Oreska - Užice

http://www.pressonline.co.yu/vest.jsp?id=27987

Izvor: PRESS

GRADE CRKVU POSLE 164 GODINE

Hram će biti sagrađen na brdu Karaula, u blizini Starog grada, i videće se iz svih delova Užica

Posle decenije razgovora između predstavnika crkvene opštine i grada Užica, konačno je pronađena lokacija za izgradnju crkve. Buduća crkva će biti u blizini Starog grada, na najvišem brdu u širem centru grada, zvanom Karaula. Press saznaje i da će doći do podele Žičke eparhije na dva dela i da bi Užice trebalo da bude centar jednog dela.

Već više od decenije u Užicu se raspravlja gde izgraditi novu crkvu, jer je postojeća Saborna crkva svetog Đorđa, napravljena 1844. godine, mala i ne može da zadovolji sve potrebe građana. U gradu postoji još jedna crkva svetog Marka - čatmara, napravljena u prvoj polovini 18. veka, ali ona više služi kao spomenik kulture.

U užičkoj crkvenoj opštini zadovoljni su što je napokon pronađena lokacija za novu crkvu.

- Posle 164 godine u Užicu će početi da se zida novi sveti hram. Zahvaljujemo se gradu što nam je dodelio lokaciju za novu crkvu, jer potreba za njom odavno postoji. Predstoji izrada projekata prilaznog puta i infrastrukture. Još ne znamo kako će izgledao taj hram, ali će projekat raditi arhitekta Dimitrije Marinković iz Pančeva - kažu u crkvenoj opštini.

Gradski menadžer Zoran Pejić rekao je da je privremeni organ opštine doneo odluku o dodeli lokacije za gradnju crkve krajem prošle godine.

- U pitanju je površina nešto veća od 80 ari na brdu kod Starog grada. To je izuzetna lokacija, trenutno zarasla sitnim rastinjem, ali se nalazi na vrlo visokom i vidljivom mestu. Buduća crkva će se videti iz svih delova grada i prilaza gradu, bilo da dolazite sa Zlatibora, Požege ili Bajine Bašte. Grad je uvek podržavo inicijativu za izgradnju crkve, pa će podršku pružiti u projektovanju prilaznog puta iz pravca naselja Terazije, što je i najobimniji deo posla. Grad će pomoći i u vađenju urbanističkih dozvola, a postoji obećanje za pomoć u izgradnji nove crkve od Ministarstva vera i Ministarstva za infrastrukturu - rekao je Pejić.

On je dodao da je pre nekoliko dana održan sastanak s predstavnicima crkvene opštine na kome je rečeno da će se crkva graditi po ugledu na jednu crkvu iz okoline Niša, samo većih dimenzija, od belog venčačkog mermera.

U toku ove godine biće urađen projekat, izgrađeni pristupni put i infrastruktura, a očekuje se da na jesen budu postavljeni temelji crkve koja će spadati u veće hramove u Srbiji. Ne zna se koliko će izgradnja koštati, ali je izvesno da je reč o velikoj sumi. Gradnja će se finansirati novcem SPC, grada Užica, ministarstava vera i infrastrukture i od priloga građana.

Press još saznaje da će se tu najverovatnije otvoriti i škola bogoslovije.

- Izgradnju velikog svetog hrama u Užicu inicirao je vladika Hrizostom, koji predlaže da se u ovom delu Srbije osnuje eparhija. Žička eparhija će se podeliti na dva dela i Užice će predstavljati centar nove eparhije. Vladika Hrizostom je inicirao i obnovu manastira Rujan u Vrutcima kod Užica, gde je štampana prva knjiga u Srba - Miroslavljevo jevanđelje - rekao je sagovornik koji je želeo da ostane anoniman.

Z. GLIGORIJEVIĆ

Cini mi se da u nastojanju da se posto-poto pravi nva crkva ljudi nisu mnogo razmisljali o prakticnosti.

Lokacija koja je izabrana mi se ne cini bas pogodna. Prvo, to je mnogo daleko od grada i uz to mnogo visoko tako da ce ljudi tu morati da dolaze automobilima. Peske ce da doalze mozda samo ljudi koji zive neposrednoj blizini, a ni njima nece bas biti milo da sipce uzbrdo.

Drugi problem je sto je taj rpostor mali, cini mi se znacajno manji nego sto zauzima crkva Svetog Djordja kod Gimanzije, a slozicete se da je prostor oko crkve prilicino skucen. Plan je da se gradi velika crkva, koja sama po sebi trazi prostor, a treba voditi racuna i o tome da je potrebno dosta prostora za okupljanje ljudi kod crkve, a narocito za parkiranje automobila.

Dodatno stvar kompolikuje to sto se na toj lokaciji vec nalazi visok stub sa sirenama za uzbunjivanje, sa pripadajucim zidanim objektom, sto dodatno smanjuje raspolozivi prostor.

U svakom sluchaju vishe mi se dopada ovaj prostor nego raniji predlog ministra Ilica da se Hram postavi na sred trga... To je po meni van svake pameti.
A Uzice je kako ja volim da kazem "mali Rio" i treba da ima Hram na najvishem brdu kome ce se svi diviti, i koji ce kada padne mrak biti jako osvetljen..... :)

Mislim da će im ta crkva zvrčati prazna, a da će se narod i dalje tiskati u sadašnjoj crkvi kod Gimnazije.

Da, ali se tako na cuke stavljaju male crkvice i kapele a ne kapitalni objekti. Svrha Saborne crkve je da ljudi u nju dolaze kad god je neka prilika i to u sto vecem broju. T znaci da ona treba ljudima da bude blizu i usput, a ne da moraju da odvoje i planiraju dan ako misle da idu u crkvu.

Одлазак у цркву не треба да се планира, већ треба да буде навика и подразумевана активност сваког Хришћанина.

U samom centru grada, rupi, stvarno nema prostora za toliki objekat i zbog toga je sigurno planirano da izgradnja bude malo izvan grada. Zashto ne Krchagovo, na mestu kasarne??? Da nije prostor mozda nekome "obecan", ko zna......
Iskreno slabo posecujem crkvu ali oni koji idu svaki dan sigurno nece reci da im je daleko. Pobozni ljudi idu iz drugog razloga i njima je daljina crkve najmanji problem. Drugim ljudima koji posecuju crkvu sedmichno takodje nece biti problem da jednom nedeljno prepeshache ili chak odvoje pare za taksi a tek ne onima koji u crkvu dolaze godishnje. Siguran sam da mozda samo 4-5% gradjana Uzica posecuju crkvu redovno, a mozda i manje.

Moje dete ce i dalje u vrticu da bude sa 40-toro dece u grupi ali cu bar imati gde da se molim za izgradnju novog vrtica.

 Зар те сирне нису горе на Теразијама, на врху оног брда? Неће ваљда ту да праве цркву, пут до горе је ужасан, готово да не може ни аутомобилом до горе да се изађе.

Koliko znam, to je to brdo...

"Odlicna ideja".Mozda se predomisle za Bioktos.Mislim "vise je i dalje se vidi" , kako rece jedan u prethodno napisanom clanku.

Изгледа су почели са радовима, видим из собе да су посекли сво дрвеће на врху брда и да су поравнали врх.

Па и пут је направљен већ одавно, види се да су неки радови у току.

Vise prostora oko crkve i u crkvi je potrebno samo kad su veliki praznici (Bozic, Uskrs, Sv. Nikola i sl.),jer je jedino tada guzva! Ali opet je bolje da je ne grade u centru (kao sto je cika Velja predlagao),nego malo izvan grada!

Nesto nemam utisak da je potrebno vise prostora nego sto ga ima oko crkve sv. Djordja kod Gimnazije....

S obzirom da su uzicki svestenici presli sa tradicionalnog na katolicki nacin vrsenja sluzbe, sve vise vernika odlazi u crkve u okolini gde se jos uvek sluzba vrsi na tradicionalan nacin, tako da ce biti potrebno cak i manje mesta nego sto sada ima.

http://www.politika.rs/rubrike/Srbija/Uzice-dobija-crkvu-na-Karauli.lt.html


Užice dobija crkvu na Karauli

Posle 165 godina, u Užicu će se graditi novi pravoslavni hram, i to na najvišem gradskom uzvišenju, do koga je sada građevinski materijal jedino na leđima konja moguće uzneti



Ako je suditi po namerama lokalne vlasti i sveštenstva, Užice će posle 165 godina dobiti novu crkvu. Istina, o podizanju hrama se ovde govori poslednjih petnaestak godina, ali radovi nikako nisu počinjali. Sada je, tvrde nadležni, sve izvesno – konačno je određena lokacija, dobijene potrebne saglasnosti, pa se očekuje i objavljivanje datuma kada će otpočeti zidanje.

Za mesto nove užičke crkve izabrano je najviše gradsko uzvišenje zvano Karaula, na vrhu naselja Terazije, iznad ovdašnje srednjovekovne tvrđave zvane Stari grad. Na toj nevelikoj livadi-vidikovcu nekada davno bilo je vojno utvrđenje, još su ovde ostaci kamenih bedema koji su ga opasivali. Do najviše tačke Karaule sada se ide uz besputnu padinu, kuda se materijal za gradnju jedino na konjima može izneti. I predstavnici užičke vlasti i Srpske pravoslavne crkve jedva su se juče na to uzvišenje popeli, da bi na licu mesta pogledali planove i razmotrili šta je najpreče činiti. A pristupni put je, svakako, prvi posao – neće valjda žičarom vernici ovamo stizati.

– Pre nekoliko godina, vladika žički Hrizostom predložio nam je da ovde, u saradnji sa gradskom vlašću, podignemo novi hram. Pretprošle godine dobili smo 80 ari na Karauli, od čega će na platou od 15 ari biti građena crkva, posvećena Svetoj Petki. Dobili smo i saglasnost Zavoda za zaštitu spomenika kulture, budući da se ovde nalazilo vojno utvrđenje. Upravo razmatramo i dve mogućnosti za gradnju pristupnog puta: jedna sa severne strane od naselja Terazije, a druga sa južne, kako bi se Stari grad povezao sa crkvom, što bi bila posebna atrakcija za turiste. Vreme početka radova na hramu zavisi od iznalaženja rešenja za put – rekao je arhijerejski namesnik užički Miloš Bosić, podsetivši da je od dve postojeće ovdašnje crkve hram Svetog Marka sagrađen 1828. godine, a Saborna crkva Svetog Đorđa 1844. godine, kada je Užice imalo svega 800 žitelja.

Prema rečima gradonačelnika Jovana Markovića, gradu je bez dileme potreban još jedan hram. Pristupni put do Karaule jeste problem, veliku visinsku razliku treba savladati, ali radiće se na tome. Istina, gradski budžet za 2009. nije predvideo ovaj trošak, pa se, dodao je Marković, očekuje podrška nadležnog ministarstava i donatora.

Projektanti su zamislili da uz novu crkvu na ovom uzvišenju bude i zvonik, amfiteatar, parohijski dom i prateći sadržaji. Delovi starih bedema ostaće, i to kao ograda porte.

B. Pejović

Gospodi kojoj je glavni problem da li će moći automobilom da dođu do Crkve i da li će imati gde auto da parkiraju nije baš ni mesto u Crkvi .
Mislim da je lokacija idealna ,i da sama po sebi daje još lepšu dimenziju. Do sada je ljudima koji dolaze u Užice prvo upadalo u oči groblje ,pa bi valjalo za promenu nešto drugo da im skrena pažnju.

     A da li je nova crkva trenutno najpotrebnija u gradu?Neki novi prostor za decu ili ulaganje u modernizaciju drzavnih skola i bolnica,poboljsanje gradske infrastrukture i sl.,mozda bi vise odgovaralo trenutnim potrebama gradjanstva.SPC je dovoljno bogata da  sama obezbedi sredstva za kupovinu terena i izgradnju objekta, kao i puta koji bi vodio do crkve.Jednostavno nema potrebe za dobrovoljnim prilozima a narocito  trazenja pomoci u vidu opstinskih para.

Ako kazes da gospoda ne treba da brinu o tome da li ce moci da dodju kolima u crkvu, nemas pravo ni da pricas da li je lokacija za crkvu idealna, jer su to podjednako nebine stvari za instituciju kao sto je crkva, ako se posmatra na nacin iz prvog dela tvog teksta. Kontradiktoran si    ; )

Пише да ће на платоу од 15 ари бити саграђена Црква и то је по свему судећи сасвим довољна површина за изградњу. Само ми није јасно где нађоше тих 15 ари, мени је врх брда деловао много мање.... Свака им част ако на том месту направе толико велики Храм, а по мом мишљењу место је ок. Урадиће и пут са горње стране, биће бољи прилаз сигурно. Сем тога доста људи живе и иза Теразија ка Турици, њима ће бити ближе Црква.  :)

Ma kako može da odgovara to mesto? Crkva se ne pravi da je ljudi gledaju iz daleka (čak je kod nas običaj da se crkva stavljaju sklonjene od pogleda), nego da ljudi u nju odlaze.

Ko će tamo da ide u crkvu, kad je tako daleko da ima smisla ići samo nekim prevozom?

Na teško dostupnim mestima se grade samo manastiri i isposničke ćelije, a ne crkve u koje treba svakodnevno da dolazi narod.

Па и отићи превозом шта је спорно. А ти немој да причаш да ће ти сметати да пешачиш, толико си прешао километара по којекаквим врзинама и шумама и сметаће ти шетња до нове Цркве једном недељно. Стварно те не контам. Ако људи као ти размишљају да у Цркву не треба ићи јер је удаљена онда треба да престанете и да се крстите.
Сем тога, толико омладине се попне на Стари град да се прошетају, шта је тешко отићи још коју стотину метара изнад и посетити Храм. Како људи у већим градовима обилазе Цркве него превозима, аутобусима, трамвајима, сопственим колима па и таксијем... У нашем граду постоји доста ствари које треба урадити а које нису могуће због простора, ето колико пута смо помињали питање базена, где га ставити, а ви се буните што ће да се гради нова Црква, која стварно није много удаљена од центра града а исто тако је ближа неким људима који не живе у центру.

Tesko da se to moze zvati setnjom. To je omanje planinarenje koje zahteva podebelu kondiciju i odgovarajucu odecu i obucu, sigurno ne onu u kojoj se ide u crkvu.

Na to brdo sam izasao ne znam ni ja koliko puta i vrlo dobro znam kako to izgleda.

Eh i ja sam voleo da tuda tumaram u mladje dane, te moram da se slozhim sa Pedjom da put definitivno nije za  klasichnu shetnju, bar ne za starije i bolesne. Kazhem voleo poshto sumnjam da cu tamo nadalje ici "u shetnju" na pricest, poshto i onako imam odbojnost prema crkvi kao instituciji (za vlast nad dusama dok su na zemlji).

Mesto je idealno za duvanje, bolje reci kurchenje kako mladi danas (ne)popularno kazhu, sve u skladu sa hriscanskim vrlinama kao shto su smernost, skromnost, umerenost itd.

Mislim da ce im posetnost biti znatno manja nego u centru, nakon shto  ljude prodje prvi talas intersovanja za novi objekat. A sobzirom da ce tu da grade i tu skolu potpuno je jasno zashto su odabrali tu lokaciju - da mogu da bludniche i orgijaju sami  i na miru. Setimo se samo Pahomija... : ) Elem omladina se gore penje ugl. da mozhe da na miru pijanchi na svezhem vazduhu (zdravije je) i uprazhnjava jedan drugi oblik ljubavi nego oni drugi oblici koji se upraznjavju u crkvi, te kod Pahomija.

Mesto definitivno nije za crkvu. Ajde kad vec pomenushe Rio da su uzeli da naprave neki spomenik kao onaj u Riu, ili neshto onako umetnichki interesantnije shto ce da privlachi pazhnju umesto josh jedne crkve. Inache kad ulazish u grad ugledao prvo groblje ili crkvu dodje mu na isto - i jedno i drugo asocira na smrt.

Преселите се, шта да вам кажем. Храм ће бити изграђен на том месту и мени је драго због тога. Уопште не размишљам на тај начин, што је ту, што није овде???
На ком месту би Ви поставили нову Цркву ако већ мислите да треба да буде у граду и да ли уопште мислите да је потребна нова Црква?

Кажем да ми се допада локација јер је специфична, не на начин на који је Грађанин описао, и то слободно могу да кажем претрерао са описивањем. У граду већ постоје две Цркве. Црква Св. Марка на Ракијском пијацу је релативно скоро реновирана и екстра изгледа. Ту ми се нарочито допала нова црквена продавница која је обогаћена и у којој се могу узети многе разноразне иконе и остала обележја што код Цркве Св. Ђорђа није био случај. Мишљења сам да у граду уопште није потребна још једна али на овако специфичном месту и те како. Опет понављам, ближе је неким другим људима који су ван центра а сам прилаз ће бити урађен, видећемо како и на који начин, немојте одмах да лупате како ћете до Цркве доћи планинарењем са одговарајућом одећом и обућом, смешно. Претерујете много!

Zanimljiva ta stvar sa pravljenjem crkve hrama sta god. A jos zanimljivije je da kad god je neka kriza ili nema para negde se pravi crkva. Sad da li se pravi crkva ili se prave pare to je druga stvar. Koliko ce to sve da kosta jedno 200 000 evra a neplanirano jedno 350 000.  Uzicu kad spojis sve ulice po centru ima u vrh glave jedno 15 km i to je mnogo koliko to kosta? Uzicu ima jedno tri ljuljaske i dve ispravne klackalice i nijedan tobogan ali zato ima vasar na trgu koji kosta svakog roditelja min 300-400 din vece a grad nista dok ubija kiriju a i sto bi se nasa deca zabavljala na javnim igralistima za dzabe kad roditelji imaju kintu da plate one budalastine po trgu. Ja cu da verujem ili ne u boga i sa jedno dve i tri crkve ali i bez ijedne. Jedino pozitivno u ovome vidim da ce biti to sto je nova crkva na lokaciji dobroj za popodnevnu setnju ili voznju biciklom sumarci kraj novog puta su dobri za nocne izlete parova kolima koji nemaju gde da izmene neznosti. Bolje da grad sa ti parama napravi jednu zgradu u svom vlasnistvu pa da se to iznajmi mladim ljudima i parovima pa tako popravi svoj imidz. Usput menadzer grada kakva smesna funkcija.

Годишње одем пар пута у цркву, и није ми проблем да прошетам до ње. Нећу да улазим у то треба ли нам још једна црква или не, али ова нова ће дефинитивно бити украс града.  Лепо ће то да изгледа када се осветли, још ако направе стазу од Старог града ка цркви... Од Теразија већ постоји пут до горе, али је у лошем стању као и све споредне улице у граду, фали им да изграде мање од 100 метара пута до врха брда.

Само ми није јасно одакле им толико пара? Већ пар година не крпе улице осим оне у ужем центру града, као немају пара за остале, а имају да направе цркву...  :smile02:

Текст који прилажем, објављен је у ужичким Вестима (септембар 2008) као полемика са Милојем Мандићем, археологом који спроводи заштитна археолошка ископавања на Караули, под називом 200 МЕТАРА ПОРЕД  ЕВРОПЕ


У праву сте, не треба се бринути све је у најбољем реду... сазнали смо да сте добро поболи сондажне кочеве у правцу севера у време када се градило по околини Града, купили у Ужицу доста милиметарског папира још '73, да знате пуно о кулама и градовима, да сте коначно прикупили доста решења надлежних органа и да сте коначно угледали њихове дугачке деловодне бројеве. Наравно, боље имати решење из Београда, цветић му пољубим, него имати претходно стручно договорен, утемељен и тачно осмишљен План активности на комплексном развоју једне комплексно експониране урбане структуре какав је Стари град (и његовом Караулом као повезаним и једнако вредним делом). А што оваквим изграђеним акцентима и инвазивним урбаним условљавањем можете да подстакнете деградацију истог, то неће бити сутра питање историчара уметности или археолога већ архитекте (можда неког као што сам ја). Истичете да је заштита простора Тврђаве испуштена ствар захваљујући онима сличним мени, а ви који сте и урбаниста у покушају, то управо сада чините.  Надаље, мој текст се свакако односи на локалитет Караулу- одакле вам утисак да не познајем локацију!? Када се говори о Старом граду требате знати да њега не чини само утврђење које сви ми познајемо и сагледавамо над реком- њега чине три једнаковредне целине: Град, спољно палисадно утврђење и одељена тврђава- Караула око 220 матара од Града, те сматрам исправним  и потребним називати цео овај потез једним топонимско-просторним и функционалним именом- Стари град.  Надаље, црква на Караули никако није могла постојати, јер се време настанка истуреног спољног утврђења на овом простору може оквирно датовати тек у период боравка В.  Антоновича Грамберга у Ужицу у првој деценији 19.  века или евентуално нешто раније за време Турака, када је ово спољно утврђење јасно имало функцију осматрања, и кад овај део града није био уопште насељен становништвом, поготово не српским.  Зашто мислите да је баш црква најпримеренија? Знате, историјом се можемо играти на много других начина и суштина мог претходног текста је управо на ову тему.  На крају, овај део Ужица звао се Становик (или Стеновик. . .  од стена), а не Становник како већ тенденциозно конструишете везу са савременом лексичко-семантичком појмовном предикцијом.

У осталом, став да је градити нешто ''ПОРЕД'' прихватљивији од градити ''НА'', није добар и није прихватљив.  Заборављате шта су данас ''визуелне везе'' и вредности ''културно-историјског пејзажа'', као посебно промовисаног појма у савременим препорукама и модерним критеријумима заштите културних добара.  Данас ПОРЕД црква- а сутра ПОРЕД ње може и бензинска пумпа, зашто да не.  Све то може бити ''ПОРЕД'' Старог града, ко што би поменута пумпа могла бити и ПОРЕД прозора ваше дневне собе. . .  Сад, не помогне ли стручно-фарисејски речник и 200 метара раздаљине, онда ћемо ствар да решимо решењима (све оним набројаним), вијугавим управним поступком (све онако препричаним), и све ћемо то заједно ''премостити'' од брижног Краљева до Ужица.

Поштовани колега, када буде било мање приватних археолошких збирки и депоа, архивских кутија остављених без евиденције на таванима и спремних за шкартирање, несређених регистара и недостајућих предмета, стручних табора (као вида српске саборности у ужем смислу). . . .  надам се да ће и Ваша струка мање копати по ''захтеву'' другога а више новца добијати по вашем ''захтеву''.  Наравно, не слажем се са Вама ни у констатацији да је Стари град ''наравно'' наш дика и понос.  Катастрофално стање, уређеност и економска експлоатација овог споменка културе од великог значаја за Републику наравно није ни за дику ни за хвалу.
 
Него, ипак ће ми остати енигматично зашто се мој (старији) колега заиста осетио прозваним на текст који о њему, његовим радовима и НМУ уопште и не говори? Зашто мој (старији) колега толико тога елаборира, када сам очигледно неформалним али свакако дубоко личним ставом (баш због тога ништа мање вредним) износио о градњи Храма на Старом граду (дакле да вам буде лакше, на једном његовом саставном делу)? И нисте нам као историчар уметности саопштили да ли сте за цркву брвнару, ''на преслицу'', можда неки неовизантизам. . . ? Колико стопа ће ићи у дужину и колико у ширину, то што мислите да направите?

А о неискуству вашег младог колеге, можемо о томе лично, на неком другом месту и другом згодом, и то само колико да попричамо.  Можемо и на Караули. То је баш горе на Старом Граду, а не поред. 

Алекса Цигановић, архитекта- конзерватор

Прилажем први текст којим сам се огласио у ужичким Вестима (септембар 2008.  год. ) одмах након чланка да се започињу на археолошком начазишту сондирања, како би се на истој локацији касније започела и изградња храма.  

Нити овог лета, афрички топли ваздух никако да устукне пред оним хладнијим циклоном са Запада – и мало нас све охлади!
   На захтев (!) Црквене општине Ужице, археолози су отпочели ''заштитна ископавања'' а по речима археолога- ради изградње цркве!!! А по речима архитекте конзерватора и урбаниста- па шта ми у свему томе представљамо, побогу? За предузимање грађевинских радњи на предметној локацији неопходни су услови и сагласност Републичког завода за заштиту споменика културе Београд, за шта наведена институција није издала неопходну сагласност, сходно одредбама Закона о културним добрима (Сл.  гласник РС 71/94). 
   У искренијим и духовнијим временима, вест о изградњи храма није се објављивала на 18-тој страни новине, у маленом чланку димензија 4,5 х 14 cm у дну листа.  Да ли овакво место и димензије ове кратке вести треба да нам искреније од суштине самог чланка, саопшти о интересовању локалне заједнице и односу који има према овом проблему? Некада су се овакве објаве објављивале на првој страни штампе, великим словима и украшене богатим вињетама и заставицама које су наглашавале значај теме и прославе једног оваквог општенародног догађања и догађаја. . . .  У то време цркве су активирале урбане целине и представљале окосницу развоја града.
   Од кога се изградњом овог храма осваја Стари ужички град? Да ли од оних османских Турака или можда муслимана, да ли можда од нас неких Срба (оних више проевропских) који би стару Утврду да освоје најпре даљом конзервацијом, истраживањима, реконструкцијом а потом и ревитализацијом у контексту  данашњег тржишта- видиковцима, музејима природе, акваријумима (ревелин Св.  Ивана у Дубровнику), опсерваторијом, ресторанима, и луксузним становањем. . . .  да више тиме заличи на Калемегдан, наспрам будућем храму о коме се говори.
   Да будем јасан и отворен: не слажем се са изградњом храма на Старом граду, јер сматрам да таква елитна локација може бити искоришћена далеко словесније и смисленије.  Да будем још јаснији: за мене су небо, стена и бескрајни ваздух тачније слике Божијег лика и Врховног логоса.
   Како ћемо на Караули да спроводимо литију и како ће просечан српски верник, који би да ходочасти нову цркву колима, да приђе ако нема комотан, широки пут и још шири паркинг? Може се на жалост, констатовати да је многе црквене општине по Србији почело да спопада подизање иноксираних крстова по чукама и врлијама, подизање храмова по свим могућим и немогућим забитима, онако русично и патетично у природи и plain air-у, ван домашаја грађанског, градског, урбаног и фискалног ока.  А ако смо баш решили да градимо цркву- зашто да она не буде рецимо, црква брвнара или би можда могла бити и она ''на преслицу''. . . .  зашто да не? Да ли ће црквена општина моћи да докаже Граду да ће имати довољно новца за завршетак изградње и опремања локације или ће завршетак претоварити градској управи (читај пореским обвезницима).  Да ли је црквена општина сигурна да ће озбиљно започети и још озбиљније завршити овај посао на чест и достојанство храма кога желе да праве, а на ползу Града; да ли ће бити за стасидије, сасуде, меналије, осликавање живописом или ће и ова црква стати у ''сивој фази'' као и многе друге по Србији, онако недовршене у армираном бетону, на срамоту својих ктитора. . . . 
У старије и духовније време, цркве су осликаване и живописане- нису се пуниле урамљеним Светим Срцем Исусовим, представама угојених, румених и коврџавих Тројица у виду три Нимфе и Тајним вечерама Леонарда да Винчија. . .  У старије и моралније време градња је отпочињала онда када се заштитило оно чиме се већ располаже и има, а градило се онда када се заиста могло и са разлогом захвалности, када се могло гарантовати да неће пући брука хитрим трудом богоугодника и истинском вољом пастве.
   Да ли је уосталом урађен урбанистички пројекат за ово, као свакако битнији и пречи од пројекта заштите детињске клисуре, као заштићеног резервата природе?
   Да ли се овим (раз)открива пут и развој Старог града – а са њим нас и нашег Града?

http://www.ekapija.com/website/sr/page/476803

Posle 170 godina, Užice će dobiti novi crkveni hram. Prvi korak ka gradnji hrama je napravljen 16. septembra, kada su otpočeli radovi na izgradnji prilaznog puta budućoj crkvi koja će biti posvećena Svetoj Petki.

Početak radova su osveštali užički sveštenici, a arhijerejski namesnik Užički Miloš Bosić je ovom prilikom rekao da je ovaj put, put koji povezuje zemlju i nebo, jer će omogućiti da se izgradi nova crkva u Užicu, mesto okupljanja odakle će se molitve, i naša srca, upućivati Bogu.

Užički gradonačelnik Jovan Marković je za početak gradnje puta rekao da ga oseća kao početak gradnje same crkve i da će Užice ispuniti sada višedecenijsku obavezu podizanjem nove crkve.

Prva faza izgradnje koštaće oko 25 miliona dinara i to je pomoć koju će pružiti izvođači radova, užički "Putevi". Ukupna vrednost radova iznosiće oko 50 miliona dinara.

Šta, nema mesta u ove dve postojeće? Kad nema ništa preče, dobro.... ne bunim se. U gradu ionako ništa ne fali.

Možeš da pojasniš, kako sa tradicionalnog na katolički način vršenja službe?


Što se tiče ovog projekta moje mišljenje da je u pogledu reprezentativnosti (imati veliku crkvu koja se vidi iz svih krajeva grada) je OK, ali u pogledu potrebnosti, toliko i ne. Užice ima dve crkve koje su jedino ''preopterećene'' (da se tako izrazim) samo na dane velikih verskih praznika. No, ipak je ovo plan koji se formirao jako davno i ako je došao na red da se realizuje, podržavam.

Sa druge strane, jako mi je zanimljiva ideja o podeli Žičke eparhije, tako da i Užice dobije svoju. Inače, trend u SPC jeste to umanjivanje eparhija (nedavno je formirano nekoliko novih). E, sad da li je razlog da se ima više vladika ili šta je već, to ne znam.