Oreska - Užice

Mislim da je meni na Zlatiborskom putu najveca brzina bila oko 65km/h, nije moglo vise ma koliko se trudio a trudio sam se, ali mi je takva aerodinamika. Brzinu na ovom spustu racunam bez okretanja pedala. Meni to nije strasno, put je pregledan, krivine su blage i sve se lagano prolazi, samo je bitno ne praviti nagle pokrete volanom i gledati ispred sebe da se na vreme primeti kamen ili rupa.

Najvea brzina koju sam ikada vozio je bila 69km/h, na putu koj se iz Stapara spusta u Turicu. Tu je veliak trmina i moze se postici mnogo veliak brzina ako imate ja*a. Ja sam tu pustio do 69 i nisam smeo vise jer su krivine prilicno jake i veoma nepregledne. U istoj voznji, ispred mene je isao Raso brkica, koji je na istom mestu postigao 79km/h - drugim recima, ima veca ja*a :)

svaka čast i za tebe i Raša. Ja sam tu brzinu postigao osmah posle Palisad tunela sa Tibora, ali sa okretanjem pedala. Nizbrdica nije kao kod surduka i dalje ka UE, ali je dosta pregledno i imas dovoljno vremena da zakocis. Problem je, p0onekad, jak vetar kad dune, imas utisak da te pomera u stranu za par centimetara, a i rizla koja se nalazi sa strane.

blam sam doziveo kod Vermera, kada sam kao junac zapeo sa vrha bivseg 7. jula, i gurao nekih 43km/h. Nagomilali se neki auti kod cvecare na stopu, a ja kasno kocio, i pravo u passate jedinicu. nije mi , sto sam pao, razbio koleno, izgrebao, malo razbio biciklu, i ciku auto, nego zbog onih silnih likova, koji kuliraju uz pice,...Ajoooj.

Na vrh mi je mozga da sam skro napravio neki mnogo dobar spust ali nikako da se setim gde. To niz Cajetinu mi ne izgleda da obecava bas neku veliku brzinu ali da je dobar supust jeste. Od tog mekanog sputa sirokom i preglednom dzadom sa dobro udesenm krivinama, bolji je samo spust niz neki teski sumski put.

Dobro pamtim onaj spust sa Jelove Gore, sa Mackovog kamena na Kadinjacu. Eh kad sam bio mladji to je bilo vratolomno. Tu se ladno vozilo sezdesetak izlokanim strmim puteljkom. Ah kakva uzivancija :) Mada, kada smo prosle godine pravilo onu zurku na Jovanovoj vodipa se tuda vracali biciklama, video sam koliko sam ostario, jedno vreme sam uspevao da drzim korak sa malcima, ali sam na kraju odustao, nema se vise nerava da se onako besomucno otisne nizbrdo, a i iscupala mi se sajla iz menjaca :)

Jedan od najboljih spustove ja bio niz Volujac, ali je asfalt vremenom poprilicno urnisan i tu vise nije bas bezbedno pustiti se u slobodan pad.

Jedan sjajan spust smo Mladen i ja napravili spustajuci se sa Tornika na Vodice. Uh to je bilo fenomenalno, morali smo da stajemo usput da se odmorimo.

Najopasniji je bio na Zlatiboru, sa Oka smo krenuli popreko na Viogor i naleteli na neku nizbrdicu, stustili se tuda, secam se da sam presao 60 na sat, a ond auleteo u osusene tragove traktora. Brale kakvo je to iskustvo, letis ko znaj, neravan zemljani put te istresa iz gaca, a moras da pratis putanju kolotraga u koji si uleteo inace ode glava :)

Ma, svaki spust je dobar :) Zbog toga vredi penjati se :)

Sto se tice padanja sa bicikle, da cuknem u drvo, nisam imao neke ekscese. Mislimo bilo je ali nista za pricu, malo isklizne tocak u krivini ili tako nesto, ali bez posledica.

Najgluplji pad sam napravio tako sto sam, spustajuci se niz Karadjordjev sanac prema dovarju, nosio kesu, pa sam upravljac drzao samo jednom rukom, i tako u voznji, primetim ja da kad malo stisnem kocnicu volan krece da se migolji. Pomisim, kad bih sad jace stisnuo kocnicu, ala bi se volan sklopio - i stisnem... ne da se sklopio.... nego sam se u trenutku tako izvrnuo da su neke zene pocele da zapomazu :) Srecom, bas mi se nista nije desilo, ustao sma, tresao prasinu, seo na bajs, uhvatio volan s obe ruke i nastavio dalje :)

Onda vodim sve forumase, naravno, samo ozbiljne, u Bosnu, na Sjemec, to je odavde 102km, do Visegrada svi znaju da je 74km, 7 uz Bele Zemlje, pa ravno do Šargana, spust, ravno. U Višegradu, moramo uzeti taksi. Ako nas bude išlo cetvoro, to nam je po 5 km po osobi, oko 2oodin., do moje vikendice. Ona je na 1199m.n.m. prva kuca je na 4km od nje, u bilo kom smeru. Samo vukovi, jazavci, lisice. Nema ni vode, ali to nije problem, postoji nacin.

Da ne duzim pricu, ali gore kad se dodje, raspaljuje se rostilj, slikanje, pice, itd. A da vozimo, mozemo bilo gde. Dan dva, tu, ili koliko se dogovorimo, pa nizbrdo 28km, cistih, kao niz Dositejevu. Malo Mokra Gora, pa kuci.
Naravno, samo ko moze, uz osnovnu opremu, minimalnog kesa, i naravno ličnu kartu, za prelazak granice.Čini se da je dug put, ali verujte, ko je imalo vozio biciklu,a voli prirodu, nece mu biti tesko.

normalno, sve ovo ostaje za posle aprila, kad okopni sneg tamo,...

Gde si ti bio sve ovo vreme? :)
Ovaj mi predlog ne zvuchi ni malo loshe.. Samo da kupiim novi bajs :P A to moram shto pre da vidim jer ce lepo vreme brzo doci :D

ok, vidi kod Milivoje, ekstra je covek i svima pomaze oko svega,....

Ne bih uzimao novi bajs.. Planiram neki sa malo kvalitetnijom opremom.. Sh'o kazu..profi :P Mada, nije na odmet otici i porazgovarati sa Milivojom...

Sto se tice brzine i ubrzanja, najzesci spust sam doziveo sa Mitrovca prema Peruccu. U jednom trenutkusam poceo da kocim i posle 5-6 sekundi pre ulaska u jedan od tunela videh na satu 65 km/h. Nisam siguran koliko moze biti pre kocenja ali us*o sam se ko grlica jer sam se u tunelu susreo sa automobilom iz suprotnog smera. Mislim da je ovaj spust fantastican ali i veoma rizican jer su ubrzanja velika, puno ostrih krivina i tunela. Ali ko voli adrenalin neka obavezno proba.

Zanimljivo, na tom putu nikada nisam isao brzo. Uvek preovlada zelja da se ide lagano i sto duze uziva :)

A i put je u trosnom stanju, previse tu moze da bude iznenadjenja.