Oreska - Užice

http://www.blic.co.yu/srbija.php?id=60949

Spor nadležnih oko stalne postavke u muzeju u Užicu

Petokraka i kokarda neće zajedno ni u muzej

Skupo plaćeni i davno najavljeni projekat Narodnog muzeja da objedini partizanske i četničke eksponate pod okriljem stalne postavke, još dugo neće videti svetlost dana. U muzeju kažu da realizacija kasni zato što je rekonstrukcija sale, u koju je uloženo 12 miliona dinara, odrađena uz brojne propuste koji ne zadovoljavaju potrebe izložbe, dok arhitekta Miloš Sekulić, projektant iste sale, tvrdi da postavka ne može da zaživi zbog političke ostrašćenosti pojedinaca u muzeju.

Pre tri i po godine Narodni muzej u Užicu, kojim je tada direktorovao Živan Radovanović, kadar SPO, najavio je formiranje stalne postavke „Antifašistička borba u Srbiji 1941. godine“ koja će u istoj muzejskoj odaji obuhvatiti partizanske i ravnogorske eksponate, bez favorizovanja bilo kog od ta dva pokreta. Zamišljeno je da se postavka izloži u jednoj od zgrada ove ustanove, koja je do tada bila ideološki obojena i posvećena samo NOB-u. Doduše, u istoj zgradi, naspram partizanskih, četnički pokret je bio zastupljen sa samo dva rekvizita - kamom i barjakom sa parolom „Ubićemo, zaklaćemo ko sa nama neće“.

Ideja da se petokraka i kokarda izmire barem pod krovom užičkog muzeja naišla je na blagonaklonost Ministarstva kulture, koje je u tu svrhu obezbedilo dvanaest miliona dinara, prethodno odobrivši projekat rekonstrukcije zgrade. Uređenje prostora poveren je užičkom arhitekti Milošu Sekuliću. Paralelno sa sređivanjem prostora tekli su i poslovi prikupljanja novih (ravnogorskih) eksponata, njihova konzervacija i slično. Trebalo je pronaći fotografije ravnogoraca, dokumenta četničkih jedinica, šubare, originalne kokarde iz tog doba i ostalo, a zatim osmisliti kako ih postaviti naspram partizanskih uniformi, oružja, titovki sa petokrakama. Da sve bude odmereno i ukusno, da bar u ovom kutku istorija nikoga ne diskriminiše.

Tokom 2006. obnova sale je završena. Prostor je totalno preuređen, simbolike radi delom obojen u crvenu, a delom u plavu boju, postavljene su nove vitrine, ali - izložbeni predmeti još uvek su u sefovima. U međuvremenu, i političke prilike su se promenile u Užicu.

Zamenik direktora Narodnog muzeja Nikola Gogić (SPS) odbacuje priče da isticanje postavke kasni zbog navodnog političkog uticaja i napominje da enterijer papreno plaćene sale ne odgovara prirodi izložbe.

- Sala izgleda savremeno i futuristički, ali nije funkcionalna. Najveći je problem što su po ideji arhitekte u njoj postavljene samo horizontalne vitrine u koje je nemoguće izložiti mitraljeze, šinjele i ostale krupnije predmete planirane za postavku. Jedan slikar je, videvši ovu salu kazao - ovo je zločin prema muzejskoj zgradi. Potpuno se slažem, ovo više priliči mesari nego prostoru koji treba da svedoči o istoriji. Nema govora da su u pitanju političke predrasude - kaže Nikola Gogić.

Bogić Krasić, rukovodilac tima koji je tematski zamislio postavku, kaže da je pored potrošenih dvanaest miliona potrebno još pet miliona dinara za potrebe izložbe „Antifašistički pokret u Srbiji 1941. godine“. Pri tom, dodaje Krasić, zbog propusta arhitekte, koji nije planirao preko potrebne dubeće vitrine i panoe, muzej mora angažovati dizajnera koji će ponovo osmisliti izložbeni prostor - a to će takođe da košta.

Arhitekta Miloš Sekulić ističe da on nije kriv što Užičani godinama čekaju izložbu, već loptu prebacuje u ruke nadležnih u muzeju.

- Oni ni ne znaju kako izgledaju savremeni svetski muzeji. Zašto onda na vreme nisu ništa rekli, zbog čega nisu uputili nikakvu primedbu. Po sredi je nešto drugo, a to je ostrašćenost pojedinaca koji ne shvataju suštinu života. Muzej je budžetska ustanova koja ne zarađuje, a ljudi koji ga vode nikako da izađu iz svojih rovova prošlosti u koje ih je politika ukopala, neće da misle na budućnost - jasan je Sekulić.

Bivši direktor Narodnog muzeja Živan Radovanović, koji sada radi u Skupštini grada, nije bio previše rečit da odgovori na prozivke zaposlenih u muzeju, da je upravo on najveći krivac zbog svega što se dešava.

- Svako ima svoj pristup u oceni šta je dobro, a šta ne, a ja sam ponosan izgledom te sale. S obzirom na to da je projekat rekonstrukcije prihvaćen od Ministarstva kulture, i kao takav finansiran, ja ga podržavam - kazao je Radovanović.


Crveno-plavi muzej - zamisao arhitekte

Miloš Sekulić bila je da se sala muzeja podeli na tri dela - plavi, crveni i neutralni. U plavom bi se nalazili ravnogorski eksponati - u crvenom partizanski, a središnji deo bi bio namenjen zajedničkim predmetima,
na primer puškama i čuturicama, kao simbol pomirenja.


Autor: Vladimir Lojanica