Oreska - Užice

Ima više od dve godine kako smo se doselili u Hadži-Melentijevu. Omdah blizu imamo prodavnicu "Sreten Gudurić", odmah iznad Hitne pomoći. U Gudurićevim prodavnicama volim da kupujem jer sam odrastao kupujući hleb i mleko i doručak upravo u njihovim prodavnicama. Volim sebi da priredim doručak u vidu kifli i viršli, krofni i slično.

Međutim, već prvi ulazak u prodavnicu nije ostavio dobar utisak. Kada sam hteo da uzmem hleb, nije bilo papira. A ja ne volim da uzimam hleb rukama. Pripisao sam to trenutnom propustu i prešao preko toga. Međutim, kasnije i u toku svog ovog vremena kako sam tu, stvar se nije promenila. Papira za hleb nema, čak ni pored nekoliko mojih primedbi.

Sada su, doduše, pored hleba stavili plastične kese, što ne rešava problem higijene, jer i dalje kupac mora hleb da uzme rukom da bi ga stavio u kesu, a povrh toga, kese su male pa hleb u njih i ne može ceo da stane, tako da opet dodiruje korpu (a verujem da te korpe nisu oprane nijednom otkako su kupljene, a tome sigurno ima i više od deset godina).

Hleb inače stoji u jednom uglu prodavnice odmah pored pomoćnih vrata koja vode na ulicu. Ta vrata su uvek širom otvorena a sa druge strane deca se igraju u prašini, prolaze prolaznici i učenici osnovne škole koja se nalazi odmah iza. Prašina i prljavština korz vrata ulaze i padaju pravo po hlebovima.

Na sve to, ako hoćete da kupite pecivo čeka vas još iznenađenja. Za pecivo imaju papirne kese, ali us onemale pa ako recimo kupite pola francuskog hleba sa nečim to će od pola da viri iz nje. Kad smo kod peciva, uvek morate da pitate da li je pecivo sveže, ali to mnogo ne znači, jer će vas bez razmišljanja slagati da je sveže čak i ako je bajato. Vi ćete to naravno primetiti tek kada stignete kući.

Najgore je što ovo nije stvar propusta, nego izgleda da niko o tome od zaposlenih i vlasnika ne brine. Ja ne mogu da shvatim da žene (naročito žene) nemaju nikakav osećaj za higijenu u radu sa hranom, počev od one koja hranu priprema pa do kasirke. Niko od njih uopšte ne pokazuje znak da je svestan potrebe za higijenom pa da makar gleda da nehigijnski spakovanu hranu koliko toliko zaštiti. Danas je recimo, na moje oči, kasirka, izvadila kupljenu hranu koju sam nekako naslagao u korpu da bude zaštićena, i pljesnula na tezgu. Ko će da jede kiflu kojom je pre toga kasirka obrisala svoju tezgu na kasi?

Ne jednom sam im skretao pažnju na to ali uglavnom kao odgovor dobijem samo kolutanje očima. Da ne grešim dušu, jedna prodavačica je izgleda počela d aobaća pažnju, jer nakon jedne moje primedbe nikada višenisam dobio hranu nehigijenski spakovanu. Pošto su kese male, ona bi uvek hranu spakovala u dve. Ali tu ženu već neko vreme ne viđam u prodavnici.

Ako me pitate zašto kupujem u toj prodavnici. Pa i ne kupujem ako ne moram. Ali, nekada samo ta radnja radi i prima kartice tako da ponekad nemam izbora.

E moj brate , kakvu ti sreću imaš pa samo u poslednje dve godine kupuješ u toj prodavnici.
Dobro je bar da više ne vraćaju žvake imesto kusura. Nekada je na toj prodavnici bio ispisan grafit "Neću žvaku ,hoću kusur".
A mnogi su  kada su vraćali žvake umesto kusura ,skupljali žvake i onda kompenzovali za hleb.
Sanitarno stanje svih njihovih prodavnica je alarmantno, ali ne verujem da će ih uskoro posetiti sanitarna inspekcija i ako bude kontrole utvrdiće "manje propuste u radu", kako to oni obično kažu.