у Америци) каже: "Порнографске слике нису ни у
ком случају "неутралне"... Гледање порнографије може имати
озбиљне духовне последице и лако се развија у порочну навику...
Родитељи морају да заштите децу од порнографије!... Породични дом
је "мала црква", како нас уче Оци Цркве. Ако се родитељи не
супротставе гледању порнографије у свом дому, они ризикују да
разоре душу своје деце... Деци не би требало допустити да сурфују по
Интернету када родитељи нису код куће... Родитељи би требало да
надгледају сву интернет активност, нарочито код млађе деце... Нека
родитељи дозволе својој деци да иду по Интернету, али нека их
сачувају од порнографије!"

Многи теоретичари који су се бавили проблематиком интернета
заступају мишљење да је свет виртуелних реалности опасан по
човека. ОПАСНОСТ је утолико већа што је већина људи не може
проценити него само - ПОТЦЕНИТИ.


Постоји ДУХОВНА, ПСИХИЧКА и ФИЗИЧКА опасност


1. Опасност је ДУХОВНА зато што свет виртуелне реалности
развија и подстиче код човека ЧУЛНОСТ а гаси ДУХОВНОСТ. У
свету виртуелне реалности нема места за Бога, али има места за
ђавола. Овде нема места за духовну борбу. Човек се уопште не бори
против својих страсти, него им се сав предаје и потапа се у њих.

У светоотачком духу преподобни Нил Синајски нам објашњава
суштину духовне борбе: "Сва борба душе састоји се у томе да се ум
не удаљи од Бога, да се не зауставља и не саглашава са нечистим
помислима, да не обраћа пажњуна оно што у срцу слика тај, достојни
сваког одбацивања, древни сликописац (смртоносац)-ђаво."

2. Постоји и ПСИХИЧКА опасност. По мишљењу руских
стручњака масовно забављање људи компјутерским играма које
садрже програме виртуелне стварности довешће до огромног
ПОВЕЋАЊА БРОЈАПСИХИЧКИХ ОБОЉЕЊА, тј. код човека
се веома брзо може избрисати граница између виртуелног и
стварног света. Циљ виртуелне технологије је стварање лажног
света, али кад у човековој свести лажни светови постану прави, човек
просто неће моћи да изађе на крај са њиховим разликовањем и лако
може доћи до подвајања личности, па чак и до отуђења.

3. Установњена је и ФИЗИЧКА опасност, односно опасност по
људско здравље. Никакви заштитни екрани не могу у потпуности да
спрече погубно зрачење. Није случајно што су у целом свету
утврђени ВРЕМЕНСКИ ЛИМИТИ рада крај компјутера. Уочено је
да сви "компјутераши" имају веома смањен ниво леукоцита у крви-
што значи оштећену заштитну функцију организма, смањену
отпорност на болести.


ИНТЕРНЕТ ОПИЈА КАО ДРОГА!

У нашој земљи зависност од Интернета је све масовнија појава.
Дешава се да Интернет задржи своје зависнике приковане за столицу
далеко више од планираног времена.
"Пред компјутером се развија ПСИКИЧКА ЗАВИСНОСТ са
свим карактеристичним манифестацијама какве познајемо код
органских зависности (алкохол, дрога, храна ...). Због тога зависник
проводи и по 10 сати дневно на Интернету. И то време стално
повећава!"- каже психолог Миодраг Миленовић, асистент на групи
за Психологију Философског факултета у Нишу ("Народне
новине").
Зависност ћете препознати ако себе ухватите у намери да се
укључите 10-ак минута, а останете на Интернету пар сати.
"Осећања интернет Зависника су иста као и код осталих зависности,
ако нешто осујети њихову потребу. Осећају се депресивно,
узнемирено и раздражљиво ако из неког објективног разлога немају
приступ Интернету (квар или друга спреченост). Очигледно је да се
Интернет налази на самом врху њихових приоритета. Но,ове особе
то не увиђају и негирају зависност (као и у случају дроге, на пример).
Спремни су да слажу и пријатеље о времену проведеном у овој
активности, смањујући га због ОСЕЋАЊА КРИВИЦЕ.
Када покушају да скрате ово време и да га контролишу, редовно се
понављају неуспешни покушаји. Чак ни тада не прихватају
чињеницу о зависности"- каже поменути психолог.
Који су разлози "упадања" у Интернет зависност? "Људи који
се везују за Интернет беже од реалности и траже безбеднији начин
комуницирања са околином. Беже од ризика да буду рањени. Ако се
појави нешто нежељено,лакше се брише- само притиском на дугме!"
Отуда се комуникација преко Интернета дефинише као
интимност без одговорности.
Због страха од околине и неспособности да поднесу критику
они беже у квази безбедност која им ствара илузију о комуникацији
и интимности.
Отуда није никакво чудо, констатује психолог Миленовић,што
управо сајтови са интимним садржајем имају изузетно велику
посећеност. По статистичким подацима сваки пети интернет
зависник - зависникје од виртуелног секса. До 2003.год. у САД је
забележено неколико развода бракова управо због Интернета,јер му
је дата предност у односу на комуникацију са брачним партнером.
Недавно је неколико финских војника ослобођено војне
дужности са дијагнозомда су зависни од Интернета!
("Православље", бр. 900, стр. 33). "Нимало наивна ствар,поготово
ако имате децу која су стално поред компјутера."
Како се заштитити од нежељених последица и утицаја употребе
компјутерске технологије? Неопходна нам је пре свега духовна
заштита.Ту заштиту у потпуности нуди само Православно
хришћанство.

ДУХОВНА ЗАШТИТА, односно ДУХОВНО СТРАЖЕЊЕ

Најстрашнији непријатељ, којег је створила пост-индустријска
култура, култура информатичке технологије и слике, јесте ужасна
РАСЕЈАНОСТ ЧОВЕКА. Преплављени и предавајући себе
милионима слика и мноштвом различитих ситуација на ТВ
програмима и у медијима уопште, људи губе мир свога ума,
самоконтролу, моћ молитвеног сабирања и размишљања, и
расејавају се у спољашњост, постајући странци сами себи. Већина
православних верника исповеда да не успева да се моли, да се
молитвено сабира и да се одрекне брига овога света, као и немира
духа и душе, који су погубни по трезвеноумље, унутрашњу
равнотежу, сабрани рад, породични мир и стваралачки друштвени
живот.
Познати духовник наших дана, Архимандрит Емилијан
Светогорац своја духовна чеда упућује на духовно стражење:
"Учење Отаца о духовном стражењу наоружава људе тако да могу
да се изборе са страхотним учинцима технологизованог друштва:
"Јер оружје нашег војевања је" - по СВ. апост. Павлу,- "силно
Богом за рушење утврђења, обарајући помисли и сваку охолост,
која устаје против познања Божијега, и покоравајући сваку
помисао на послушност Христу" (II Кор. 10,4-5)."
Духовно стражење јесте заштита за свакога "која у себи садржи
све штоје добро у овом веку и у будућем" (Св. Исихије Старији) и
оно је "пут који води у Царство, које је у нама и које ће доћи" (Св.
Филотеј Синаит). ДУХОВНО СТРАЖЕЊЕ није особина само
оних који се активно баве молитвеним размишљањем. Оно је за све
који са савешћу "овај свет употребљавају као да га не
употребљавају"(IКор.7,31).
У индустријској ери људи су постали потрошачи и робови ствари
које су произвели. У пост-индустријском друштву они су изнова
постали потрошачи и робови слика и информација које су испуниле
њихове животе.
"Уздржање и духовно стражење јесу за све Хришћане на свету
оружје начињено на основу искуства црквеног живота и
Православног Предања уопште,једино оружје које ослобађа род
људски од ропства, које чува наше духовно здравље и
н&